Iskreno, baš me je iznenadio izazov koji je Hrabra mama Jelena odabrala da podeli sa nama, jer mislim da se o odnosu roditelj-roditelj malo priča kada su roditeljski izazovi u pitanju. Kao da je tu sve jasno, sve se lepo podrazumeva i nema tu mnogo prostora za bilo kakvu diskusiju.
Zna se šta se očekuje od mame, a šta od tate! A šta kada naša očekivanja, moja i partnerova, nisu u skladu? Kako onda, a da razvod nije prva ili jedina opcija?
Hvala Hrabroj mami Jeleni što nas je svojim roditeljskim izazovom podstakla da razmišljamo i o ovom aspektu roditeljstva.
O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.
Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.
Jelena Branković (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ukratko – ko si ti?
Ja sam Jelena Branković, Mirnina i Senkina mama, Nešina supruga, koordinator Centra za podršku ranom razvoju i porodičnim odnosima HARMONIJA, psiholog i psihoterapeut nekim divnim ljudima, parovima i porodicama, voditelj raznih edukacija iz oblasti partnerskih i porodičnih odnosa, ljubitelj slatkiša i dugog spavanja.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Kada kažeš roditeljski izazov čini mi se da svi najčešće posmisle na aspekt roditeljstva koji podrazumeva odnos roditelj-dete. Ipak, kada si pomenula izazov sa kojim sam se izborila meni je prvo na pamet pao, onaj skrajnuti aspekt roditeljske uloge, onaj koji se tiče odnosa roditelj – roditelj.
Nekako zaboravljamo da biti roditelj ne znači samo biti roditelj ćerkama i sinovima, već i biti koroditelj svom supružniku. E upravo to je za mene od početka bio veliki izazov – kako uskladiti očekivanja od roditeljstva sa partnerovim, kako poštovati razlike u vaspitnom stilu i odnosu prema detetu, kako izrazgovarati one situacije u kojima je način na koji partner vidi dete ili se prema njemu ophodi za vas „previše daleko“ , kako mu biti dobra podrška u razvoju njegove roditeljske uloge, a kako tražiti podršku kada je ona tebi potrebna…
Od samog rođenja naše starije ćerke ovo usaglašavanje nosilo je razne konflikte, rasprave, razgovore, diskusije, pokušana (uspela i neuspela) rešenja, sve dok nismo stigli tu gde smo danas – dok nismo postali roditeljski tim.
Čini mi se, da danas da posle puno previranja, roditeljstvo sagledavamo kao timski „posao“ i da nam svest o tome da imamo zajednički cilj, zadatak i da ishod zavisi od zajedničkih ulaganja pomaže da se oslonimo jedno na drugo.
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
I dalje mi je izazovno kada razmišljam o razlici između konteksta u kom sam ja odrastala i u kom odrastaju moja deca. Ta mera novih tehnologija, društvenih mreža, interneta, igrica, ekrana generalno… Stalno mi je ponovno izazovno da pronađem optimalnu meru.
Čitavoj generaciji kojoj pripadaju moja deca treba pomoći da nauče da žive sa stepenom razvoja društva koji im je dostupan. To pak nije lako, jer ovo oblast u kojoj deca česta znaju više od roditelja. I postavlja se pitanje kako time upravljati…
Zato mi se taj balans koristi od novih tehnologija i dalje čini vrlo osetljivom temom. Kolko je tačno dovoljno vremena pred ekranom, koliko i kakve igrice su korisne a koje ne, kako pomoći deci da odaberu šta gledaju na youtubu, da razumeju sadržaje tih snimaka i uloge youtubera…
Sa odrastanjem mojih devojčica čini mi se da su ta pitanja sve prisutnija, a da stalno dobijaju novi oblik i moram priznati da se i dalje borim sa tim koliko i kako da internet, elektronska komuniakcija, društvene mreže … budu od koristi za razvoj moje dece, a ne da idu na njihovu štetu.
4. Tvoje MAMINO VREME.
Sa odrastanjem dece, „odrastaju“ i roditelji. Tako se i moje mamino vreme menja kako su moje devojčice veće, starije i samostalnije. Kako one imaju više „svog vremena“ ispunjenog nekim ličnim interesovanjima i aktivnostima, tako se i meni „vratilo samo moje vreme“.
Danas je moje mamino vreme nešto što mogu da ispunim čitanjem, nekom fizičkom aktivnošću (pre svega trčanjem), investiranjem u profesionalno usavršavanje ili jednostavno opuštanjem uz šoljicu kafe.
U poslednjem vreme se u moje mamino vreme polako vraća moj stari hobi – šivenje, koje dugo nije bilo deo mojih aktivnosti, upravo zbog nedostatka vremena. Mogu da kažem da je baš to pokazatelj da ponovo postajem vlasnik svog maminog vremena ?
5. Pitanje prethodne mame: Šta ti najviše nedostaje iz vremena kada nisi bila mama?
Moram priznati da mi je i samoj čudno da kažem – “ništa”. Čini mi se da je ova današnja Jelena, nekako skroz drugačija od one Jelene iz vremena kada nisam bila mama, te su mi njene potrebe, želje, aktivnosti … nekako daleke i nemam doživljaj da mi nedostaju. Jednostavno sa rađanjem identiteta mame prerasteš potrebe svojih “prethodnih identiteta” i ideš dalje, usaglašavajući se svim onim što su ti nove uloge donele.
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Šta je najneočekivanija stvar koju ti je roditeljstvo donelo?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, sistemski porodični psihoterapeut u edukaciji, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org
Možda ti bude koristan i ovaj tekst: