Hrabra mama i izazov – uvođenje nemlečne hrane

Kao što sam najavila, počela sam sa novom rubrikom na svojoj stranici koja se zove „Hrabre mame“.

Hrabre mame su mame koje žele da pomognu drugim mamama u borbi sa roditeljskim izazovima, makar tako što će podeliti svoja iskustva o uspešno prevaziđenim roditeljskim izazovima. Cilj je osnažiti i podržati mame koje se osećaju loše i tako zajedno uticati na povećanje zdravih i zadovoljnih porodica.

Zapamti: svaki problem ima rešenje! Ako trenutno „ne vidiš“ rešenje, pitaj nekog za mišljenje – možda je „drugačija slika“ iz tog drugog ugla?

Hrabre mame su tu da daju taj „drugi ugao“ gledanja.

 

„Probijanje leda“

U nastavku teksta ću se predstaviti kao Hrabra mama kako bi me bolje upoznale, ali i videle kako će se ostale Hrabre mame to predstavljati.

Ugostiću one mame za koje mislim da su Hrabre mame i koje nam mogu pomoći da saznamo što više konkretnih predloga kako se boriti sa određenim roditeljskim izazovima.

Pa da počemo.

Manuela Kamikovski (Fotografija je u vlasništvu maminovreme.org i sva prava su zadržana)

 

1. Ukratko – ko si ti?

Ja sam mama koja se trudi da uskladi sve svoje životne uloge kako bi mi porodica bila što zdravija i zadovoljnija. Najviše na svetu volim da gledam i slušam svoju decu kako se smeju!

Osim toga sam osoba koja veruje da svet može biti divno mesto za život za sve, ali je potrebno da svi daju (mali) doprinos.

Pored toga sam psiholog i sistemski porodični psihoterapeut u edukaciji (na završnoj godini) – na šta sam veoma ponosna jer je bavljenje psihoterapijom ostvarenje jednog od mojih životnih ciljeva. Takođe sam i asertivni trener, te volim da „treniram“ druge da praktikuju asertivnu komunikaciju – jer mislim da sve može da se kaže, samo je bitan način.

Kada se sve to „smućka“ dobiješ ovo: volim i želim da pomažem ljudima u ličnom rastu i razvoju kako bi bili što bolje verzije sebe, kako bi voleli sebe sa svim svojim vrlinama i manama i da bi doprinosili da ovaj svet bude što prijatnije mesto za život.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Imam utisak da je moj najveći roditeljski izazov (do sada) bio – uvođenje nemlečne („čvrste“) hrane kod mlađeg deteta. Čini mi se da koliko nisam imala problema u vezi ove teme sa starijim detetom, toliko me je iskustvo sa mlađim baš iscrpelo.

Vođena pozitivnim iskustvom sa starijim detetom (i sveskom u kojoj sam zapisivala redosled uvođenja namirnica, koja je nastala u saglasnosti sa informacijama koje sam dobila u Školi za roditelje), puna samopouzdanja i entuzijazma počela sam da planiram uvođenje čvrste hrane mlađem detetu. Stigao je šesti mesec života bebe i odlučno krećem u avanturu.

Kad odmah šok – beba povraća pirinčanu kašu.

Povrća pirinač u bilo kom obliku (kupovna kaša bez mleka, sa mlekom, kaša koju sam ja napravila – usitnila i skuvala pirinač u vodi i „začinila“ svojim mlekom i isti rezultat). Tada sam odustala od te namirnice i prešla na ostale namirnice koje je prihvatila bez problema.

Negde oko prvog rođendana sam joj opet dala pirinač i od tad ga jede (mada nije neki ljubitelj – jede ga jer mama tako kaže).

Međutim, moje mlađe dete „nije imalo vremena“ da žvaće (sve drugo je bilo važnije od jela), pa je bila i probirljiva što se hrane tiče. Već možete da zamislite kako su izgledali njeni obroci – ona se davi većinu vremena (a imala je zubiće i adekvatno pripremljenu hranu za njen uzrast). Kako je meni ovo bilo strano i strašno jer to nisam očekivala, nisam znala kako da se nosim sa ovim.

Ono što sam na kraju uradila i istrajala u tome je sledeće – uvela „ritual“ vezan za jelo (ili jasna pravila), a što je svima olakšalo oboroke:

  • Uvek se jede u kuhinji;
  • Uvek se jede za stolom (u stolici za hranjenje);
  • Vodila računa da pratim dnevni ritam i da obroke imaju u približno isto vreme;
  • Ukoliko jedna namirnica nije „prihvaćena iz prve“, ponovila sam je nakon nekog vremena;
  • Pridržavala se stručnih preporuka o adekvatnom uvođenju namernica, uz praćenje reakcija na iste.

Mislim da sam doslednošću i istrajnošću ovaj izazov uspešno prevazišla jer, iako su mi deca veoma različita i imaju različit ukus, ona sada sve jedu (a to mi je jako važno).

 

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Kako ne biti sudija u većini dečijih konflikata?

 

4. Tvoje MAMINO VREME

„Moje“ vreme je trenutno posvećeno ovoj stranici i to u proseku izgleda ovako: deca spavaju, maksimalno utišam sve zvukove (jer mi prija tišina) i počnem da pišem. Kada nisam inspirisana za pisanje – volim da tražim ideje o izradi didaktičkih materijalima, o igrama za decu, o „napravi sama“ (DIY ili „how to“), i slično. Desi se i da pogledam neki film (do kraja).

Iako bih volela da je češće, povremeno se „počastim“ i posetom kozmetičkom salonu.

 

5. Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami

Napiši nešto o sebi što te do sada niko nije pitao, a volela bi da se to zna o tebi.

 


Ukoliko imate predlog kako se izboriti sa izazovom – „Kako ne biti sudija u većini dečijih konflikata?“ – pišite mi na kontakt@maminovreme.org.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.


Autor: Manuela Kamikovski, mama, dipl. psiholog, porodični savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org 

Napomena autora: preuzimanje teksta moguće samo uz dozvolu autora.


Pročitajte i ovo:

Veštine za srećniji i lakši život

Šta mi je donelo preispitivanje – da li sam dobra mama?

8 univerzalnih izazova roditeljstva (bez obzira na to koliko dete ima godina)