Veoma mi je drago što sam imala priliku da ugostim divnu Hrabru mama Marinu, mamu koja se bavi poslovima kojima pomaže ljudima da uživaju u svojim zamislima. Čime se to ona bavi i šta je ona podelila sa nama, pročitajte u intervjuu ispod.
O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.
Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.
Marina Carević (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ukratko – ko si ti?
Ja sam veoma srećna žena. Baš sam nedavno rekla suprugu – da sam nekad gledala film o nekoj porodici koja ima ovakav život, ja bih maštala da imam takav. Do tog stanja svesti nisam niti lako niti brzo došla, ali vredelo je.
Ja sam Marina Klik i Marina Modlica, zavisno ko pita.
Sajt klikdovencanja.com koji sam pre sedam godina zajedno sa drugaricom kreirala i do sada ga održavam, me je naučio mnogo stvari koje su mi izuzetno korisne za posao kojim se trenutno bavim. Deo je mog života jer sam uz njega rasla na svim poljima. Modlica je firma koju smo pre dve godine osnovali moj suprug Petar i ja i sada radimo zajednički posao, a to je jedna od stvari o kojima sam oduvek maštala. Bavimo se 3d štampom, proizvodimo modle za kolače i druge alate za poslastičare. Sada imamo poligon koji je dovoljno velik za naše kreativne potrebe.
Master sam industrijskog menadžmenta iako su me druge stvari mnogo više privlačile. Ono što bih nekada nazivala neostvarenim željama sada su moji planovi.
Ja sam Aleksandrova mama mada ga mnogi zovu mali Pera. Eto, uvek sam govorila kako bih volela da naš sin liči na njega. ?
Mnogo volim ljude, dobru atmosferu i uvek se trudim da uživam u svakoj prilici. Ja sam osoba koju mrzi da bude neraspoložena.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Strah.
Ovo nije samo roditeljski izazov sa kojim sam se izborila, ovo je bio moj životni izazov.
Ja sam se plašila svega – da idem sama po mraku, da će auto iz suprotnog smera da pređe u moju traku, da ću da ostarim sama, da ću imati težak porođaj, da otvorim firmu, da se preselim, šta će neko reći, javnog nastupa, da ni u čemu neću uspeti… Neki strahovi možda i jesu nečim izazvani, ali su većinom izmišljeni. Stalno se pitam zašto to ljudi sebi rade…
Sada sam odlično. ?
To sam postigla tokom godina i postepeno, ali ono što nisam znala kako ću podneti kad nastupi i nisam znala da li ću imati vremena da se priviknem ili ću sama sebe izludeti, jeste strah od povređivanja kad dete prohoda, počne da trči, penje se i izvodi vratolomije. Nikad nisam volela da gledam decu na igralištu koja se penju npr. na one penjalice. Osećaj mi je bio jako neprijatan iako njihovi roditelji mirno sede pored. Nisam mogla da razumem kako se ljudi naviknu na to.
I eto navikla sam se. 😀 Nije da sam flegma, ali sam uspela da taj strah pretvorim u razumnu brigu.
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
Nikad nisam umela da se igram sa decom. Nije ih ni bilo baš često u mom okruženju, ali kad se desi, moj maksimum je bio da pristanem na ono što mi oni predlože i da uz totalnu koncentraciju, bez imalo spontanosti, pokušavam da ispratim njihovu igru. Jednostavno sam antitalenat. Verovala sam da će se to promeniti kad dobijem dete i da je to prosto prirodna stvar. Ali i dalje nisam zadovoljna kvalitetom igre i svojim osećajem dok se igram sa sinom. Neko bi možda rekao da previše očekujem od sebe, to ne mogu da procenim da li je tačno, ali otkad sam upoznala Manuelu i više počela da razmišljam šta za dete znači igra, kriterijum se samo povisio. Sve u svemu, trudim se i svakako napredujem.
4. Tvoje MAMINO VREME.
Jutarnja masaža lica, po koja meditacija, po koja stranica knjige, a uskoro nastavljam sa treninzima. Iako to nije samo moje vreme, večernja druženja sa prijateljima su mi potpuna relaksacija.
5. Pitanje prethodne mame: Koju vrlinu si najviše cenila kod svoje majke i da li istu uspevaš da neguješ kod sebe?
Teško je odabrati jednu, ali evo odlučiću se za nešto što me je uvek fasciniralo i ja sam tu njenu sposobnost svrstala u super-moći. Za nju ne postoji nemoguć zadatak niti situacija u kojoj ne može da se snađe.
Za početak, tu su svakodnevne kućne i porodične obaveze: koliki god haos da je u pitanju, ona će ga srediti do savršenstva, koliko god da je nešto naizgled nemoguće očistiti, biće očišćeno, treba naći neku stvar čak sitnicu u kući/podrumu, ona će je brzo pronaći, treba spakovati za more celu porodicu plus posuđe, hranu, posteljinu, hemiju (jer smo ranije uvek išli u neke prazne kuće i slično) ona to uradi za jedan dan i pri tome to sve tako složi u kola (a izgleda naravno opet nemoguće jer je gomila veća od kola) da svi sedimo udobno. Preseliti ceo stan za jedan dan – organizacija u momentu. Zarasla bašta – za pola sata ko nova. Rušenje zida – nikakav problem. Pri svemu tome je u stanju da opsluži muža i decu hranom, garederobom i šta god treba bez obzira u koliko velikom poslu se trenutno nalazi. I sad da ne nabrajam dalje primere.
Tu su i druge sfere – menjala je različite poslove tokom života i na svakom se snašla savršeno i uvek bila omiljena, vozila vozila koja god joj se ponude (kombi, pikap), vaspitavala decu koju ostale vaspitačice nisu uspele (pri čemu ona nije vaspitačica ali je radila kao negovateljica neko vreme), sve ono što drugi ne mogu da završe ili ne mogu ni da počnu, ona će to očas posla. I još sfera – položi vozački, sutradan se sama odveze u Kragujevac, počne da peva u horu, stave je za solistu, dobije mobilni, odmah se snađe, dobije kompjuter, takođe (znate koliko vremena starijim ljudima za to treba), dobije šivaću mašinu, počne da šije… Sve ono za šta je uobičajeno da je ljudima potrebno malo vremena da se naviknu/usude, za šta je potrebna odgovornost ili neka veština, za nju je to sve tako lako.
Iako joj se divim, ipak imam zamerku – nije svesna koliko vredi. Nadam se da će i to uspeti da savlada, nadam se da to neće ostati pretežak zadatak za nju.
Ne uspevam da negujem kod sebe ovu vrlinu na tako visokom nivou, ali svakako se trudim.
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Koje tvoje osobine ili navike nikako ne bi volela da tvoje dete nasledi/usvoji?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični psihoterapeut, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org