Zašto da učim … kad mi to u životu nikad neće trebati?

Većina nas je to isto pitanje postavljala svojim roditeljima, kao što i nama naša deca postavljaju. Slušajući odgovore sadašnjih roditelja na ovo pitanje, čini mi se kao da se adekvatan odgovor menja iz godine u godinu. Postoji li ipak neki univerzalan odgovor čija će vrednost trajati sve dok čovekov intelekt bude na ceni?
Ono što su nas naši roditelji učili i što su nam govorili, danas baš i nije „in“ (da ne kažem „popularno“).

„Treba da učiš da bi bio pametniji, da bi imao bolje ocene, da bi upisao željenu školu i fakultet bez muke. Pa kad završiš škole, zaposliš se i uživaš do penzije. Ma, ima da uživaš u životu, samo ako budeš učio!“

Koliko je ova poruka realna u današnjem svetu?
Da se bavim ovim pitanjem me je podstakla jedna mama koja je došla da traži pomoć – kako da pomogne svom detetu da ostavne motivisano za učenje, a da se manje oslanja na dostupnost informacija na internetu? Kako je navela, najteže joj je bilo da adekvatno odgovori sinu na sledeće pitanje: „Zašto da trošim svoje dragoceno vreme na učenje tamo nekih gluposti iz … (pa je navodio nastavne predmete) koje mi nikada u životu neće trebati? Uvek ih mogu pronaći na internetu. Bolje to vreme pametnije da iskoristim!“. Kao što sam već rekla, ovo me je baš podstaklo na razmišljanje. Ovde ću sa vama podeliti svoj tok misli, preporuka i zaključak koji je vrlo motivišuć i pun nade za nas roditelje.
Ovako:
  • Želi svoje dragoceno vreme pametnije da iskoristi! – Ovim je dete istaklo da je njegovo vreme najbitnije, što može dovesti do toga da tuđe ne uvažava toliko. Poželjno je diskutovati sa detetom o uvažavanju i tuđih potreba. Kako ono očekuje da se njegovo vreme poštuje, tako treba da nauči da poštuje i tuđe. Takođe, poželjno je diskutovati i o tome kakvo je to „pametno iskorišteno vreme“ i podržati bavljenje interesovanjima kroz korisne aktivnosti (sport, sekcije, udružena, aktivizam..).
  • Ne želi da uči informacije koje mu nikada u životu neće trebati. – Važno je diskutovati o tome „kako zna šta će mu trebati“. Potrudite se da za svaki njegov argument protiv pronađete primer koji opovrgava njegov argument. Na taj način mu, takođe, pokazujete upotrebu svog znanja za koje ste možda mislili da vam neće trebati. Pitajte dete: „Šta bi ti mislio o meni kada bi tražio moju pomoć oko domaćeg zadatka, a ja te odbila jer ne mogu da ti pomognem pošto nisam htela to da učim?“. Podstaknite dete na razmišljanje i diskutujte o tome – zašto je samo znanje korisno.
  • Dostupnost informacija na internetu. – Vrlo je važno da naučite dete da selektivno i kritično traga za informacijama na internetu. Nisu svi izvori jednako pouzdani. Da bi mogao da napravi razliku između tih sadržaja, važno je prvo da nauči šta je tačno. I evo jednog trik pitanja: „Šta će se desiti kada jednog dana ne bude imao na raspolaganju internet? Kako će tad doći do informacija?“. Naučimo ih da uvek postoje alternative.
I? Šta odgovoriti današnjoj deci – ZAŠTO DA UČE?
ucenje
Jedno je sigurno, šta god rekli znate da se trud ipak na kraju isplati! Uvek se prepozna kvalitet. Ukoliko svoju decu još naučite da budu samostalna i snalažljiva – lako će „preskakati prepreke“!
„Ukoliko budeš učio sebi ćeš stvoriti više mogućnosti i izbora od onih koji ne uče!“.
Verujem da će ova rečenica biti univerlano važeća! Verujem da ću je govoriti svojoj deci, a da će ona svojoj i tako sve dok se ljudski intelekt bude cenio.
Uživajte u roditeljstvu!
Autor: Manuela Kamikovski, mama, dipl. psiholog, porodični savetnik i asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org
Napomena autora: preuzimanje teksta moguće samo uz dozvolu autora.