Hrabre mame su mame koje žele da pomognu drugim mamama u borbi sa roditeljskim izazovima, makar tako što će podeliti svoja iskustva o uspešno prevaziđenim roditeljskim izazovima.
Cilj je osnažiti i podržati mame koje se osećaju loše i tako zajedno uticati na povećanje zdravih i zadovoljnih porodica.
U rubrici Hrabre mame gostuju one mame za koje mislim da su Hrabre mame i koje nam mogu pomoći da saznamo što više konkretnih predloga kako se boriti sa određenim roditeljskim izazovima.
O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.
Zaista mi je drago da sam imala priliku da ugostim još jedna divnu i veoma Hrabru mama Jelenu koja je pristala da sa nama podeli svoje izazove i iskustva. Hrabra mama Jelena je podelila svoju priču na način da „uliva“ pozitivnu energiju i nadu u sve one koji čitaju njene reči. Obavezno da pročitate!
Podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.
Jelena Mudrić (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ko si ti?
Ja sam jedan šaren paketić, koji se sadrži od svačeg po malo: sanjar sam, modifikovan u praktičara, spram svakodnevnih prilika. Verujem u dobro, u lepo, i čudesno, a hobi mi je da upravo to u svojoj okolini prepoznajem. Znam da budem rasejana. Znam da budem i premorena. Ponekad skrhana. I sva ta izdanja su mi ok.
Mama sam dva prelepa neobična dečaka, u čijim su genima mešavine 3 kontinenta: Evrope, Amerike i Afrike.
Aktivista sam na polju autizma, administrator FB grupe “Roditelji dece sa govorno-jezičkim problemima”, godinama sam posvećena izučavanju raznih pristupa u radu dece sa autizmom, novijeg datuma, koji se uglavnom koriste u inostranstvu. U saradnji sa drugim roditeljima, pokušavamo da našoj deci donesemo u Srbiju one pristupe i terapije, koje bi im omogućile razvoj njihovog punog potencijala, što ponekad čak može da podrazumeva premašivanje svojih vršnjaka, naročito u odraslom dobu. Srbija u ovome nažalost dosta kaska za svetom, ali se nadamo da će se to uskoro promeniti.
Zaposlena sam puno radno vreme u firmi koja se nalazi u jednom manjem mestu, blizu Novog Sada, pa tako svaki dan putujem na posao, na kome pomažem kupcima za strano tržište da dizajniraju drvene prozore i vrata po svojoj meri, a u skladu sa njihovim kulturnim nasleđem.
Ljubitelj sam putovanja, druženja, stranih jezika, smeha.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Moj najveći savladani izazov je uživanje u roditeljstvu, srećan život sa mnogo smeha i radosti uprkos činjenici da imam dvoje dece sa autizmom.
To nekome može delovati čudno ili neiskreno, ali objašnjenje je jednostavno: jednom kada se susretneš sa velikim, „nesavladivim“ problemima, shvatiš da nemaš vremena za male stvari, shvatiš da razumeš i onoga ko je potpuno različit od tebe, prepoznaš neku lepotu u tome, shvatiš da nije fer da se osećaš krivim, i da svi oni silni neprimereni komentari ili ocene tvog života (često i od najbližih) zapravo nisu rezultat zlobe, već samo neupućenosti. Ne gubim vreme na objašnjenja, već ljude iz svoje okoline primerom podučavam o našim porodičnim navikama, identitetima i slično. I to zaista mnogo bolje funkcioniše nego što sam ikada mogla zamisliti. Moja deca su srećna deca, imaju svoje prijatelje u školi i van nje. Osećamo se kao deo zajednice u kojoj živimo, vole nas drugi roditelji, komšije, nastavnici. A mi se uvek trudimo da to opravdamo.
Naravno da se nisam oduvek tako osećala i da sam morala da pređem dugačak put borbe sama sa sobom, a i sa drugima, da bi se stvari posložile, da bih ja shvatila kakvo bogatstvo nose moja deca u sebi, i bila sposobna da u tome uživam. Da pitanja „da nisam nešto trebala bolje u prošlosti“ zamenim pitanjima “šta mogu da uradim sada, da učinim stvari fantastičnim?“. Da zbunjujuće i prevaziđene savete „stručnjaka“ prepoznam i zamenim nepogrešivim majčinskim instiktom, u koji sam naučila da se uzdam. Sve ovo ne znači da nemamo i teških momenata, već samo da umemo ono dobro da prepoznamo i da maksimalno u tome uživamo.
Moja deca su melezi, drugačije boje kože. Deca sa razvojnim problemima. Ja sam njihova razvedena majka. I ni u jednom momentu se nismo osećali diskriminisano ni po jednom pitanju, već uvek voljeno i prihvaćeno , od svih onih koji naš život čine.
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
Borimo se sa čim god je potrebno, a da je za nas od važnosti: sa presporim i zastarelim zdravstvenim sistemom, letargijom i uljuljkanošću mladih zdravstvenih kadrova, beskrajno zamornom administracijom radi ostvarivanja osnovnih prava, nedostatkom „slobodnog“ vremena za decu i za sebe.
Borim se sa tim da uhvatim svaki trenutni “biser” svoje dece, njihova trenutna interesovanja i da u tome ima mesta za mene. Da sa dovoljno pažnje slušam, i da uspem da “čujem” talente, želje, strahove, nadanja svoje dece i da onda uvek odgovorim na njih, bili oni verbalizovani ili ne.
Da izvedem decu na pravi put je moj najvažniji izazov. Svakako da smo u nekim segmentima već premašili očekivanja, ali dalek je put još pred nama i izazovi su veliki. Da li će moja deca biti samostalni ljudi koji će sami privređjivati? Da li će moje mlađe dete ikada biti verbalno? Da li ću ja biti dovoljno dugo prisutna u njihovim životima, da omogućim da se to desi? Da li mi negde promiče savršena terapija za koju još nisam čula?
Kada sam pre par godina asistentici u vrtiću rekla da je naš zajednički cilj da ona sedi u ćošku i lakira nokte, dok moj sin radi sve što treba bez ičije pomoći, jako mi je daleko izgledao taj trenutak. Sada smo asistenticu u školi već izgurali u školsko dvorište, a uskoro se nadamo i van zidina škole. Usvojili smo definiciju da nemoguće postoji samo dok ga ne savladamo. Pa i ako zahteva malo više strpljenja, to nam je u redu.
4. Tvoje MAMINO VREME.
Da bi postojalo “moje vreme”, naše porodične obaveze moraju da budu do te mere organizovane i usklađjene, kao da se radi o jednoj maloj firmi. No, koliko god to neprivlačno zvučalo svakako je vredno tog “mog vremena”. U njemu je trening sa višegodišnjim prijateljicama. Ponekad i osmišljavanje koreografija za njihove nastupe. Moja najomiljenija aktivnost , koja me najviše oslobađa od stresa, je posećivanje plesnih večeri na kojima je tematika kubanska salsa. Ponekad čitanje dobre knjige (mada je prečesto to dobra knjiga iz sfere autizma). Druženje sa prijateljima. Ćutanje u prirodi.
Ponekad se moje vreme privremeno zagubi, pa ne mogu da ga pronađem. Onda za njega proglasim vožnju busom od posla do kuće, pa za tih 40 minuta čitam omiljeno štivo, ili odgledam omiljenu seriju, ili pozovem drage ljude telefonom… Koristim ono što imam.
5. Pitanje prethodne mame: Da možeš da promeniš nešto u obrazovanju i školstvu u Srbiji, šta bi promenila ?
Danas je znanje dostupnije svima nego ikada. Samo poželite da izučite nešto, i u roku od par minuta naćićete instrukcije za to na internetu. Zato je po meni besmislno pretvarati učenje u nemilu obavezu, ili insistiranje na pamćenju suvoparnih podataka, bez neke dublje analize onoga što smo naučili. Volela bih kada bi naša deca u školama znanje sticala na način da to razvija njihovu radoznalost, da zvuči privlačno, da ga jedva čekaju – a to bi se moglo ostvariti većim učenjem u prirodi, radionicama gde se vežba timski rad, gde se deci daje više autoriteta, ali i više obaveza. Gde deca uče o lepim manirima, sticanju radnih navika i obavezama čuvanja i poštovanja svoje okoline i ljudi u njoj, pre svega iskustvom.
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Šta bi volela da si znala odmah na početku svog roditeljstva, a što se uči samo iskustvom ?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Ukoliko lajkujete i moju FB stranicu Mamino vreme biće mi veoma drago i hvala vam na tome. Ukoliko ste već lajkovali – HVALA još jednom!
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, sistemski porodični psihoterapeut pod supervizijom, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org