Hrabru mamu Gorjanu sam sasvim slučajno upoznala i zapamtila je zbog njenog neobičnog zanimanja. Dobro, nije neobično zanimanje, ali je neobično da se time bavi žena (ili su to samo predrasude?).
Drago mi je da je prihvatila poziv i sa nama podelila neke svoje roditeljske izazove i borbe. Pročitajte priču ove divne Hrabre mame.
O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.
Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.
Gorjana Ponjević Ballanii (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ukratko – ko si ti?
Na ovo pitanje mi je najteže odgovoriti! Ja sam Gorjana Ponjević Ballanii, jedna od običnih i jednostavnih žena, koje srećete na ulici, samoposluzi, igraonici, u kuhinji, ali i na skeli, za strugom i ostalim mašinama u radnom odelu i sa šlemom. Vlasnica sam, ali i radnica u stolarskoj radionici.
Ja sam mama Mattee (7 godina), koja prati njena interesovanja i daje podršku svakodnevno u svemu.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Nema konkretnog, pojedinačnog izazova kao situacije. Sama potreba da postanem majka je koliko potreba i želja, toliko i nepoznanica i izazov. I takav je svaki dan, evo već 7 godina. Izazov su sve faze njenog sazrevanja i odrastanja: prve dečje bolesti, borba sa ozbiljnim zdravstvenim problemima, nepospavane noći. Izazov su prvi dani u vrtiću, faza socijalizacije, faza interesovanja za jezike, svemir, geografiju, dešavanja u pripodi, zatim prvi roleri i bicikl, učenje plivanju, prva slova, polazak u školu…
A kako sam se izborila? Pa, nisam, jer ove borbe imaju početak, ali nemaju kraj! Ja sam tu da svakodnevno pružam, dajem se, osluškujem, podržavam ili kanališem, tu sam za „1000 zašto-1000 zato“, jer roditeljstvo je moja najvažnija „profesija“.
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
Borba gde posao, suprug, rodbina i prijatelji, samim tim i ja, odlazimo u drugi plan, a to je retka dečija bolest sa kojom se borimo dve i po godine.
I njena borba…
Stojimo na sred puta, ona povraća od lekova, boli je sve, plače… i kaže: „Ovo je za moje dobro!“.
Kad želim da odustanem jer nemam više snage… Plačem ja. Plače ona…
Nikad nisam odustala, obišla sam Evropu u potrazi za boljitkom.
Ona je stvarno SVOJA I POSEBNA! Ponosna sam što sam joj majka!
4. Tvoje MAMINO VREME.
Moje vreme je uvek moje, tako mora jer je vremena malo. Zato je „moje vreme“ ono provedeno u radionici, davanje poslu i radost svakom komadu repariranom mojom rukom i završenom poslu. Moje vreme je vreme provedeno sa Matteom i Antonijem, naše šetnje, druženja sa dragim ljudima. Moje vreme je dobar film i knjiga, kada sve utihne. Moje vreme su moje misli o tome kako sam srećna, svoja i zadovoljna žena! A time i moje mamino vreme!!
5. Pitanje prethodne mame: Odvikavanje od čega, u slučaju tvog deteta, ti je palo najteže, a koje najlakše?
Mattea nije imala nikakvih navika u mlađem uzrastu, tipa sisanja palca, vezanosti za određene igračke, grickanja noktiju, čupkanja kose i slično. Čak nam je odvikavanje od pelena bilo spontano i relativno rano.
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Šta si o sebi naučila od dece?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, sistemski porodični psihoterapeut u edukaciji, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org