Hrabra mama i izazov – Ispunjavanje očekivanja

Ne sećam se kada sam „naletela“ na ovu Hrabru mamu Ljubicu, ali mi je veoma drago da jesam.

Ono što se meni najviše dopada kod nje jeste njena kreativnost u osmišljavanju vremena koje provodi sa sopstvenom decom. Priznajem, pratim njen blog iz znatiželje da vidim šta će novo osmisliti, pa da i ja to sa svojom decom pokušam.

I tako sam postala znatiželjna da bolje upoznam ovu Hrabru mamu Ljubicu.

Samo da znate, baš mi je drago da je pristala i sa nama podelila svoje borbe i izazove. Baš mi je drago da je odabrala da piše baš o ovim svojim izazovima, jer je veoma važno pričati o ovome.

 

Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.

O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.

 

Ljubica Perković (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

 

 

1. Ukratko – ko si ti?

U online svetu ja sam Kriminal Koka, Ljubica u stvarnom, a za dva trtljavca “najbolja jedina mama na svetu”. Ukratko – ja sam ja. Ne definišem se nekako nego svakako, pošto smatram da sam mnogo više od samo svog posla, samo mame, samo žene ili sestre.

Volela bih puno toga  –  mir i ravnotežu u svemiru, da putujem, da omogućim sebi još poneki “prvi put”, da prestanem da brinem – ovo posebno i stavljam ga na prvo mesto: na mene se užasno lepi ona deviza “ne dao Bog da ti se desi ono što ti roditelj pomisli”, pa hipotetičke i imaginarne situacije u kojima su moja deca akteri od straha me izuvaju iz cipela.

Ne volim prisnost današnjice – svo to “draga” i “mila” od ljudi koje ne poznajem uopšte ili veoma, veoma površno, a svaka dlaka na telu mi ustane u odbranu kad me “mama” nazove neko koga nisam rodila. Nisam mislila da će to toliko da mi smeta, ali eto …

Pronašla sam se u crafting-u, šivenju, pisanju, volonterizmu, reparaciji i restauraciji – svaštar sam po prirodi i obožavam skoro pa sve gde moraš da upotrebiš ruke pre nego glavologiju. Naravno, sve što naučim i napravim stavljam pod kontrolu Kriminal Koke –  da ga upotrebi kako je najzanimljivije.

Najveći žal mi je što nisam učila stolariju, inače se trudim da nizačim ne žalim.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Ispunjavanje očekivanja (ili ukalupljivanje, ne znam ni kako to precizno da objasnim) – i što je najgore ne sopstvenih, nego tuđih – porodice, komšija, sugrađana u pošti ili na pijaci, nepoznate osobe s druge strane monitora…  U stvari, to je poteškoća sa kojom se borim od vajkada, ali uz decu nekako samo jače dolazi do izražaja – ili sam ja postala preosetljivija. Treba da si ovakva i ovakva žena/trudnica/majka,  deca da su takva i takva, kuća ovakva, itd, itd … Pritisak, pritisak, pritisak ..

I šta je to meni radilo? Svašta, a ništa dobro. Na koliko strana sam pokušala da se pružim, ponekad sam imala utisak da se rasenjujem.

“Aha!!” trenutak, kad sam postala svesna problema, je u korak pratilo i rešenje – kroz maglu “treba da…” spiska u glavi, shvatila sam da se deca silno zabavljaju, dok smo u tom momentu “trebali” da radimo nešto drugo, ili da budemo negde drugde – eto koliko je nebitno, kad ne mogu ni da se setim. Slušala sam ih kako ćeretaju izmišljajući igru i osetila se posramljeno što ih odvlačim od toga zbog tuđeg “treba da…”.

Od tada, više ne. Nema drugih, samo mi – sjajni su i jedinstveni, a ja radim najbolje što mogu i to će morati da bude dovoljno.

 

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Sa sobom, prvenstveno. Da budem blaža (nisam, stroga sam), da budem “meka” (lakše puknem nego što se savijem), da udahnem pre nego što kažem, da razmislim pre nego što uradim. Pokušavam da deci budem primer svakog dana, svake sekunde, u svemu što radim. Za moj ukus, prečesto pokleknem, ali dovoljno sam fer da znam da dajem sve od sebe.

Povremeno uhvatim sebe kako se plašim za njih, stvari koje bi mogle da se dese. Tipično za moju stranu familije, taj strah se hrani sam sobom dok ne naraste kao testo, pa te obuzme celog i proguta. Onda kažem “ E, nećeš!!”, odvrtim u glavi dijalog između Dori i Marlina, kad mu ona kaže da je glupo da ne dozvoli da se Nemu nešto dogodi – pošto mu se onda ništa neće dogoditi! pa namerno radimo nešto što do tada nisu radili, probaju nešto što nisu probali ili prosto svi iskočimo iz svoje komfort zone. Nemam utisak da se taj strah smanjuje, ali bar radim na tome da ne postane jedino što postoji.

4. Tvoje MAMINO VREME.

Zahvaljujući proširenoj porodici i mužu koji se rame uz rame samnom nosi sa svim poteškoćama koje nam dan baci na pleća, samo moje vreme je nešto što nije izuzetak, nego normalnost. Fitnes, knjiga, film, serija (baš volim serije), lov na Najlon pijaci sa sestrom, kuvanje, blog, šivenje, crafting … Ne volim kad sam zaludna, a volim novotarije u životu.

Volela bih da jednog dana imam svoju Thrift radnju, i sramota me je što na tome ne radim više i jače.

Definitvno, moje vreme je bilo koje vreme kada ne moram. Baš ne volim moranje.

 

5. Pitanje prethodne mame: Koje su Vaše vaspitne dileme oko kojih se dvoumite?

Ih, oko svega se dvoumim. Dobro, možda ne baš dvoumim, ali definitivno se oko svega preispitujem. Umem da preteram – ma to mi teče umesto krvi – te stalno moram samu sebe da kontrolišem da ne idem iz krajnosti u krajnost, da ne tražim premalo ili previše od njih – ili još gore od jednog manje nego od drugog!!, da pazim koliko i šta pokazujem klincima a koliko drugima –  i da li je to u redu što podvajam sebe za svet i svoju decu … Ma znate, valjda kao i sve žene, oko svega se pravi veliko pitanje – a bilo bi baš lakše da se ne mora oko svega.

Ipak, s druge strane, smatram i da roditelji treba da se preispituju, stalno! Meni bar je to znak da sazrevamo i učimo – ne znam za vas, ali meni niko nije dao ni udžbenik ni uputstvo za upotrebu za decu, pa sve to oko “kako ne pokvariti dete” moram peške, dilemu po dilemu, grešku po grešku. I znate šta  – ne bih ni volela da je drugačije.

 

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Koje roditeljske “cake” i mudrosti bi ponovila i sa sledećim detetom?


Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.

 

Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

 

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, sistemski porodični psihoterapeut u edukaciji, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org

1 thought on “Hrabra mama i izazov – Ispunjavanje očekivanja

Zatvoreno za komentare.