Hrabra mama i izazov – Razvodi

Hrabre mame su mame koje žele da pomognu drugim mamama u borbi sa roditeljskim izazovima, makar tako što će podeliti svoja iskustva o uspešno prevaziđenim roditeljskim izazovima.

Cilj je osnažiti i podržati mame koje se osećaju loše i tako zajedno uticati na povećanje zdravih i zadovoljnih porodica.

U rubrici Hrabre mame gostuju one mame za koje mislim da su Hrabre mame i koje nam mogu pomoći da saznamo što više konkretnih predloga kako se boriti sa određenim roditeljskim izazovima.

 

Do sada su Hrabre mame pisale o:

 

Veoma mi je drago što sam imala prliku da ugostim Hrabru mamu Adrianu koja je odabrala da sa nama podeli svoje izazove i otvoreno priča o ovoj temi.

Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.

Adriana Jovović (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

 

 

1. Ko si ti?

Doživljavam sebe kao onu koja stalno pomera granice vlastitog života, beskrajno radoznalo za novim perspektivama. Svaki dan nova, jedino isto od mog rođenja je ime koje sam ponela, Adriana. Priznajem, ponekad sam i antevazin, pogleda uprtog na stalnoj granici između tradicionalnog i tamo nekih novih svetova. Ja sam pre svega mama prekrasnom sedamnaestogodišnjem devojčurku, žena koja je voljena, i koja ume da voli svet oko sebe. Voditelj treninga za lični rast i razvoj u Centru za razvoj veština „Od ljubavi se raste“. Menadžer humanitarne fondacije „Act foundation“. Ono sam što biste teško pretpostavili, i nisam samo ono što se vidi na prvi pogled. Borac.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Razvodi, jednom rečju. Kao majka ženskom detetu postojao je i poriv da sam ta koja treba da joj bude model i uzor. Prolazeći kroz dva razvoda, procesi koji su sami po sebi naporni, jer menjate život odn. životne navike iz korena, teški jer se vežemo čak i za loše navike, zapravo navike koje nam ne prijaju, koje čine da osećamo intenzivne neprijatne emocije, pa ćutimo i trpimo, ne preduzimamo nikakve promene, sve u cilju održavanja osećaja sigurnosti. Navike potkrepljuju osećaj sigurnosti koji nam je svima potreban, samo što to hranimo i lošim navikama, samo da ih naš um prepoznaje. Mene je obuzimao užasan strah: “O Bože kakav ću to primer dati svojoj ćerki?!!“. I taj strah je uticao na neke moje odluke, preduzimanje koraka, promene, prolongiranja. Duboko u sebi sam osećala da treba da budem ono što jesam, autentična, iskrena, bez obzira na mišljenje okruženja, pa čak i mišljenja moje ćerke. Čini se lako dok izgovaramo, ali prođe poprilično vemena dok se zaista ne počnemo i ponašati u skladu sa tim. Jednog momenta, kada je Mia imala 11 godina, i bila svedok onoga što prolazim, zagrlila me je i rekla:“Ti si za mene najveći borac, zato što se stalno trudiš da ti bude bolje!“. To dete me inspiriše od dana njenog rođenja (pa i mnogo ranije), i osnažuje više od svega što sam preduzela u svom životu. Upravo da živim svoju istinu, i to je ono što joj ja svakog trenutka pružam. Prihvatile smo da je sasvim u redu da osećamo sve emocije. Ne moram da igram ulogu snažne i jake mame. Biti i živeti slobodno ono što jesmo, podarilo je našem odnosu osećaj zdrave sigurnosti, poverenja i beskrajne bliskosti. Jasnoće da život ima različite faze, ali da možemo sa lakoćom da prolazimo kroz njih učeći obe svaka svoje lekcije.  Obe moramo da pronalazimo sopstveni prostor, da istražujemo svet oko sebe, da uvećavamo svoje sposobnosti. Zato sebi treba da dozvolimo sva nam potrebna iskustva.

 

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Sada mogu slobodno reći da ih više nemam. Ali dugo je bio prisutan izazov da umem proceniti kada nešto moram dozvoliti odn. ne dozvoliti, da uvek imam adekvatno objašnjenje koje neće stvoriti konflikt ili izazvati buntovno ponašanje, a posebno da pri tome ne ugrozim njen integritet. Shvatila sam da je adekvatno objašnjenje ne ono koje ću formirati na osnovu većinskog ponašanja kojim smo okruženi, ili onoga što nam plasiraju. Već je to objašnjenje i iskazano mišljenje proizvedeno na osnovu njenog senzibiliteta i njenih osećanja, jednako i njenog mišljenja. Tako je dobijala psihološku poruku koliko je zapravo, uvažavam i budno posmatram bez da je podrazumevam. Na taj način i sama je mogla da sagleda koliko je nešto dobro ili nije dobro za nju. Ponekad sam svesno dozvoljavala da njenim izborom malo lupi glavicom i zadobije poneku modricu. Ali nikada nije izostala njena zahvalnost što sam joj dozvolila izbor i da sama preuzme odgovornost. Poštovanje i uvažavanje. I potpisujem, da je ovo najzdraviji način komunikacije između roditelja i deteta.

 

4. Tvoje MAMINO VREME.

Imam ga. I imala sam ga. Iako sam živela sama sa ćerkom, bila zaposlena, pa i završavala fakultet, uvek sam pronalazila vreme i za sebe. Ok, nekada je to bilo dva puta u mesec dana, nekada šest, shodno obavezama. Ima toliko aktivnosti koje prosto obožavam, ples, joga, meditacije, cveće, i sijaset drugih. Ponekad je moje mamino vreme bilo čak i na uštrb njenog. Ali sam uverena da je zadovoljna majka, ona koju ja zovem šampion, i da je taj model fantastično efikasan u vaspitavanju deteta. Ako želimo da naša deca budu srećna, onda to moramo biti prevashodno mi. Poznato je da deca podsvesno preuzimaju odgovornost za emocionalno stanje svojih roditelja. I zato smo dužni da ih toga oslobodimo. Ona je sada odrasla i moje mamino vreme je sada skoro samo moje. I sigurna sam da ona oseća ogromno olakšanje znajući da njena mama ume da se pobrine za sebe samu.

 

5. Pitanje prethodne mame: Na šta si u majčinstvu najviše ponosna?

Na prevazilaženju vlastitih strahova, s kojima bih sputavala svoje dete. Na hrabrosti da pratim svoj instikt čak i u odnosu na stručna lica, ili društvene okolnosti kojima smo okruženi.  Na poverenju koje uživam od svoje ćerke. I na mnogo toga još 😊

 

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Šta je to ili šta bi ti bilo neprihvatljivo u vezi sa tvojim detetom, i šta bi preduzela u vezi sa tim?

 


Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi u komentaru ili na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.


Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org 


Možda vam se dopadne i ovaj tekst:

Brak i (podrazumevana) očekivanja