Pričanje priča za laku noć (iliti završetak dana uz osmeh)

U ovom tekstu ćemo se prvo baviti dobitima od priča za laku noć (i čitanja uopšte), koje je za nas pripremila Jelena Vilovski, nastavnica srpskog jezika i član tima Mamino vreme. Bavimo se i pitanjem – Kako pristupiti razvoju zainteresovanosti kod deteta za pričanje i čitanje?

Za kraj sam za vas pripremila jedan konkretan predlog – Kako pričati priče na zanimljiviji način (tzv. „Priče iz glave“).

Pa da počnemo.

„Ako želite da vam deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentnija, čitajte im više bajki.”   

Albert Ajnštajn

Zašto je važno deci pričati priče za laku noć?

Pričanje priča za laku noć predstavlja posebne zajedničke trenutke roditelja i dece. Prijatna porodična atmosfera i osećaj pripadnosti veoma su važni za svako dete, mlađeg ili starijeg uzrasta.

Imam priliku, kao nastavnik srpskog jezika, da razgovaram sa decom uzrasta 10-11 godina koja ističu kako im je pričanje i čitanje priča bilo veoma važno u najranijem detinjstvu. Potvrdili su kako im je to razvilo ljubav prema knjizi, te rado čitaju romane predviđene kao domaća lektira, ali i romane po svom izboru, pisane za njihov uzrast. Naveli su mi naslove priča poput „Snežana i sedam patuljaka“, „Tri praseta“, „Ivica i Marica“, „Vuk i sedam jarića“, … To su priče koje smo i mi rado slušali pred spavanje 🙂 .

Dete će posvećeno slušati priču ukoliko ga ništa ne dekoncentriše, tako da je poželjna potpuna tišina. Veoma je važno da prilikom pričanja budemo zanimljivi, tu bitnu ulogu ima intonacija, odnosno „menjanje glasova“. Sećam se kako je moja mlađa sestra upijala priče i bajke koje su joj pričane, da je i sama počela da prilagođava svoj glas prilikom oponašanja određenih likova.

Počinje se sa kratkim pričama, koje dete može da prati, da bi se one postepeno „produžavale“. Značajno je nakon pričanja razgovarati o njoj, njenim likovima, sa starijim detetom čak i detaljnije analizirati priču. Starijem detetu bi bilo zanimljivo da se poistoveti sa omiljenim junakom i kroz njegov lik priča priču.

 

Postavlja se pitanje šta dobijamo pričanjem priča:

  • Dete uči da održava pažnju;
  • Upoznaje se sa svetom koji ga okružuje kroz likove i događaje;
  • Emocionalno se razvija;
  • Stiče nova saznanja;
  • Dete slušanjem i pričanjem priča bogati svoj rečnik, uči nove reči, lakše se izražava;
  • Postepeno razvija ljubav prema knjigama.

Fotografija preuzeta sa stocksnap.io

 

Zanimljivo je kako deca često traže da im se ista priča nekoliko puta ponovi, možda čak i svako veče. Priču često i naziva po nekoj svojoj zamisli i tako nastaje nešto posebno, nešto što veže roditelja i dete. Kada se priče često ponavljaju, deca jako dobro znaju redosled događaja, pa je dobro da ponekada i sama nastave priču. Podstaknite ih da možda promene kraj priče, da je završe kako ona zamišljaju.

Mlađa deca vole kada se igrate dok pričate, kada svesno menjate neke događaje ili likove, tada simpatično odreaguju „ne tako“ J i sama nastave pričanje.

Priča ima svoje dobre i loše događaje, likove, te ne treba izbegavati priče sa takvim motivima. Svaka od tih priča ima junaka koji prevazilazi sve prepreke, kome je jedini motiv da dobro pobedi, te nosi snažnu poruku. Deca se vezuju za junake koji su hrabri i plemeniti.

I tako dolazimo do „Priča iz glave“.

 

„Priče iz glave“

Jedna od naših porodičnih navika jesu priče za laku noć.

Pošto smo pročitali sve knjige koje imamo u kući (a koje su primerene uzrastu), spontano smo počeli svako veče da pričamo „priče iz glave“.

Ne mogu vam dočarati oduševljenje dece ovim pričama, a evo u čemu je trik, glavni junaci tih priča su oni sami.

 

Evo kako se ove naše priče pričaju:

  • Svako ispriča jednu priču iz glave;
  • Tema je najčešće neki najznačajniji događaj u toku tog dana;
  • Likovi su članovi porodice;
  • Kraj priče je isticanje rezultata učenja, podrška i ljubav.

 

U našim pričama je akcenat na ovome – šta smo naučili iz te priče? Znači: „Ako se desi ovo ili ono, možemo uraditi ovo ili ono da bi bili npr. bezbedni, sigurni, srećni, manje tužni, manje ljuti, spretniji, pametniji, itd.“

 

P.S. Voleli bi da čujemo kako izgleda vaše pričanje priča, kao i koju omiljenu knjigu bi nam preporučili? Pišite nam ovde u komentaru ili pošaljite poruku na kontakt kontakt@maminovreme.org.


Ukoliko se ne osećaš prijatno ili se generalno loše osećaš znaj da razgovor pomaže i da me možeš kontaktirati slanjem poruke na kontakt@maminovreme.org. Svaki problem ima rešenje, samo nam je nekada potrebna pomoć da do rešenja dođemo. Tu sam.


Autor: Manuela Kamikovski, mama, dipl. psiholog, porodični savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org 

Napomena autora: preuzimanje teksta moguće samo uz pismenu dozvolu autora.

 

2 thoughts on “Pričanje priča za laku noć (iliti završetak dana uz osmeh)

  • Mi smo stari čitači, o našim čitalačkim avanturama redovno pišem na blogu.
    Drago mi je da ste ovako lepo obradili temu i posebno pomenuli priču „iz glave“ jer mislim da je ona sjajan način da dete razvije maštu i osamostali se verbalno, nauči da se izrazi i oslobodi.
    Divna tema o divnoj navici koja, čini mi se, klincima ostaje kao jedna od najdražih uspomena iz detinjstva. Sve druge dobiti iz čitalačkih navika su samo plus. 🙂

    • Poštovana Jasmina, zahvaljujem se divnim rečima.
      U potpunosti se slažem sa Vama i zato imam samo jedno da kažem – nastavite da negujete te divne navike 🙂

Zatvoreno za komentare.