Na prvi pogled

Da li vam se nekada desilo da su vas pogrešno procenili nakon kratkog razgovora? A da li ste vi skloni da brzo donosite procenu o ljudima koje upoznajete?

Ovaj tekst je o tome kako možemo uticati na prvi utisak koji ostavljamo na druge ljude.

Zabluda o savršenoj sposobnosti tačnog procenjivanja ljudi „na prvi pogled“

Dugo sam verovala da imam savršenu sposobnost procenjivanja osobe „na prvi pogled“. Sada znam da sam bila sklona da prebrzo donosim zaključak o tome da li mi se neko dopada ili ne i u skladu sa tim ponašam na način koji meni najviše odgovara.

Sve je to bilo prilično jednostavno, upoznam osobu, posmatram je i slušam šta priča neko vreme (dužina varira zavisno od situacije) i donesem odluku: sa ovom osobom ću da stupim u kontakt (dopada mi se) ili sa ovom osobom ne moram ni da prozborim (ne dopada mi se). Osećala sam olakšanje i veliko zadovoljstvo da mogu ovako da „cenzurišem“ osobe koje mi neće prijati.

Hej, neće prijati!!! Šta to znači? Na osnovu čega sam ja donela tako sigurnu procenu? Nakon petominutnog posmatranja?

Sve je bilo ok dok „na svojoj koži“ nisam osetila „posledice“ – pogrešan zaključak o meni od strane osobe čije mišljenje mi je bilo veoma važno. To me je navelo na razmišljanje – kako je moguće da osoba koju sam procenila kao ok, ima tako loše mišljenje o meni? Gde je greška?

 

Kako sam prepoznala „greške“ u situaciji upoznavanja?

Suština mog posla je u slušanju i posmatranju drugih ljudi i često procenjivanju „šta stoji iza toga“. Od fakulteta, pa preko mnogobrojnih edukacija, vežbala sam kako da na „prvi pogled“ savršeno procenim osobu posmatrajući njeno ponašanje, tačnije „šta stoji iza toga“. Ovu tehniku sam vežbala kad god sam mogla, i na poslu i privatno. I tako, usavršavajući se u „ovoj oblasti“ zaboravila sam jednu bitnu kariku – sebe. Sada imam utisak, kao da sam u tim situacijama bila zaboravila na to da sam i ja osoba u toj komunikaciji, da sam i ja predmet posmatranja i procenjivanja.

Kad sam shvatila da ignorišem samoposmatranje i signale koje šaljem, desilo se to da sam primetila da je moje ponašanje odbojno u situaciji upoznavanja sa novim ljudim.

Kako bi se ponašali kada ispred vas stoji osoba koja ćuti, posmatra, ako je pitate dobijete neki vrlo kratak odgovor, a ako je ne pitate ona i dalje ćuti, čak i deluje nezainteresovano, iako se povremeno možda i osmehne (naravno, samo ako se našalite)? Da, to je ukratko opis kako je izgledalo moje ponašanje u situacijama upoznavanja sa ljudima koje prvi put vidim ili sa kojima prvi put komuniciram.

 

Kako je došlo do promene u ponašanju?

Kažu da prvi utisak „boji“ celokupan dalji odnos. Da, prvi utisak koji osoba ostavi na nas često ima „presudnu ulogu“ u donošenju odluke da li ćemo nastaviti sa komunikacijom ili prekinuti svaki kontakt. Ono na šta treba da obratimo pažnju jeste činjenica da mi često prebrzo, bez dodatnih informacija, donosimo „konačnu“ odluku.

Šta ako nam se desi da donesemo pogrešnu odluku, jer nemaju svi sposobnosti da se odmah predstave u „najboljem svetlu“ (jer su introvertni, povučeni, čutljivi,…)? Šta ako nam se neko predstaviti u najboljem svetlu (jer je uvežbao, ili ima odlične prezentacijeske veštine,…), a da se posle određenog vremena pokaže da nam ta osoba ne odgovara?

Zašto je to uopšte bitno? Bitno je zbog naše izričitosti i ne pružanja druge šanse!

Kako bi reagovali da vam je neko, ko vas je pogrešno procenio, „dao drugu šansu“? Šta biste uradili? Šta biste rekli?

Da li bi drugima pružili drugu šansu?

 

Druga šansa

Stava sam da je ljudski grešiti i da treba pružiti drugu šansu onima koji pokažu da im je stalo da menjaju svoja ponašanja kako bi doprineli da živimo u zdravom i zadovoljnom društvu, društvu bez nasilja i lošeg morala.

Ukoliko se „greška“ javi treći put, to nije slučajnost i treba se ozbiljnije pozabaviti tom situacijom i ponašanjem kako bi došlo do promene u željenom smeru.

Zato vas molim da „ne sudite o knjizi na osnovu korica“. Dozvolite sebi da se upoznate sa osobama koje vas okružuju i koje upoznajete, kao i da one upoznaju vas.

 

P.S. Napravite spisak stvari koje bi voleli da drugi znaju o vama. Razmislite o tome kako bi želeli da vas drugi ljudi doživljavaju, šta da misle o vama?

Zajedno za zdravu i zadovoljnu porodicu!

 

Autor: Manuela Kamikovski, mama, dipl. psiholog, porodični savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice maminovreme.org

Napomena autora: Ukoliko želite da preuzmete tekst, molim Vas navedite autora i izvor. Hvala na razumevanju.