Kako prekinuti svakodnevne borbe sa decom?

Da li vam je poznata neka od ovih situacija:

  • Dvadesetak minuta pregovaranja oko odlaska u krevet. Onda dvadesetak minuta pregovaranja oko toga da ostane u svom krevetu?

Ili

  • Pregovaranje u prodavnici da nam ne treba još jedana igračka, kad kod kuće imamo dovoljno?

Izvor fotografije

Ili

  • Za stolom, obrok traje daaaaanima?
  • Ili presvlačenje ili obuvanje ili … ?

 

Ako vam je neka od ovih situacija poznata, onda je ovaj tekst baš za vas.

 

Zapravo, često se u ovim situacijama dešava, takozvana „borba moći“. Roditelj želi jedno, dete želi nešto drugo. I onda počinje pregovaranje, nagovaranje, objašnjavanje, ucenjivanje, pretnje i nekako se dođe do kraja ove situacije, tačnije „neko pobedi“.

Ono što je najbitnije za naš roditelj-dete odnos je upravo izbegavanje ovakvih situacija, jer one stvaraju distancu i hostilnost, umesto bliskost i poverenje. Odnos koji podstiče distancu i neprijateljstvo stvaraju nezadovoljstvo, otpor, pobunu kod deteta ili povinovanje koje prati smanjenje samopoštovanja.

Mi, zapravo, želimo odnos koji podstiče bliskost i poverenje, a takav odnos stvara sigurno okruženje za učenje. Ovo znači da ćete imati pozitivan uticaj na dete samo ako dete oseti bliskost i poverenje, bez straha od krivice, srama ili bola. A to nam je cilj, zar ne?

I dolazimo do pitanja:

 

Kako izaći iz ovog začaranog kruga?

Mnogo je šira priča vezana za ovu „borbu moći“, ali ono što je u ovom momentu najvažnije da zapamtite jesu ove dve poruke:

1) Izbegavajte često korišćenje reči „NE“ i „NEMOJ“ (nemoj ovo, ne to, ne ovo, ne trči, ne vrišti, …). Šta mislite od koga je dete naučilo da koristi svoje NE?

Imate li ponekad utisak da će vaše dete na pitanje: „Kako se zoveš?“ odgovoriti: „Zovem se NEMOJ“ ili „Zovem se NE“?

Šalu na stranu, ali roditelji često koriste reči „nemoj“ i „ne“ u periodu kada uče decu o svetu koji ih okružuje.

Alternativa korišćenju NE i NEMOJ može delovati komplikovano i kao da zahteva veće angažovanje roditelja, ali iz ličnog iskustva vam mogu potvrditi da je sve stvar vežbe. U početku može delovati kao da bi efektnije bilo samo reći NE, ali i sami znate da je sve to kratkotrajno.

Vežbajte: svaki put kada vam dođe da kažete: „NE/NEMOJ ovo ili ono“, a vi preokrenite u „Uradi ovo ili ono“, ponudite alternativu neželjenom ponašanju, jasno recite šta da uradi.

Izvor fotografije

2) Postavljanje granica na saosećajan način. Kao prvo, biće vam lakše da ovo praktikujete ukoliko posmatrate svoje dete ne kao nevaljalo, već kao mladog čoveka koji istražuje svet koji ga okružuje i koji zaista ne razume zašto mi neke stvari tražimo od njega. Empatija nam omogućava da vidimo stvari iz druge perspektive.

Kao drugo, sasvim je prikladno da vaše dete ima svoje mišljenje i da razvija osećaj sopstvene moći u svetu koji ga okružuje. To im je razvojni zadatak.

 

Kao primer za postavljanje granica sa empatijom poslužiću se situacijom iz prodavnice, kada dete ne može da se odrekne slatkiša. Pretpostavimo da je mama već jednom rekla detetu da vrati slatkiš na mesto, jer kod kuće imaju dovoljno slatkiša, ali ono to nije učinilo.

Stanite ispred deteta, najbolje je da čučnete jer je poenta u tome da vam vidi lice, i prijateljski i nežno uhvatite rukicu u kojoj se nalazi slatkiš i recite:

„Draga, spusti slatkiš na policu ili mi daj slatkiš da ga ja vratim na mesto“.

Detetu je često lakše da vama da stvar da vi vratite, nego da samo vrati. Kada je dete mlađe, našim vraćanjem stvarčice na mesto ili vlasniku (igračku drugom detetu) mi modelujemo detetovo ponašanje i učimo ga kako to treba da se uradi sledeći put.

Da se vratimo na naš primer. Možda će dete vratiti slatkiš, a ukoliko ne vrati – vreme je za još jedno ljubazno, ali jasno upozorenje i onda uzeti slatkiš iz rukice. Ukoliko previše upozoravamo učimo decu da ne moraju da obraćaju pažnju sve do trećeg, četvrtog, desetog upozorenja. Umesto toga, ljubazno i nežno reci:

 „Možeš li vratiti slatkiš na policu ili ću to morati ja da uradim?“

Tada postavi svoje granice na saosećajan način. Nežno izvedi slatkiš iz ručice i vratiš ga na mesto, empatiši sa ljutim detetom:

„Ti si sada ljuta. Nisi želela da vratiš slatkiš. Voliš taj slatkiš. Ali taj slatkiš nam sada nije potreban, a tebi je bilo baš teško da ga vratiš na mesto. Kada nam nestane slatkiša kod kuće, doći ćemo i ti ćeš moći da biraš jedan slatkiš koji želiš, ali danas nećemo kupiti nijedan slatkiš. Znam da si zbog toga tužna i ljuta. Sada plačeš. Dođi ovamo, draga. Hajde da te čvrsto zagrlim. Kad budeš bila spremna, možemo da nastavimo sa kupovinom i da idemo u park.“

 

Ovakav način postavljanja granica je veoma dobar jer:

  • smo bili mirni i ljubazni dok smo postavljali granice (bez povišenog i zapovedničkog tona);
  • nismo nju okarakterisali kao lošu i nevaljalu (nema osećaj da je ona loša osoba);
  • nismo situaciju doživeli lično, već smo joj poslali poruku da nema ništa loše ili strašno u vezi njenih osećanja. pomogli smo joj u razvoju emocionalne inteligencije;
  • smo joj pomogli da se izbori sa stresom, sa kojim se ona trenutno ne može sama izboriti;
  • smo postavili granice, naše dete uči da zaista postoje neke posledice njenih postupaka.

 

Još jedan trik + DARIVANJE

Znate li u kojim to situacijama dete najlakše i najbrže uči? Kada se igra.

Ako ste i vi prisutni, vi koji dobro poznajete svoje dete i koji mu možete omogućiti bliskost i poverenje, stvarate povoljnije uslove za zdrav razvoj svome detetu.

 

Pored terapije igrom (ovde možete više pročitati o ovome), koja vam može pomoći ukoliko imate poteškoća da se izborite sa određenim roditeljskim izazovima ili pomognete detetu da se ono izbori sa određenim poteškoćama, možete se kroz igru „boriti“ sa svakodnevnim izazovima.

 

Recimo, ako detetu kažemo: „Daj mi ruku!“ velike su šanse da nas neće poslušati iz prve.

Ako mu, međutim, predložimo da nas uhvati i čvrsto drži da mu ne pobegnemo – šanse su mnogo veće da će nas držati za ruku sve vreme 😊.

 

Ako ti se dopao ovaj primer i želiš još ideja „kako od problema do rešenja za 1 minut, onda se priključi nagradnoj igri u kojoj možeš osvojiti mesto na internet predavanju sa temom „Ti hoćeš, dete neće – šta sad?“ koji se realizuje u četvrtak, 26. oktobra od 21-22 časova, a koju organizujem u saradnji sa autorkama predavanja: Sanjom Rista Popić i Draganom Aleksić.

 

Da biste učestvovali u nagradnoj igri potrebno je da:

  1. Lajkujete moju FB stranicu Mamino vreme (ako već do sada niste)
  2. Lajkujete FB stranicu Sanja Rista Popić
  3. Lajkujete FB stranicu Dragana Aleksic – Family coach
  4. U komentaru ispod ovog teksta napišete za koji problem biste voleli da dobijete rešenje.
  5. Imate dobru internet konekciju koja je neophodna da bi se ispratio vebinar.

 

Nagradna igra traje do 25.10.2017. u 2359 časova.

Dobitnici će biti izvučeni pomoću sajta random.org.


Čestitam dobitnici, a ostalim učesnicama se zahvaljujem na učešću. Dobitnica je obaveštena putem poruke na e-mailu koji je ostavila pri registraciji.

 


Autor teksta: Manuela Kamikovski (mama, diplomirani psiholog, sistemski porodični psihoterapeut u edukaciji, asertivni trener, osnivač i urednik stranice maminovreme.org)

NAPOMENA: Preuzimanje teksta moguće samo uz pismenu dozvolu autora.

Za sva dodatna pitanja stojim vam na raspolaganju kontakt@maminovreme.org

Ukoliko želite da zakažete konsultacije ili predložite saradnju, možete me kontakirati slanjem poruke na kontakt@maminovreme.org


Možda vam budu korisni i ovi tekstovi:

Knjiga za školarce: „Sofija i čarobna bašta“

Siluete od lišća

 

Jesen u mom kraju

Da vas upoznam – ovo je TERAPIJA IGROM (šta je, kome i kako može pomoći?)

21 thoughts on “Kako prekinuti svakodnevne borbe sa decom?

  • Ja ću vas samo sve pozdraviti i pohvaliti inicijativu.👋🏻 👍🏻
    Tekstovi su vam sjajni i redovno pratim sve 3 stranice. Pošto sam iz iste struke i mama dvoje mališana takođe, ovo mi je super iz mnogo razloga 💜

    • Hvala Vam na divnim rečima i što pratite naš rad, a posebno mi je drago da vam je ovaj tekst sjajan 🙂 .
      Uživajte u roditeljstvu i nastavite da nas pratite 😉

  • Kako trogodisnjeg decaka motivisati da komunicira sa drugima. Inace je pricalica , ali nastaje muk cim neko nov bilo dobro poznat ili ne nadje u nasem drustvu.
    Hvala. Super ste. Samo nastavite. Srdacan pozdrav

    • Hvala na divnim rečima.
      I srećno u nagradnoj igri 🙂

  • Volela bih da čujem kako da dete ubedim da učestvuje u kućnim poslovima. 🙂

  • Draga Manuela, želela bih da saznam kako prevazići situaciju kada se deca usred marketa posvađaju i počnu da viču, plaču i besne i da to rešimo u što je moguće većoj tišini. Tekst je sjajan i super vodič kako nekad izaći na kraj sa svakodnevnim dečjim i roditeljskim izazovima!

    • Draga Milena, hvala na divnim rečima. Drago mi je da Vam se tekst dopao i da ga smatrate korisnim.
      Srećno u nagradnoj igri 😉

  • Hvala na ovom divnom tekstu. Imam 3 sina i zelela bih da na ovom predavanju naucim kako da ih nateram da bolje jedu, da krenemo zajedno napolje bez natezanja. Vec uspesno primenjujem mnoge vase savete koji su mi itekako olaksali svakodnevne situacije. Hvala vam na svemu 🙂

    • Nema na čemu :).
      Drago mi je da Vam se tekst dopao.
      P.S. Srećno u nagradnoj igri 😉

  • Želela bih da čujem sva konstruktivna rešenja kada je u pitanju curica od dve godine. Trudimo se da ne koristimo suviše negaciju u vaspitanju, niti da je ubrzavamo u spremanju, ali se dešavaju situacije, kada pokleknemo, i upravo se tako ponašamo. Dakle, što više ideja bi nam jako značilo!

    Hvala unapred, Iva

  • Kako dete privoliti da poslusa roditelja, ali ne samo zato sto roditelj tako kaze?

    Srdacan pozdrav!

  • Postovana, zelim da cujem nesto vise o tome na koji nacin razgovarati sa detetom koje zeli sve sto druga deca imaju.Pozdrav

  • Draga Manuela, volela bih da cujem Vasa misljenja o uplivu modernih tehnologija u svakodnevni zivot deteta..telefoni,igrice..you tube..borba za ogranicavanje vremena ..i borba sa recenicom „svi to rade“.. tinejdzer je u pitanju

    • Draga Andrijana, tema uticaja modernih tehnologija na dete je veoma važna i potrebno je mnogo pričati o tome, naročito o „pametnom“ korišćenju istih. Mislim da edukovanje naše dece o štetnostima i dobitima modernih tehnologija može pomoći u stvaranju međusobnog dogovora sa detetom o pravilima korišćenja istih, pa tako i pronalaženje najprihvatljivijeg kontra argumenta za dobro poznatu i za tinejdžere veoma važnu rečenicu: „Svi to rade“.
      Možete početi od toga: šta će se desiti ako dete „ne radi kao svi“? Šta će to što „ne radi kao svi“ konkretno značiti za dete, a šta za roditelje? Pitajte dete: „Šta misliš kako će drugi razumeti „to što ti ne radiš kao svi“?…
      Ukoliko želite dodatne konsultacije, javite se na kontakt@maminovreme.org.

      P.S. Učestvujete li u nagradnoj igri ili Vam je bilo potrebno samo moje mišljenje? 🙂

  • Dobro vece!
    Ja bi volela da dobijem resenje za ubrzavanje deteta da se spremi za vrtic ili bilo gde..:) iiii jelo za stolom da nam ne traje po sat vremena 🙂
    Uf sad kad razmislim treba mi za sve 🙂
    Hvala! :*

    • Dobro veče. Nadam se da ćete osvojiti ovu nagradu i dobiti sve što vam je potrebno 🙂

  • Kao prvo hvala za sjsjan tekst a i za nagradnu igru. Imam dva sina, jedan 12 a drugi 7 godina i izazovi roditeljstva su razliciti. No zanimalo bi me na koji nacin izaci na kraj sa detetom koje ne zeli da uci?

Zatvoreno za komentare.