Hrabra mama i izazov – introvertno dete

Hrabre mame su mame koje žele da pomognu drugim mamama u borbi sa roditeljskim izazovima, makar tako što će podeliti svoja iskustva o uspešno prevaziđenim roditeljskim izazovima.

Cilj je osnažiti i podržati mame koje se osećaju loše i tako zajedno uticati na povećanje zdravih i zadovoljnih porodica.

U rubrici Hrabre mame gostuju one mame za koje mislim da su Hrabre mame i koje nam mogu pomoći da saznamo što više konkretnih predloga kako se boriti sa određenim roditeljskim izazovima.

Veliko mi je zadovoljstvo što se Hrabra mama Milena odazvala pozivu i „našla“ vremena i za ovo gostovanje (kad pročitate ko je ona biće vam sve mnogo jasnije 😉).

Od ove Hrabre mame možemo mnogo da naučimo, a šta je to ona izdvojila za nas – pročitajte.

Milena Kostić (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

 

1. Ukratko – ko si ti?

Istovremeno, tu je dve krajnosti – pisala bih svašta i napisala bih malo. Jer, predstaviti sebe nekako mi se čini najteži zadatak. Probaću da to uradim onako „školski“.

Moje ime je Milena, autor sam bloga Mama iz magareće klupe. Mama 2 devojčice i 2 dečaka. Žena jednog muža.

Apsolvent sam medicine i dipl.inženjer u menadžmentu. Savetnica sam za dojenje i savetnica sam za dečja sedišta.

Volontiram u okviru Savetovališta za dojenje Udruženja Roditelj i učestvujem u vođenju Udruženja Mame Novosađanke.

Pa pretpostavljam da se ponešto da iz ovoga naslutiti – želim da se osećam korisnom i da pomažem. Volonterizam i aktivizam su možda pomalo zastarele vrednosti, ali u mom životu veoma žive. Sve što radim motivisano je time da deci pružim ispravan primer i da izrastu u „ispravne“ osobe.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Moja starija ćerka (najstarije dete) je introvertna. Baš kao i ja. I to je bilo jako teško prihvatiti. Ustvari, još uvek pomisao o tome zaboli.

Moje detinjstvo zbog istog bilo je teško. Introvertne osobe „krste“ kao povučene, stidljive, pomalo šeprtlje, nedruštvene. I stoga, često usamljene.

Naravno, kad shvatiš da ti je rođeno dete takvo, sve se vrati kao bumerang. Unapred te boli sve što može da prolazi, oseća, doživi. I želiš da je skloniš od toga.

Pa pokušavaš nasilno pomalo, od nje da stvoriš ekstovertnu osobu. Vučeš je po rođendanima, druženjima, upisuješ na silne aktivnosti. Guraš da se javi, pozdravi sa nekim. Iako vidiš da joj to ne prija. I znaš zašto joj to ne prija. Al’ držiš se logike da možda ima šanse, dok je tako mala, da utičeš na to.

Moram da priznam da sam bila očajna. Krenula sam na neke edukacije koje je držala psiholog vrtića i – popustila. Nisam našla rešenje. Ne. Ali počela sam na sve to da gledam iz drugog ugla. Počela sam da je prihvatam takvu kakva jeste. I shvatila sam da je moja prednost, s obzirom da sam isto introvertna, baš moja iskustva i osećanja.

Početak je bio pomalo pipav, lagano, ali vremenom smo započele dobar put. Jer je baš to, vreme, pokazalo koliko se razlikuje spram pre par godina i danas.

Sebi sam zacrtala par stvari za koje verujem da su presudne za ovakvu decu:

  • Ne forsiram je nikad da u nečemu učestvuje, da nekome se javi, da se druži.
  • Ne forsiram nikakve razgovore pred drugima gde će iz bilo kog razloga ona biti u centru pažnje. Pa čak ni pohvale.
  • Kritike su uvek na nivou kritike ponašanja ili postupka, a ne nje same, jer svaku kritiku dožive puta 5 minimum u intenzitetu.
  • Podstičemo samostalno ponašanje jačanjem samopouzdanja. A to, opet, pohađanjem muzičke školice (u njenom slučaju).
  • Prihvatam da je, jednostavno, takva, i volim je baš što je takva.

 

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Borba sa perfekcionizmom koji često upropasti one obične, prave roditeljske trenutke. Posle ovoliko godina i rada na tome, dese se i loši dani, ali mislim da mi sve bolje ide. Verujem da ću i to savladati jednog dana.

(Kad dobijem unuke.)

 

4. Tvoje MAMINO VREME

Nekako svi uvek pretpostavljaju da je „time management“ moje drugo ime. Iskreno, ne znam. Većina dana, pored 4 dece i gomilom obaveza koje sam sama sebi nametnula, zahteva multitasking. Ali, lično, to mi se uopšte ne sviđa.

Teše me mame sa 3+ dece, starije no što su moja, da će za koju godinu biti bolje. Pa se držim toga ko pijan plota, sa nadom da neću „izvisiti“.

Onih par ličnih trenutaka koje ukradem ode na čitanje knjiga. Često to radim dok jedem, jer učim decu da me puste na miru da završim obrok (jer, bože moj, moram nekad i ja da jedem).

Volim da pišem. Pišem svoj blog, pišem za još neke portale, pišem za sajt Savetovališta. A nekad pišem jer mi se piše.

I, budimo iskreni, ne spavam. Niti znam da li ću ikad.

Nije tu samo razlog mala deca, beba, buđenja. Sebično sama sebi nekad uskraćujem san da bih učinila nešto za sebe. Ili bar bila pola sata u tišini.

Verujem da će pravo Mamino vreme u našoj kući doći tek za koju godinu.

 

5. Pitanje prethodne Hrabre mame: Napiši nešto o sebi što te do sada niko nije pitao, a volela bi da se to zna o tebi.

Ne znam šta bih mogla da izdvojim kao neko pitanje koje promiče radaru kad sam ja u pitanju. Mogu da nabrojim šta me najčešće pitaju, a to je „Kako se snalažiš sa njih četvoro?“. Pored mnoštva drugih pitanja na tu temu.

Mislim da mi specifičan humor i, budimo iskreni, sarkazam, u mnogome pomažu da guram dalje. I da preguram dan, i da „se snalazim sa njih četvoro“. I da preživim sva takva pitanja koje mi neminovno postavljaju.

Verujem da je bitnije biti iskren, no pakovati da zvuči bolje, ili, još gore, lagati. Ne, neću se bolje osećati. Odmah. Ali ću to ceniti za ceo život. Jer si mi pokazao da me poštuješ.

Verujem da pravda pobeđuje, kad tad. I zato čitam priče i bajke deci. Da od njih stvorim osobe koje će naučiti da svaka odluka nosi posledice.

Odbijam da budem osoba koja će raditi nešto van svojih uverenja samo da bi bila prihvaćena. Ne mislim time da želim da se busam i štrčim iz mase, već, jednostavno, naučila sam da vrednujem sebe više no ranije. Valjda to ide s godinama (kao viski što dobija na vrednosti).

 

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Šta bi volela da naučiš u mesecima koji dolaze?

 


Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta ili napišite predlog kako se izboriti sa izazovom „Perfekcionizma“.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.


Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.


Možda će ti se dopasti i ovi tekstovi:

Veštine za srećniji i lakši život

Hrabra mama i izazov – uvođenje nemlečne hrane

8 univerzalnih izazova roditeljstva (bez obzira na to koliko dete ima godina)

Tekst napisala Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org 

2 thoughts on “Hrabra mama i izazov – introvertno dete

Zatvoreno za komentare.