Teško donosiš odluke? Postoji lakši način.

Sigurno ste se pitali kako je moguće da nekada lako donosite odluku, a nekad imate utisak da nikada to nećete uspeti! Ovaj tekst se bavi upravo ovim pitanjem – šta se to dešava sa nama kada nam je teško da donesemo odluku?

Ali to nije sve! Imam i jedan bonus za vas – opis jedne kratke i efikasne alatke koja vam može pomoći u donošenju teških odluka.

Da li mi je ovo važno?

Pođimo prvo od toga da nam nisu sve situacije, u kojima možemo da se nađemo, podjednako prijatne i važne. Ukoliko nešto doživljavamo kao važno – na to ćemo i obratiti pažnju. A da li ste uočili da jedna ista stvar nije uvek isto važna – na primer ljubav partnera? Ukoliko ne znamo kako ćemo nabaviti novac da sutra kupimo hleb, velika je verovatnoća da se nećemo baviti pitanjem da li nas partner i dalje voli i poštuje. Drugim rečima, jedna radnja će za nas biti važna ako direktno doprinosi zadovoljenju osnovnih potreba.

 

Koje su to osnovne potrebe i kakve veze imaju sa donošenjem odluka?

Ljudske potrebe se mogu svrstati u pet grupa i postoji jasna hijerarhija između tih grupa potreba. Niži nivoi potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se aktiviraju potrebe viših nivoa. Ova klasifikacija se najčešće koristi kada se priča o ljudskim potrebama i poznata je kao Maslovljeva hijerarhilja ljudskih potreba.

Obično se prikazuje u vidu piramide podeljene na pet nivoa, gde se najniži nivo potreba predstavlja na dnu piramide.

Već je rečeno da niže potrebe moraju biti zadovoljene kako bi se aktivirale više, a to znači da prvo moraju biti zadovoljene najniže potrebe – tzv. fiziološke potrebe (potreba za hranom, vodom, vazduhom, snom, seksom). Ukoliko smo gladni, nećemo razmišljati o poslu (potreba za sigurnošću) ili prijateljstvu (potreba za pripadanjem).

U tekstu Od danas ne morate ići na posao“ pisala sam upravo o ovome – „da bi se živelo „punim plućima“ poželjno je da redovno zadovoljavamo svoje osnovne fiziološke potrebe kako bi mogli sebi priuštiti težnju ka sve kvalitetnijem, zdravijem i zadovoljnijem životu“.

Zapamtite, ljudi teže da zadovolje sve svoje potrebe i da uživaju u samoostvarenju – da budu spontani, uspešno rešavaju probleme, prihvataju činjenice, da budu kereativni, pomažu ljudima, moralni… Prema rečima Maslova, ova osoba je zadovoljna sobom jer je uspela da postane ono za šta je sposobna da postane.

Između ova dva nivoa (najnižeg i najvišeg) postoje još tri grupe potreba – potrebe za sigurnošću (neugroženost života, stalan posao, sigurnost porodice, zdravlja, imovine); potrebe za pripadnošću (prijateljstvo, porodica, seksualna intimnost); potreba za uvažavanjem (samopoštovanje, uspeh, poštovanje drugih, priznanja svojih uspeha).


Ukoliko želite više da saznate o ovoj teoriji možete pročitati njegovu knjigu Abraham H. Maslov: „Motivacija i ličnost“ (1982) ili članak „A Theory of Human Motivation“ (1943) gde je prvi put izneo ovu svoju teoriju.


Imate li sad ideju kakve veze ima hijerarhija potreba i donošenje odluka?

 

Šta se dešava kad nam se sukobe potrebe?

Ono što je sigurno – sve se „vrti“ oko težnje da se zadovolje potrebe. Svako odstupanje od ravnoteže ima direktan uticaj na ponašanje i ogleda se u našoj potrebi da se ravnoteža uspostavi. To dovodi do aktivnosti (do donošenja odluka). Na primer – želimo da obezbedimo veću sigurnost za našu porodicu (nezadovoljena potreba za sigurnošću), donosimo odluku o tome kako možemo to da postignemo i sprovodimo odabranu aktivnost.

Međutim, šta se dešava kad nam se sukobe potrebe, kada možemo da zadovoljimo samo jednu od dve važne, nezadovoljene potrebe? U ovakvim situacijama procenjujemo da li zadovoljenje potreba za nas, u datom trenutku, predstavlja više prijatnost ili neprijatnost i u skladu sa tim donosimo odluku o aktivnosti.

U vezi sa ovim, razlikujemo tri vrste sukoba potreba:

  1. U prvoj varijanti je najlakše doneti doluku, a to je kada treba da biramo između jedne prijatne i jedne neprijatne situacije. Tada je lako doneti odluku – biramo ono što nam prija. Primer za ovo je donošenje odluke šta da se radi subotom? – čišćenje kuće (neprijatno) ili druženje sa porodicom, prijateljima… (prijatno).
  2. Kada treba da odaberemo između dve neprijatne situacije, biramo onu koja sa sobom nosi manje posledica po nas. Kao primer može poslužiti zubobolja – otići kod zubar i sanirati kvar ili trpeti bol.
  3. I treća, kada treba da odaberemo između dve prijatne situacije. U ovom slučaju biramo situaciju koja nam donosi veće zadovoljstvo. Najbolji primer za ovo je situacija kupovine (garderobe, nameštaja, tehnike, auta, …).

Kao i sve, tako ni donošenje odluka nije crno-belo. I ovde ima izuzetaka. Šta se dešava u situacijama kada nam je jasno da su negativne posledice po nas veće ukoliko odaberemo pozitivnu situaciju nego da smo odabrali negativnu – npr. želim da budem sa porodicom, a ne da idem na posao? Ili kada su situacije toliko negativne da imate utisak da je nemoguće proceniti šta je manje štetno po nas. Šta radite kada vam se dve stavari toliko dopadaju da ne možete da se odlučite za jednu, a nemate mogućnosti da kupite obe?

Tu može pomoći ova kratka alatka koju sam slučajno otkrila, a zove se Dekartov kvadrat (a neki je nazivaju i Kartezijski kvadrat).

 

Lak način da se donese teška odluka

Dekartov kvadrat je jednostavan i efektivan metod koji može da pomogne u donošenju teških odluka. Suština je u tome da svoj problem ili situaciju analizirate iz različitih uglova, i to samo odgovarajući na četiri pitanja:

  1. Šta će biti ako se to dogodi? (Šta su dobiti?)
  2. Šta će biti ako se to ne dogodi? (Da li će sve ostati isto? Koje su prednosti ako ne uradimo nešto?)
  3. Šta će neće desiti ako se to desi? (Slabosti, mane, greške, štete koje bi se pojavile ako bi uradili nešto.)
  4. Šta se neće desiti ako se to ne dogodi? (Greške i mane ako nešto ne uradimo.)

Dekartov kvadrat

Odgovarajući na ova pitanja dobijamo četiri različita ugla gledanja istog problema, što nam omogućava da napravimo dobro izbalansiran i svestan izbor – a to je upravo ono što želimo.

 

P.S. Ovde možete preuzeti RADNI MATERIJAL – lak nacin da se donese teska odluka koji možete koristiti  kada se od vas očekuje da donesete tešku odluku.

 

Autor: Manuela Kamikovski, mama, dipl. psiholog, porodični savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org 

Napomena autora: preuzimanje teksta moguće samo uz dozvolu autora.


Ukoliko vam je teško da se izborite sa nekim od ovih (ili nekih drugih) izazova, javite se na kontakt@maminovreme.org da zajedno nađemo najbolje rešenje za vas.