Hrabre mame su mame koje žele da pomognu drugim mamama u borbi sa roditeljskim izazovima, makar tako što će podeliti svoja iskustva o uspešno prevaziđenim roditeljskim izazovima.
Cilj je osnažiti i podržati mame koje se osećaju loše i tako zajedno uticati na povećanje zdravih i zadovoljnih porodica.
U rubrici Hrabre mame gostuju one mame za koje mislim da su Hrabre mame i koje nam mogu pomoći da saznamo što više konkretnih predloga kako se boriti sa određenim roditeljskim izazovima.
Do sada su Hrabre mame pisale o uvođenju čvrste hrane, o intrvertnom detetu, dojenju i kako sa savetima drugih „novopečenoj“ mami, a Hrabra mama Aleksandra sa nama deli izazov koji nam je doooobro poznat.
Veliko mi je zadovoljsto da se i ova divna Hrabra mama odazvala pozivu jer i od nje možemo mnogo da naučimo!
Aleksandra Birta Ilić (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ko si ti?
Ja sam Aleksandra Birta Ilić. Psiholog po struci i zaposlenju, bloger na stranici Aleksandra Birta i pisac po hobiju i opredeljenju. Proglašena sam za oficijelnog Coca Cola Bloggers Network Adria blogera za 2016. godinu.
Pre i posle svega navedenog ja sam Majka jednog malog zvrka sa čijim dolaskom na ovaj svet sam se i ja ponovo rodila.
Od tada sve moje druge uloge u velikoj meri postale su uslovljene baš tom roditeljskom. Uz njega svaki dan dobijam novi pogled na sebe, na ljude i posao koji me okružuju, kao i na život uopšte.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Majka sam deteta izazovnog karaktera, pa to podrazumeva da je bilo dosta izazova sa kojima smo se borili. Počevši od dojenja, preko tromesečnih grčeva, burnih izliva emocija, pa do navikavanja na nošu.
Burni izlivi emocija su možda nešto što je kod nas iziskivalo najviše energije. Zvrkove i naše. Obzirom da je hipersenzibilno dete, u njegovom slučaju ti emotivni ispadi su češće rezultat preplavljenosti različitim dražima nego tipični tantrumi. I upravo to mi je bio najveći problem: ništa mu u tom trenutku nije pomagalo da se smiri, osim mog strpljenja i čekanja da se sve završi, pa grljenje i ljubljenje nakon svega. Bilo je tu puno rada na sebi i sa njim, obzirom na moja pogrešna očekivanja da takvi ispadi neće drugo trajati, da neće biti tako intenzivni, da će mu pomoći moj zagrljaj ili topla reč.
Oni i jesu pomagali, ali tek na kraju. A taj kraj je trebalo dočekati.
Kod zvrka još uvek povremeno ima takvih emocionalnih ispada, ali mogu reći da smo puno toga naučili o savladavanju istih:
- U redu je da u početku i vi osećate sramotu, strah ili tugu povodom detetovih takvih “ispada”.
- Neadekvatne izlive emocija imaju skoro sva deca u ranom uzrastu.
- Pronađite šta vašem detetu najviše odgovara u tom trenutku.
- Pustite ga da emociju abreaguje do kraja.
- Obezbedite detetu bezbedno okruženje.
- Ostavite priču za posle tantruma.
- Znajte da je detetu u tom trenutku najteže.
- Vaše prihvatanje i nežnost su mu najpotrebniji u momentu kad se izliv emocija završi.
- Pričajte mu po završetku tantruma, ma na kom uzrastu on bio.
- Uvek stavljajte do znanja da ste tu za njega.
I ono najvažnije roditeljsko:
„Proći će“ i „Niste sami u problemu“.
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
Mislim da su mi često najveći neprijatelj u roditeljstvu moje analize i razmišljanja kako da postupim u određenim problemskim situacijama. Ponekad se u najboljoj nameri previše upletem u ta premišljanja, pa sagorim.
Veliko odmaganje u tome mi je prebukiranost informacijama koje prikupljam u diskusijama na omiljenim blogovima i FB „mama“ grupama. Iako mi je razmena iskustva na njima puno pomogla u roditeljstvu, shvatila sam da mi isto tako pomaže i da nekad napravim pauzu sa primanjem informacija sa tih mesta, ili barem da smanjim svoju angažovanost tamo.
Deca nisu ista, iskustva u roditeljstvu su različita i to treba uvek imati u vidu kada komuniciramo o „mama“ temama. Od viška informacija ponekad to lako zaboravimo i pred svoje dete nesvesno postavimo očekivanja koja nisu prilagođena njegovom razvoju i potrebama, već na osnovu tamo nekog deteta sa kojim je mama uspešno rešila neki problem.
4. Tvoje MAMINO VREME.
Uz zvrka sam naučila da cenim svaki minut koji dobijem za sebe. To je i par minuta tuširanja dok se ne otvore vrata sa „mamamaaaa“. To je pola sata nedeljno kod frizera. Ili barem jedna epizoda serije uveče sa mužem
Hej, nije li to luksuz? J
5. Pitanje prethodne mame: Šta je najznačajnije što si naučila od svog deteta?
Najznačajnija stvar koju sam naučila od svog deteta je strpljenje.
„Nigde ne žuri. Polako. Uspećete, mama.“
Takođe, dete me je naučilo kako se zaista uživa u trenutku, u pravom smislu tih reči. To svi sebi često govorimo, ali koliko zaista to primenjujemo u ovom užurbanom svakodnevnom životu?
Uz zvrka sam to zaista naučila više da primenjujem. Sad čak i kad vidim sudoperu punu suđa, ja znam (ponekad) da ne brinem i da uživam u nekoj drugoj aktivnosti. Čak i da izađem na napolje sa njim tada, jer dužnost zove, jel?
Grljenja, ljubljenja, maženja. Ti mirni momenti kada sa mužem ležim na krevetu, oboje ćutimo i gledamo kako se par minuta sin sam igra. Čista sreća!
A najznačajnije na šta me dete iznova podseća je to da svaki dan nešto naučim. O sebi. O njemu. O životu.
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Postoji li nešto što bi u svom roditeljstvu sledeći put drugačije uradila?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta ili napišite predlog kako se izboriti sa izazovom „Roditeljske analize”.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi u komentaru ili na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst napisala Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org
Pročitaj i ove tekstove:
8 univerzalnih izazova roditeljstva (bez obzira na to koliko dete ima godina)