Ova Hrabra mama mi je duže vreme bila na spisku, pa čak su je i prethodne Hrabre mame predlagale, i sada konačno imam tu čast da vam je predstavim i sa vama podelim intervju sa Hrabrom mama Sanjom.
Njena energija i podrška koju nesebično deli su ovu Hrabru mama Sanju stavili na moj spisak Hrabrih mama, a njena knjiga na spisak martovskih Hrabrih mama. O čemu nam je sve pisala Hrabra mama Sanja pročitajte u intervjuu. Ukoliko vam se dopadne intervju, podelite ga sa dragim osobama.
O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.
Sanja Ciganović (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ukratko – ko si ti?
Ja sam Sanja, obična žena iz komšiluka. Tvrdoglava, svoja previše da bih se zvala nečijom. Imam 47 godina i živim u čarobnom trouglu koji čine moj klimaks, ćerkin pubertet i starost mojih roditelja. U izboru časopisa BLIC ŽENA, proglašena sam za NAJ ŽENU 2016. jer se, uz svoj redovni dugogodišnji posao bavim i pomaganjem drugima da prežive razvod. Mama sam sjajne devojčice od 12 godina. Pišem dva bloga, jedan pod svojim imenom i drugi inkognito 😉 Volim motore, slobodu, sunce i blizinu velike vode. Kada ovako složim ko sam i čime se sve bavim, samu sebe iznenadim šta sve uspem da spakujem u dan. Kroz rad jednog udruženja, pomažem one kojima je materijalna pomoć dobrodošla. Sa drugim udruženjem nameravam da sarađujem na temu osnaživanja žena u Sigurnim kućama, kroz socijalno preduzetništvo. Sa trećim, sarađivala sam na dva Festivala Roditeljstvo novog doba. Na jednom kao učesnik, na drugom kao organizator i moderator panel diskusije o jednoroditeljskim porodicama.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Meni je sve izazov, u roditeljstvu. Da me sada pitate da li sam spremna da budem majka, odgovor je da nisam. Uvek imam još ovo i još ono da poradim na sebi, a vreme leti fantastičnom brzinom. Postala sam mama u 35. godini, kao već formirana i odrasla žena. Sve mi je bilo čudno i neobično, od trudnoće pa na dalje. Nisam tip žene koja se, od detinjstva, spremala za ulogu mame. Nikad me to nije zanimalo, iskreno, deca su mi bila slatka i simpatična ali me nisu zanimala dalje od da se poigram na kratko. Kada sam postala majka, moje vršnjakinje su već imale odraslu decu. Danas su bake a ja sam još uvek mlada, tešim se. Divim se mamama koje su roditelji više od jednog deteta. Jednostavno, postoji toliko stvari koje me zanimaju i kojima želim da se bavim. Sasvim sam sigurna da ne bih umela da budem mama dvoje ili troje dece. Za mene su te žene istinski heroji. Priznajem da ne um em.
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
Ponekad se čudim kako sam do ovde uspela da stignem. Izazov je biti jednoroditelj. To nije jednorog, mada slično zvuči. To je roditelj koji je rastavljen ili razveden, kome je preminuo partner ili mama koja se odlučila na samostalno roditeljstvo. Samohranost mi je jako ružan i nezgodan termin. Pravno i formalno, to je roditelj koji sam izdržava dete u slučajevima kada drugi roditelj ne može da učestvuje u vaspitavanju i izdržavanju deteta, a kod nas je uobičajen za svakog razvedenog, Razlika je ogromna. Borim se za pravdu za jednoroditelje. Borim se da svaki jednoroditelj, koji je prošao kroz raspad braka ili smrt svog partnera (drugog roditelja) može da mi se javi, kada oseti da ne zna više kuda. Razvod i smrt, osim što su veliki stresovi, zaista ljude pomere iz temelja. Izgleda neobično ali postoje veze koje su bile toliko jake i uhodane, da posle razvoda ili smrti supruge tata ne zna na koliko stepeni se pere beli veš, a mama ne zna gde treba da registruje auto. Moj tim i ja smo im na raspolaganju, besplatno, za sve teme na kojima se spotaknu i padnu pa ne umeju dalje,.
Lično, zadovoljna sam kako se snalazim kao mama. Nisam najbolja na svetu i nemam tu ambiciju. Nisam savršena. Srećna sam, tu gde sam, okružena ljudima kojima verujem i koje poštujem.
4. Tvoje MAMINO VREME.
Najlepši trenuci su pod tušem, kada dremam na nogama. U porodicama gde su oba roditelja prisutna, drugačija je podela i obaveza i odgovornosti. Kod nas, mnogo toga je samo moja obaveza. Uz redovan posao, savetovalište, brigu o roditeljima i koješta još, moje vreme postoji kada pobegnem iz Beograda na vikend. Bukvalno se fizički distanciram od obaveza i sprava za mučenje, poput telefona i računara. Šetam, gledam u nebo, spavam i resetujem se. Kako uđem u Beograd, novi krug počinje…
5. Pitanje prethodne mame: Ako je deci najviše potrebna ljubav da bi rasla zdravo, šta je potrebno nama da porastemo u dobre roditelje?
Roditelji smo od dana kada smo dobili decu. Ma koliko mislimo da deca ne vide ono što se nama ne sviđa da vide, deca uče iz naših dela više nego iz naših reči. Da bismo porasli u dobre roditelje, treba da budemo dosledni, da ono što pričamo i ono što radimo čini celinu a ne da pravila menjamo po potrebi. Znate ono, pretrčaćemo van pešačkog samo danas, ti to nemoj da radiš.
Mir u glavi i stabilnost roditelja deci su potrebni koliko i mleko, igra i mirni snovi. Kada smo, kao odrasli, u balansu sami sa sobom, lakše ćemo da balansiramo i u izazovima roditeljstva.
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Da li ti je neko iskreno rekao da biti roditelj nije uvek kao na filmu? Od smrdljivih pelena, preko visokih temperatura, polomljenih ruku na treninzima, sabiranja razlomaka?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, sistemski porodični psihoterapeut u edukaciji, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org