Hrabra mama i izazov – Kako da budem nežan roditelj?

Još jedna Hrabra mama koja je objavila knjigu, još jedna mama koja ima šta da podeli sa nama.

Hrabra mama Biljana je svojim radom još ranije privukla moju pažnju, jer njeni stavovi i razmišljanja su meni mnogo bliski. Kada sam pročitala njene odgovore na ova pitanja u intervjuu, prva misao mi je bila: Wow, koliko slično razmišljamo.

Pročitajte šta je to Hrabra mama Biljana podelila sa nama, a ako vam se intervju dopadne – podelite ga sa vama dragim osobama.

 

O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.

Biljana Stanojčić (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

 

1. Ukratko – ko si ti?

Teško pitanje, jer ko sam ja je osećaj o sebi. Definišem se svojim imenom i prezimenom, i  matičnim brojem, ako hoćete. Tek u odnosu sa drugima, društvom i okruženjem mogu da izrazim ko sam. Ja sam biće na planeti Zemlji, makedonka, Srbija je takođe moja zemlja i srpski je trenutno moj primarni jezik. Ja sam supruga, majka, ćerka, sestra, drugarica, domaćica. Završila sam dve grupe na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pa me to čini master profesorkom stranih jezika i književnosti. Master na klasičnim studijama nisam privela kraju jer sam postala majka i interesovanja su mi se promenila. Trenutno ispunjavam mali fond časova kao učiteljica u dnevnom boravku, u Nemačkoj. Vodim FB stranu Biljana Stanojčić poštovanoj deci i blog Zmajka. On je poslužio kao osnov za moju elektronsku knjigu – Koren i krila, poštovanje u porodici, snažna deca, koja se može naći na platformama Kobo i iTunes.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Da odnos s detetom približim zamišljenom idealu. Kada sam postala majka, imala sam snažnu potrebu da dete odgajam u „atačment“, nežnom stilu. Kako je dete raslo, stvarnost je postajala drugačija. Na površinu je izbila neka potisnuta ljutnja i bol iz mog detinjstva. Jedan od razloga što sam počela da pišem blog jeste taj da sebi objasnim taj konflikt koji mi se dešava, između nežnosti i besa; ljubavi i ljutnje; postavljanja granica i održavanja povezanosti.

Mnogo sam o tome razmišljala, čitala i razgovarala, i došla do zbira zaključaka o sebi. Naučila sam načine kako da negujem sebe, kako da sebe slušam i da sebi pružim nežnost, razumevanje i podršku. Kako sa sobom da razgovaram i kako da ne razgovaram. Moje ponašanje potiče iznutra, kao što detetovo potiče iznutra. Svačije ponašanje je odraz onome što mu je u duši. Zato ne vredi insistirati na korekciju ponašanja. Zato i saveti namenjeni roditeljima neće se „primiti“ ako se roditelj ne oseća dobro. A duše se leče blagošću i razumevanjem, i zato je toliko važno u svakom ophođenju izraziti blagost i razumevanje.

 

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Nedavno sam slučajno srela starog prijatelja, koji se osvrnuo na moj život rečima: postigla si harmoniju. Možda u nekoj meri, ali imam još mnogo da radim na tome. Savremeni život ne ispunjava moje arhetipske predstave i očekivanja. Rasuti smo zbog društvenih, ali i zbog intimnih porodičnih prilika. Verujem da sve generacije porodice treba da žive, ne nužno pod jednim krovom, ali svakako u zajednici, sa mnogim rođacima, prijateljima, uz mnogo zajedničkog rada, ali i opuštanja. To danas ne postoji. Možda je to samo moj ideal.

Verujem da roditelji imaju prava da očekuju od svoje dece da budu uključeni u njihovim životima, naročito ako su bili prisutni dokle god su deci bili potrebni. Nije svet samo za mlade, iako mladi preko kojih se najviše može uticati na društvene tokove. To nažalost najbolje koriste korporacije, plasirajući životni stil iz bajki uz njihove proizvode. Roditelji i dalje imaju moć – da li će podizati decu sa namerom da se uključe u potrošačko, generacijski podeljeno društvo, ili da ih upućuju na bliskost i zajedništvo. Skidam kapu onome ko može da postigne oba, ili da živi u blagostanju van tog društva.

Ja tražim harmoniju u realnim uslovima. Uporna da poboljšam, koliko mogu i društvene, ali, pre svega, porodične odnose. Za to sam prvo morala da naučim svesno da komuniciram: ne mogu promeniti drugoga, već samo svoj odnos prema njemu i da se nadam najboljem, a da postavim granice i za najgore. Dakle, kao roditelj borim se sa izazovom da stvorim trajne, pozitivne porodične veze u generacijski podeljenom potrošačkom društvu, i sa decom, ali i sa roditeljima, jer jedno bez drugog ne ide.

4. Tvoje MAMINO VREME.

Moja deca idu u obdanište tek odnedavno, po četiri sata na dan. Ja trenutno imam mali fond časova, pa uglavnom sam kod kuće. Za to vreme pišem, prevodim, učim nemački, pripremam dokumentaciju, a nekad samo raspremim kuhinju, stavim ručak i gledam serije, četujem s prijateljicama ili čitam tekstove na razne teme koje me zanimaju – psihologija, ishrana, politika, ekologija. Mnogo vremena provodim sa decom. Skoro sve aktivnosti radimo zajedno, uz kompromise. Šetamo se, idemo u prodavnicu – meni je to prilika da se prošetam i ostvarim neke kontakte. Pripremanje hrane je meni kreativni ritual, za to vreme deca se igraju. Zajedno kao porodica obedujemo, vežbamo i idemo na izlete. Nakon što zaspu, u društvu supruga čitam ili gledam lake serije i filmove. Dakle, moje mamino vreme je „fjužn“, iliti svakodnevni život.

 

5. Pitanje prethodne mame: Da li veruješ u mit da deca uvek dolaze na prvo mesto, bez obzira kako se ti (majka) osećaš?

Ovo pitanje je klopka 😊 zavisi šta to podrazumeva u praksi. Još na početku sam rekla da sve polazi iznutra. Bez zdrave, harmonične majke, nema zdravog i srećnog deteta.

Ali, kada smo postali roditelji, preuzeli smo odgovornost za jedan život. Mi smo formirane osobe, a deca se tek formiraju i ako su deca primorana da trpe, šteta je mnogo veća nego kod odrasle osobe. Naročito za vreme ranog detinjstva, roditelji moraju da prilagode svoj životni stil, da zadovolje svoje potrebe na drugačiji način od zacrtanog, da pristanu na kompromise, da imaju strpljenja, da uživaju u situaciji takva kakva jeste. To nije tako loše – tako sazrevamo. Retke su situacije kada je za majku dobro nešto što je za dete loše, pa da su neophodni kompromisi.

Želje su već nešto drugo. Uvek postoji načina da ispunimo svoje potrebe, a da to ne nanese nekome štetu, samo potrebno je biti kreativan i pronaći rešenje. Majka, svakako, ispunjavajući svoje potrebe, ispunjava i potrebe deteta i postavlja pozitivan primer.

 

 

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Na koji način su se ispunile, a na koji nisu, tvoja očekivanja i mašte iz detinstva i mladosti o „odraslom dobu“ i roditeljstvu?


Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.

 

Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, sistemski porodični psihoterapeut u edukaciji, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org