Ako ste strahovali da će dolazak prinove promeniti vaš partnerski odnos, vreme je da se opustite i prepustite promenama koje slede. Ukoliko vam je već stigla beba, znate da su promene neminovne. Ono što je glavno pitanje ovde jeste: a da li su te promene na gore ili na bolje?
Za nekog su promene na bolje, ali kod većine parova (u prvim godinama života deteta), partnerski odnos može biti veoma ugrožen. Ovaj period za porodicu, takozvani period „porodice sa malim detetom“, se smatra jednim od najkriznijih perioda za porodicu i kao rezultat toga jeste i najveći broj razvoda baš u ovom periodu. E baš zato i pišem ovaj tekst – u nadi da ćete dobiti ideju kako da negujete odnos i što uspešnije prevaziđete krizne trenutke.
Šta se dešava kada stigne prinova?
Vi kao par ulazite u novu životnu fazu, dobijate nove uloge koje do sada niste imali – uloge roditelja. Mnogo toga vas čeka da naučite, pa u svemu tome možete zaboraviti na svoj odnos.
U ovom periodu „nastanka roditeljstva“ – glavni zadatak jeste da se novi član porodice što bolje uključi u porodicu.
Dodatni izazovi za nove roditelje jesu uspostavljanje stabilnog partnerstva, finansijska nezavisnost para (od svojih roditelja, sada baba i deda), kao i vođenje domaćinstva.
Kao da to nije dovoljno, novopečene roditelje očekuje i prilagođavanje na život „u troje“ (i svemu što to podrazumeva, npr. smanjenju društvenog života), kao i usklađivanje svojih roditeljskih uloga. A tu je i treća generacija, odnosno promena odnosa sa svojim roditeljima (sada babama i dedama).
Sve u svemu, privatnost i intimnost odlaze u drugi plan – češće na štetu jednog, ali nije isključeno i oba partnera.
Sada vam je jasnije zašto se ovaj period smatra najkriznijim periodom za porodicu?
Foto sa pixabay.com
U kom pravcu će ići promena u partnerskom odnosu?
Ukoliko ste pre trudnoće pričali o svojim očekivanjima od roditeljstva, o očekivanjima od svojih roditelja, o očekivanjima od partnerske veze kada budete imali dete – postoji velika verovatnoća da ćete se brzo i dobro prilagoditi novonastaloj situaciji.
Predbračno savetovanje može mnogo pomoći da se ispita i ova oblast porodičnog funkcionisanja.
Dve strane iste medalje
Međutim, ta ista situacija (dolazak prinove) može da dovede i do ozbiljnijih partnerskih problem. Najnepovoljniji ishod jeste gubitak bliskosti među partnerima. Evo kako to može da izgleda:
- Po rođenju deteta muž može da oseća da žena previše vremena posvećuje prinovi, ali može i da doživljava kao da veliki deo ženine ljubavi počinje da pripada detetu, tj. da se njemu oduzima. Dominantna osećanja muža postaju ljubomora, osećanje odbačenosti i napuštenosti te se muškarac u tim okolnostima najčešće okreće od žene prema roditeljima, poslu, prijateljima, zabavi ili drugim ženama.
- Sa druge strane, supruga u svojoj zaokupljenosti detetom i sobom (i obavezama u kući) ili ne primećuje ovo udaljavanje, ili to doživljava kao odbacivanje, i sve se više okreće detetu. Taj momenat uspostavljanja posesivnog odnosa prema detetu, koje postaje oslonac i doživljava se kao spas – može imati veoma ozbiljne posledice kako na porodicu, tako i na dete. Prepuštena samoj sebi, može razviti razne strahove i ponovo se okrenuti roditeljima tražeći pomoć.
Ovakvim parovima roditeljstvo postaje mnogo veći teret nego zadovoljstvo. Ova napetost u partnerskom odnosu se može preneti i na dete koje postaje razdražljivije i bolešljivije. Zato je za ove parove najbolje rešenje da potraže stručnjaka koji će im pomoći da što uspešnije izađu iz trenutne porodične krize. Ukoliko se ova kriza ne razreši u ovom periodu, preneće se u naredne faze životnog ciklusa i odnos će postajati sve lošiji i lošiji.
Kako da partnerski odnos ostane zadovoljavajući?
Ili, ŠTA AKO NAM JE VEĆ STIGLA BEBA, JOŠ JE SVE OK I ŽELIMO DA TAKO I OSTANE, a nismo išli na predbračno savetovanje?
Pre nego što bilo šta počnete, zapamtite ovo: što češće razmenjujte osećanja i misli, diskutujte i tragajte za rešenjima koja oboma odgovaraju.
Evo nekoliko predloga o čemu možete već danas da diskutujete (a ako ste već pričali o ovim temama obnovite gradivo, možda se desila neka promena a da to niste ni primetili):
- Razmenite svoja očekivanja od roditeljstva. Možete početi sa: „Ja bih želeo/la da budem ovakav i ovakav roditelj. Mislim da je dobar roditelj ovakav i ovakav. Cilj roditeljstva je ovo i ovo. Šta ti misliš o tome?“. Cilj je da formirate zajedničko mišljenje o tome kakvi vi to roditelji želite da budete.
- Razmenite svoja očekivanja od svojih roditelja. Možete pričati o tome kada vam je prihvatljivo da dolaze u posetu, šta vam je prihvatljivo da prihvatite od njih (bilo da je pomoć u vidu čuvanja dece, kuvanja ručka ili materijalne pomoći) i pričajte o svemu što mislite da je bitno da vaš odnos ostane zadovoljavajući. Suština je da se usaglasite i dogovorite oko toga koja su vaša zajednička očekivanja i zahtevi od baba i deda.
- Razmenite svoja očekivanja od partnerske veze sada kada imate dete. Zna se da je zadovoljenje detetovih potreba na prvom mestu jer od toga zavisi njegov život, ali to ne znači da u vašim životima više nema mesta za privatnost i intimnost. Vaš zadatak je da osmislite konkretne načine koji će vam služiti da negujete vaš odnos. Na primer, možete „stvoriti“ svoj mali dnevni ritual koji je samo vaš i koji služi da ojača vaš odnos. To mogu biti razgovori o tome kako ste proveli dan, šta vam se interesantno dogodilo, šta ste otkrili ili naučili u toku dana ili šta vam je najteže palo tog dana ili šta je vama već važno.
- Razmenite svoja očekivanja od života sa detetom. Prelazak sa „života u dvoje“ na „život u troje“ donosi sa sobom neke promene. Pričajte o tome koje promene su vam prihvatljive, a koje su neprihvatljive. Na primer, koliko često je prihvatljivo izlaziti noću ili ići na kafu sa prijateljima, ili ići na odmor sa detetom ili bez (da ga neko od baba i deda čuva), ili šta god vam padne na pamet, a važno vam je da razmenite mišljenja i da se usaglasite.
I za kraj,
Ukoliko prepoznate da ne možete sami da se izborite sa krizama, potražite stručnu pomoć jer je za zdravu i zadovoljnu porodicu bitno da SVI članovi porodice budu zdravi i zadovoljni!
Uživajte u roditeljstvu!
Autor: Manuela Kamikovski, mama, dipl. psiholog, porodični i predbračni savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org
Napomena autora: preuzimanje teksta moguće samo uz dozvolu autora.
Možda bi želeli da pročitate i ovaj tekst Brak i (podrazumevana) očekivanja.
I ovaj može biti od koristi I šta kada se složite da ne možete da se složite?
Literatura:
Dalos, R. I Drejper, R. (2014): Sistemska porodična psihoterapija; Psihopolis institut d.o.o., Novi Sad
Ekermen, N. (1987): Psihodinamika porodičnog života; NIO „Pobjeda“, Titograd
Goldner-Vukov, M. (1988): Porodica u krizi; Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb