Hrabre mame su mame koje žele da pomognu drugim mamama u borbi sa roditeljskim izazovima, makar tako što će podeliti svoja iskustva o uspešno prevaziđenim roditeljskim izazovima.
Cilj je osnažiti i podržati mame koje se osećaju loše i tako zajedno uticati na povećanje zdravih i zadovoljnih porodica.
U rubrici Hrabre mame gostuju one mame za koje mislim da su Hrabre mame i koje nam mogu pomoći da saznamo što više konkretnih predloga kako se boriti sa određenim roditeljskim izazovima.
O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.
Još jedna divna Hrabra mama sa nama. Hrabra mama Jovana je sa nama podelila svoja iskustva koja su toliko emotivna i podržavajuća, te neću da pokvarim utisak predugim uvodom. Samo ovoliko: pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.
Jovana Ružičić (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ukratko – ko si ti?
Ja sam mnogo toga. Jevremova i Anđelijina mama, Andrijina životna partnerka, Vesnina i Sinišina kćerka, osnivačica i direktorka organizacije za prava mama Centra za mame, saradnica mnogih sjajnih ljudi koji čine Centar za mame, ….. hrabra sam, odgovorna i uporna. Ova upornost je dobra za Centar za mame, a ponekad ne za one koji dele život sa mnom.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Bilo je puno roditeljskih izazova. Mislim da su meni najveći izazov bile prve nedelje majčinstva sa prvim detetom, Jevremom, i da mi je taj period bio jedan od najtežih u životu. Pored same promene koju materinstvo donosi, i u mom slučaju jednog super aktivnog života koji je samo od jednom stao, imala sam i još jedan izuzetno tužan događaj – moja mama je imala težak moždani udar 9 dana pre nego što sam rodila Jevrema. U tim danima kada je on stigao nisam ni mogla da pretpostavim šta će biti sa njom, da li će preživeti i kakve će biti posledice, a pored toga ona, na koju sam kroz čitav život mogla da se oslonim i na koju sam mogla da računam, nije bila tu. Ti prvi dani su teški sami po sebi, ali kada ih provedeš gotovo skroz sama onda je još teže. Našla sam se prvi put u situaciji da sam pomislila da ja „ovo”ne mogu…..možda druge žene mogu, ali ja ne mogu. Svakako da su i moji hormoni uticali na to, kao i činjenica da mleko nije krenulo u mlazovima baš na početku, pa sam se često osećala neadekvatno. Sa tim sam se vremenom izborila tako što sam prestala da sažaljevam samu sebe, tako što sam prihvatila da mame nema na način na koji je bila prisutna ranije i da je to to. Takođe sam shvatila da slika o idealnoj mami koju sam imala ranije i koja sam naravno želela da budem, a to je ona mama koja sve stiže, i da se igra kreativnih igara sa decom, da je uvek nasmejana, da stiže da skuva, opere, pospremi, da uvek ima frizuru i da je izdepilirana, …koja je bila tako daleko od onoga kako sam se ja osećala tih dana, zapravo je samo ideja koja u stvarnosti ne postoji. Počela sam da tražim pomoć, moj dragi i moje divne drugarice su se itekako odazvale i sve je onda nekako leglo na svoje. Kada je došla Anđelija, pre 7 meseci, sačekala sam je mnogo bolje pripremljena i jača.
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
Ovde ima puno toga da se napiše ? Sem NEĆU faze kroz koju prolazi moj dragi dečak od 2 godine, mislim da je to promena ritma života. Po prirodi sam vrlo društvena i imam baš puno prijatelja,….plus me puno toga zanima. Pre dece je moj svaki dan bio natrpan sa akcijama u kojima sam baš, baš uživala, a većina mojih prijatelja dobijala vrtoglavicu kada im kažem gde sam sve bila i šta sve radila. Mislim da je sada to najveći izazov – organizovati zajedničko vreme, a da to nije da sada idemo ovde, a posle idemo ovde, a onda nam dolaze oni, a posle idemo još tamo, pa ovamo…jer mislim da to nije ritam koji njih dvoje mogu da isprate i uživaju u tome. Tako da sada, bez šale, zakazujem vreme kada smo sami i sedimo kod kuće. To uglavnom vrlo lepo radi ?
4. Tvoje MAMINO VREME.
Moje regularno mamino vreme nastupa kada deca legnu da spavaju. Retke su situacije kada dok su oni budni uspem nešto da ukradem za sebe, ali ne kažem da se ni to nikada nije desilo.
Kada oni zaspu radim različite stvari – često radim jer uvek ima nešto hitno. Radim od kuće i moj posao u Centru za mame me izuzetno ispunjava, tako da mi ništa nije teško…dok god mogu da držim oči otvorene. Ipak, trudim se da za njega pronađem vreme u toku dana više nego uveče, zato što sam posle nekoliko radnih večeri baš iscrpljena.
Najradije se odmaram uz knjige. Obožavam da čitam i iako ovih dana čitam brzinom kretanja puža, ne odustajem od toga. Sem knjiga, radujem se vremenu koje provedem sa mojim dragim, kao i prijateljima ponekada uz čašu vina.
5. Pitanje prethodne mame: Porođaj, kako god on izveden, je traumatično ali i predivno iskustvo. Prvi susret s bebom majke opisuju na različite načine. Kakvo je Vaše iskustvo?
Ne znam zašto, ali imam fantaziju da moj porođaj bude orgazmičko iskustvo gde ja, žena, majka, kraljica, lavica, vladam situacijom i postajem još više od svega toga samim činom porođaja. Iako sam u oba slučaja imala podršku da to tako bude sa strane lekara i medicinskog osoblja, to se jednostavno nije tako desilo.
Jevrem se rodio prirodnim putem, ali ja nisam baš cvetala od samopouzdanja tokom celog čina porođaja, nije baš ispalo kako sam mislila da hoće i svakako ne mislim da sam se snašla onako kako sam mislila da hoću. Kada sam ga videla pomislila sam da je predivan, ali nisam bila baš bila sigurna da ću ja sad znati šta sa njim, kada “nisam znala da ga rodim“ onako kako sam mislila da treba da izgleda moj porođaj. Vrlo brzo me je taj “nisam znala da ga rodim“ osećaj prošao, na sreću, ali mi jeste prolazio kroz glavu tih prvih par sati.
Susret sa Anđelijom je bio drugačiji. Ona se rodila carskim rezom, ne mojim izborom, ali nisam opet prolazila kroz to da li ”znam ili ne znam.“ Takođe sam do tada postala mnogo samouverenija u to kakva sam mama i da mogu ja to. Kada smo se susrele poglelala me je pravo u oči i videla jednu samouverenu nasmejanu ženu, koju se trudim da oboje gledaju svakog dana.
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Šta ti najviše nedostaje iz vremena kada nisi bila mama?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Ukoliko lajkujete i moju FB stranicu Mamino vreme biće mi veoma drago i hvala vam na tome. Ukoliko ste već lajkovali – HVALA još jednom!
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, sistemski porodični psihoterapeut u edukaciji, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org