Hrabra mama i izazov – Kako da budem podjednako dostupna svojoj deci?

Hrabre mame su mame koje žele da pomognu drugim mamama u borbi sa roditeljskim izazovima, makar tako što će podeliti svoja iskustva o uspešno prevaziđenim roditeljskim izazovima.

Cilj je osnažiti i podržati mame koje se osećaju loše i tako zajedno uticati na povećanje zdravih i zadovoljnih porodica.

U rubrici Hrabre mame gostuju one mame za koje mislim da su Hrabre mame i koje nam mogu pomoći da saznamo što više konkretnih predloga kako se boriti sa određenim roditeljskim izazovima.

 

Do sada su Hrabre mame pisale o:

 

Veoma mi je drago da sam imala priliku da ugostim Hrabru mama Aleksandru koja je sa nama podelila svoj najveći izazov, ali i borbe koje čine da svakog dana uči nešto novo o deci, o roditeljstvu, o sebi.

Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.

Aleksandra Vranešević (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

 

1. Ko si ti?

Zdravo, drage mamasite. Moje ime je Aleksandra Vranešević, ja sam žena, majka, supruga. Večito sam dete, sanjalica, maštalica, kreativac i nepokolebljivi pozitivac….. Po profesiji sam profesor sporta, fitnes instruktor i personalni trener. Osnivačica sam Mama Fit koncepta, posebno osmišljenog programa vežbi namenjenih trudnicama i mamama. Posebno sam ponosna na deo programa koji se zove “Bebić-tegić”, a koji podrazumeva vežbe nakon porođaja, gde na treninge mame mogu dolaziti sa bebama.

Moje najdraže zanimanje, ali i najizazovnije je biti MAMA. Mama sam troje dece – dvema devojčicama i jednom dečaku. Porodica je moje utočište, mesto odakle crpim snagu. Deca su moja večita inspiracija.

Iako sam podvukla crtu sa trudnoćama (mada – nikad ne reci nikad), svoj posao obožavam i iz razloga jer sam u svakodnevnom kontaktu sa najtoplijim storenjima – bebironima. Obožavam da radim i sa njihovim divnim, hrabrim mamama, koje daju sve od sebe da budu najbolje za svoju decu. Iz sve snage se trudim da im pomagnem da budu srećne, snažne, važne, a to je i moto Mama Fit koncepta. Mame takve treba da budu pre svega za sebe, a onda i za svoje okruženje.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Roditeljstvo sa sobom nosi puno izazova i nijedan nije lak. Sa nekima se lakše izborimo, a neki nam budu velika škola, i iz takvih situacija i mi, odrasli, puno naučimo.

Meni su oduvek posebno izazovne bile one situacije koje se tiču emocija, vaspitanja, postavljanja granica… U tim situacijama sam najviše slušala svoj instinkt koji mi je govorio da te situacije ne treba da doživljavam kao nešto protiv čega treba da se borim, nego da probam da ih prihvatim, razumem, da pomognem i sebi i deci da iz tih izazova izađemo mudriji i jači.

Kada imate troje dece, naučite da će sa svakim detetom nešto biti drugačije, različito – sa nekim sam lako prebrodila jedan izazov, a sa drugim neki potpuno drugi… Nije bilo univerzalne formule za mene kao roditelja.

Ono što bih mogla da izdvojim da mi je bila najveća roditeljska dilema jeste kako da za svo troje dece budem podjednako dostupna, uzimajući u obzir to da nisu istih godina, senzibiliteta, ni interesvanja. Na kraju sam odlučila da svako ima svoje vreme koje provodi samo sa mnom. Bilo je to i više nego dobra odluka, kako za njih, tako i za mene. Čini mi se da sam tek tada u potpunosti uspela da ih osetim, upoznam, razumem. A ne mogu da opišem koliko su te “samo naše situacije” njima donosile sreću i radost, neke emocije koje nisu mogli da kontrolišu.

 

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

U prethodnom odgovoru sam rekla da se trudim što manje da se borim, a što više da prihvatim, razumem – i sebe i svoje odluke vezane za roditeljstvo. Svaka borba je ujedno i borba sa samim sobom. U roditeljstvu je previse pisanih i nepisanih pravila koja ti govore kako treba da postupiš, a ja sam neko ko voli oseti svoju decu i da posluša svoj unutrašnji glas, pa se trudim da ta pravila zaobiđem. Smatram da ne mogu da važe univerzalna pravila za svakog od nas – ni za nas odrasle, ni za svu decu.

Ponekad mi se desi da podlegnem pritisku okoline i uradim nešto suprotno svom osećaju. Tada se trudim da ne kritikujem praviše sebe, nego da naučim nešto iz te situacije. Eto, možda je to neki izazov koji će me još neko vreme pratiti i kao osobu, i kao roditelja – kako nekada radi okoline moram da odregujem, ne onako kako bih zaista želela, već kako je to opšte društveno prihvaćeno… No, polako učim da se svetu ne može ugoditi i da je puno onih koji kritikuju, nalaze mane… “Fifi glavu gore, Fifi digni rep, Fifi pazi drvo, Fifi nisi slep…”

 

4. Tvoje MAMINO VREME.

Pošto je moj posao veoma fizički naporan, a podrazumeva i stalan kontakt sa ljudima, socijalni faktor mi ne manjka, kao ni fizička aktivnost. Uz troje dece uvek si u nekoj akciji, te se tako trudnim da svoje vreme iskoristim ne radeći ama baš ništa. To je vreme kada se trudim da u miru povratim svoju snagu – kako fizičku, tako i mentalnu. Volim da ležim, da odgledam neku humorističku seriju, da se opustim i ne mislim puno. Najradije skuvam sebi đzinovsku kafu, uzmem neko mekano ćebence i to mi bude dovljno.

5. Pitanje prethodne mame: Kako uspevaš da budeš toliko posvećena svom poslu, pomaganju mladim mamama i toliko savršena mama troje dece?

Mada mnogi imaju slično pitanje za mene, ja sebe ne vidim kao savršenu mamu. Verovatno je to slučaj i sa drugim mamama – previše smo kritične prema sebi i od sebe tražimo savršenstvo. Uveče, kada lagneš, uvek imaš ona čuvena pitanja koja ti se motaju po glavi – da li sam ovo dobro uradila, zašto sam tako, da li sam trebala ovako? I često se desi da zbog večitog preispitivanja, nismo zadovoljne sobom. Većina nas misli da mora biti savršena mama. Zato je meni super jedan drugi opis koji sam čula i prihvatila kao optimum „DOVOLJNO DOBRA MAMA“.

Smatram da svako ima svoj potencijal i svako ima afinitet prema nečemu, treba ga osetiti i iskoristiti. Ja sam osetila da mamama mogu pomoći, da ih osnažim , motivišem, poguram, kako kroz svoj lični primer, tako i kao profesionalac u svom poslu. Posao me ispunjava, ljudi, njihove priče i kontakt sa njima. Zato sve to ide tako lagano i moja posvećenost poslu je samo spontana reakcija.

 

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Koliko ti je važno vreme koje provodiš sa partnerom, kako ga pronalaziš i da li ga unapred osmisliš ili pustiš da to bude spontano?

 


Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi u komentaru ili na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.


Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org