Hrabra mama i izazov – Prvo dete (previše kontrole)

Rad Hrabre mame Nikoline pratim već duži period jer mi je bila veoma interesantna priča čime se ona sve bavi i kako ona to sve postiže. I tako se ja ohrabrih i pozvah je da mi bude gošća u rubrici Hrabre mame.

Veoma mi je drago da se Hrabra mama Nikolina odazvala pozivu, a još draže da je pristala da bude prva koja će započeti sa Novogodišnjim bonusom u ovoj rubrici. 

Hvala Nikolina!

 

O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.

Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.

 

Nikolina Andrić (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

 

1. Ukratko – ko si ti?

Ja sam Nikolina Andrić. Ponekad se osećam kao Alisa u zemlji čuda, a ponekad držim sve konce u rukama.

Radim kao mentor za mame koje žele da rade online, od kuće. Vodim podkast Vreme je za Vas i osnivač sam i urednik prvog online magazina za Virtuelne Asistente u Srbiji. Verujem da ću biti zapamćena kao neko ko je uneo revoluciju u živote porodica u Srbiji i regionu. Jer to mi je glavni cilj – ponovo pronaći to vreme za porodicu, a istovremeno iskoristiti svoj pun potencijal u poslovnom svetu i razvijati karijeru. Znam da uspešna mama i poslovna žena zvuči kao klišee, i da je oboje jaako teško postići, ali verujem da je moguće i da sam na dobrom putu. 😊

Takođe, mama sam od skora i troje dece – devojčice i dva dečaka, koji srećno odrastaju na selu i uživaju u svim čarima života u kući sa dvorištem.

Obožavam da pravim torte i ostale slatkiše, i da znam da to baš i nije najzdravije, ali trudim se da izbegavam preteranu upotrebu margarina.

I na kraju, da ne zaboravim jako važnu stvar  – nisam super mama, iako pravim zimnicu, sokove, kompote, pekmeze… Trudim se da se igram sa decom svaki dan, ali isto tako ne odbijam ničiju pomoć, bilo mojih ili suprugovih roditelja.

Svaki dan mi je toliko haotičan u poslednje vreme, da slobodno mogu da kažem da sam sve samo ne super mama.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Elizabet Gilbert, autorka knjige „Big Magic“ je u jednom intervjuu izjavila da je najvažnija rečenica koju je zapamtila od svoje majke bila nešto tipa – Nikad se nemoj kajati za nešto što si uradila pre 5, 10, 20, 30 godina, jer si tada uradila najbolje što si mogla, koristeći informacije koje si tad imala.

To je odgovor na ono naše čuveno – E da sam znala tad.

Ali nismo i to je ok. Važno je samo da mi budemo ok sa samim sobom. Da mi sebi oprostimo, da budemo svesne da smo pogrešile, da je to ljudski i da smo tada uradile nešto iz najbolje namere. Najgora stvar koju možemo uraditi sebi jeste da same sebi prebacujemo. Zašto ova priča? Zato što me tvoje pitanje o izazovu sa kojim sam se izborila upravo podseća na neke greške koje sam pravila, tada iz najbolje namere.

Moje prvo dete, moja draga ćerka je zaista često puta bila previše kontrolisana. Previše smo je pazili, slušali savete lekara, sve radili po P.S-u. Nikad nije prespavala sa nama, u bračnom krevetu, već sam ja sedela pored njenog krevetića i satima je uspavljivala. Bila sam u totalnom haosu. Što smo joj više branili, ona je sve manje spavala ili joj je trebalo duže vremena da utone u san u odnosu na samo trajanje spavanja. Bilo je to vrlo naporno vreme za sve nas. I za mene i za supruga, ali najviše za nju. Sad da mogu da vratim vreme, drugačije bi to bilo. Ali ne mogu. Tada smo mislili kako će se navići da spava u našem krevetu, pa neće hteti u krevetiću. Eh, pa šta i da jeste. Ne bi to trajalo ceo život. Evo, sad već 3 godine spava u svom velikom krevetu, a ima 6 i po godina.  Prvo dete je jedan veliki izazov i nisu važne godine, kad ga rodimo. Prvo je uvek prvo, u 22-oj, 28-oj ili 38-oj. Prvorotka je uvek neiskusna prvorotka.

Moram priznati da smo se sa izazovom zvanim -prvo dete- izborili tek kad smo dobili drugo. I mislim da to i ona zna. Neizbežna ljubomora je kratko trajala, a zamenio ju je osećaj veće slobode. Slobode, koju mi vrlo često uskraćujemo deci. Kontrole, koja prelazi granice. Kontrole, koja sprečava razvoj.

I zato sada, kad uđete u našu kuću, i dalje je kuhinja sređena, kao prva prostorija na udaru za goste, ali zato soba, koja je pretvorena u dečiju vrvi od igračaka po ceo dan, igračaka koje se skupljaju tek uveče, smeše vam se posteri pčelice Maje, Barbi i umetnički radovi naše ćerke na zidovima (koja pri tom zaista jako lepo crta).

 

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Kao i sve mame, susrećem se sa izazovima svaki dan. Neki se ponavljaju, neki su jednokratni, ali je sve to vrlo naporno i zahteva mnooogo vremena.

Mame koje imaju troje dece znaju o čemu pričam. Jutarnje budjenje, oblačenje, umivanje, pravljenje doručka, pranje zuba, glancanje cipela, odlazak u vrtić na 4 sata (kod nas tek od 4-te godine deca mogu da idu u vrtić), spremanje kreveta, kuvanje ručka, širenje veša, održavanje kuće i dvorišta,… nema šanse da nabrojim sve, spisak je zaista podugačak.

I u celoj toj gužvi treba naći vremena da budemo sa decom, da ispratimo koje dete šta radi, u kakvom je emotivnom stanju, na kom je nivou razvoja, koja su njegova interesovanja, da li ga nešto muči, šta želi a šta ne želi, da li sam na neko dete vikala bespotrebno, da li sam neko okrivila za nešto što nije uradilo, i uvek nervoza kad nešto ne stignem da uradim.

A kada izađemo na ulicu, u društvo, moja deca su uglavnom poslušna, i svi kažu lepo vaspitana, pa mi stalno udeljuju komplimente super mame. I to je upravo ono sa čime se borim svaki dan.

Svaki dan negde iskoči neka motivaciona rečenica tipa – igrajte se sa decom, brzo rastu ili sudovi mogu da sačekaju i koliko god mi više sve to išlo na živce, vrlo često me podseti da zapravo to i uradim. Neretko je bilo da me sin pita kad ćemo se igrati, i ono čuveno – „Sad ću“, ili „Samo još malo“ ili „Samo još ovo da uradim“ i tako se provuče skroz do večeri, a on ostane bez igre sa mamom. To mi zaista najteže pada i svojski se trudim da napravim pauzu i nađem vreme za igru. Da budem super mama za svoju decu, a ne za okruženje.

 

4. Tvoje MAMINO VREME.

Uh, jako teško pitanje sada, u ovom trenutku, sa bebom od dva meseca.

Pre nego što ću se poroditi treći put, moje vreme je uglavnom počinjalo posle 21h, a sada moram priznati ne postoji određeno vreme. I tako će biti sledećih 10-ak meseci, a onda se ponovo vraćamo na stari režim. No do tada, koristim vreme dok dojim bebu da čitam knjige. Bebica uglavnom kunja, tako da mogu da biram šta ću da radim tih 20 minuta svakih 3 sata. I moram priznati, nakupi se tu dosta vremena.

Ja obožavam da slušam podkaste – sadržaj u audio formi (da li zbog obaveza ili sam prosto više audio tip ne znam) i sada ih puštam umesto radija. Inače nemamo TV, tako da svaki minut koristim maksimalno pametno. Što ponekad podrazumeva i pojačanu muziku do daske, a mi svi ludujemo uz neki rock and roll, a deca već znaju šta slušaju mama i tata, pa znalački pojačaju muziku i podstiču igru.

Takođe, pre 2 nedelje sam obećala sebi da počinjem sa vežbanjem, bar 7-10 minuta svaki dan i uglavnom to uspevam da ispoštujem, kad god stignem u toku dana ili uveče.

 

5. Pitanje prethodne mame: Šta si o sebi naučila od dece?

Naučila sam da je OK da budem ljuta kad nešto ne ide kako sam zamislila. Ali da to ne traje dugo, jer onda gubi smisao. Dakle OK je biti ljut, i to je osećaj koji postoji i koji svi imamo, ali isto tako treba se truditi da što pre promenimo tu stvar ili rešimo nesuglasice, iz kojih je ljutnja i potekla.

Isto tako, naučila sam da je jako važno imati cilj, jer kad imaš cilj, lakše je donositi svakodnevne odluke, koje se neće biti suprotne krajnjem cilju, a samim tim neće biti problema u nervoze, koja je uvek pratilac neostvarenih želja i stvari koje su trenutno nemoguće i neizvodljive.

 

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Preporuka dobre knjige o roditeljstvu.

 


NOVOGODIŠNJI BONUS!

Decembarske Hrabre mame će nas “počastiti” sa nekim predlogom za igru, stručnim savetom, preporukom kao malim prazničnim darom.

Hrabra Mama Nikolina je za nas odabrala dve igre: “Umetnička dela” i “Koga nema?”.

„Umetnička dela“ je super igra za decu koja vole da crtaju. Mi to često igramo i umiremo od smeha šta sve na kraju ispadne.

A ova druga igra – nju uglavnom koristim da otpočnemo druženje na rođendanima.

Oba primera su iz ove knjige:

Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.


Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

 

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, sistemski porodični psihoterapeut u edukaciji, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *