Ovako treba kritikovati druge roditelje

Koliko puta ste se zapitali da li da kažete svoje mišljenje ili da ga zadržite za sebe? Kako ste rešili ovaj izazov?

Razumem da je teško da se „suzdržimo“ od iznošenja svog mišljenja kada vidimo kako neki roditelji (a verujem da većina u najboljnoj nameri) greše u vaspitanju svog deteta. Ipak, da li treba imati neke granice „zdravog razuma“ i odreagovati?

sta da radim

Foto sa: Pixabay

U svom radu, a i privatno, često se nalazim u ovoj dilemi – da li da roditeljima kažem kako to njihovo „problematično“ ponašanje utiče na njihovo dete i koje su moguće posledice kod deteta? Ukoliko me neko direktno pita: „Da li sam ja dobar roditelj?“, nema mi druge (tako sam odlučila) nego da odgovorim sledeće:

„Pošto si mi postavila to pitanje, znači da ti je stalo da budeš najbolji roditelj svojoj deci. Stalo ti je da tu privilegiju maksimalno opravdaš i zadovoljno gledaš svoje „plodove“ ljubavi, nege i brige kako odrastaju. Da li će na kraju „ispasti“ onako kako si zamislila, niko ne zna. Ipak, nastavi kritički da ispituješ svoju roditeljsku ulogu i uživaj u roditeljstvu“.

Svako ko se pita da li je dobar roditelj – znači da mu je stalo da mu dete bude zdravo i zadovoljno. Verujem da, sve dok se pitamo da li dobro obavljamo roditeljski zadatak, imamo mogućnosti da „ispravimo“ moguće „grešake“ ako se pojave (što je normalno i očekivano, ipak smo ljudi). O nekim „zamkama“ roditeljstva sam već pisala i vredi se  podsetiti 😉 (srećno dete, bezbedno dete).

I tako dolazimo do onih roditelja za koje mislimo da baš, baš greše u roditeljstvu. Kako prepoznajemo te roditelje? Šta oni (ne)rade pa ih tako kategorišemo? Mogu li i nas ponekad tako kategorisati?

Da, postoje roditelji koji imaju slabije razvijene roditeljske veštine jer nisu imali od koga da nauče „kako to treba“, pa samim tim nisu naučili ni da se te veštine razvijaju i menjaju tokom čitavog života!

To je poruka koju treba širiti „Roditeljstvo se uči od rođenja do smrti -prvo posmatrajući naše roditelje kako oni „to rade“, pa kako rade roditelji naših prijatelja, pa kako to naši prijatelji rade, a onda dolazimo i mi „na red“. Pa taman mislimo da smo savladali gradivo, a beba nam postane dete, pa adolescent i „za tren oka“ ispred nas stoji odrastao čovek. Misliš to je to, sve smo naučili što smo mogli o roditeljstvu, kad stigne unuče i nova uloga. Pa ponovo uči kako da budeš roditelj svom „detetu“ koje ima dete. Roditeljstvo je jedna divna privilegija koja mnogo utiče na naš život, a na nama je kako ćemo usmeravati taj uticaj. Uživajte u roditeljstvu!“.

Sledeći put kada vidiš da neko baš, baš greši u roditeljstvu – zapitaj se po čijim kriterijumima greši? Tvojim ili opšteljudskim (npr. zlostavlja dete)? Takođe se zapitaj, šta će ta porodica naučiti iz tvog komentara i da li će nešto naučiti? Verujem da ćeš znati šta bi bilo poželjno da uradiš.

P.S. Zapamti, svima se desi da ponekad pogreši. Važno je samo da tu grešku upamtimo i korigujemo. Na taj način doprinosimo da i naša porodica bude zdrava i zadovoljna.

P.P.S. Prati ovu stranicu i uskoro ćeš saznati kako da uputiš kritiku koja će „otvoriti“ komunikaciju i motivišuće delovati na tvog sagovornika, a to je ono što želimo zar ne 😉 ?

Autor: Manuela Kamikovski, mama, dipl. psiholog, porodični savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice maminovreme.org

Napomena autora: preuzimanje teksta moguće samo uz dozvolu autora.