Kakav osećaj u vama budi pomisao da držite svoju bebu u naručju? Ko više uživa beba ili mama? ?
U vezi sa tim, već duže vreme pratim rad Hrabre mama Sandre koja na svom protalu nosi.me daje savete u vezi sa nošenjem beba i dece, uputstva o vezivanju marama i nameštanju nosiljki, kao i utiske o nosiljkama i maramama. Želela sam da je upoznam i da vam je predstavim, ukoliko je još ne poznajete.
O čemu je pisala ova Hrabra mama, pročitajte u intervjuu ispod.
O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.
Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.
Sandra Simonović (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ukratko – ko si ti?
Ja sam Sandra, Novosađanka koja živi u Sloveniji. Strukovno, prešla sam put od srednje i više turističke do diplomiranog ekonomiste. Tako je, i ja sam mislila da je raditi u turizmu jednako putovati po celom svetu i uživati – a onda sam, nakon 6 godina posvećenih turizmu, najzad naučila šta to putovanje sve podrazumeva, i odlučila da je ipak bolje da imam diplomu ekonomistkinje, a ne turizmološkinje.
Profesionalno, prešla sam put od prodavnice satova i nakita, preko online radio stanice do oglašavanja na društvenim mrežama. Kao prava „milenijalka“, plakala sam nad svojom diplomom više škole odlazeći na prvi radni dan kao „obična“ trgovkinja u prodavnici satova i nakita. Naravno, smatrala sam samouvereno da moja diploma vredi više, i bez dana radnog iskustva očekivala da dobijem menadžerske pozicije. Hvala stvarnom svetu koji me je spustio na zemlju. I Ljubici koja mi je ipak dala tu menadžersku poziciju nekoliko meseci kasnije.
Poslednje četiri godine sam mama: mama domaćica i mama blogerka. Moj posao „od pre dece“ je „ od 9 do 5“, kancelarijski. Ne dopada mi se ideja da ostavim jedanaestomesečnu bebu u vrtiću u pola 9, i uzmem je u pola 6, provedem s njom dva-tri sata i uspavam je, i tako pet dana u nedelji. Nemamo babe i dede „na dohvat ruke“, a nismo u fazonu da nam decu odgajaju dadilje. Šta onda? Ništa, muž radi malo više da ja ne bih morala da radim još neko vreme. Zato sam trenutno „samo“ mama.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
„I nas su neštonešto, pa nam nije ništa!“
Mislim da je ovo najgore opravdanje ikad, za bilo šta.
Izborila sam se protiv utabane staze roditeljstva „i nama su tako“, kojom i dalje ide veliki broj roditelja, nažalost. A iz straha od promene. Iako promena češće donese dobro, nego loše.
Shvatila sam da ako želim da budem dobar roditelj, dobra majka, moram raditi na sebi i promeniti sebe. Pomoći sebi da porastem, da razumem ponašanje koje ne odobravam, i naučim kako da ga korigujem – i to kako kod dece, tako i kod sebe.
Ako su vas tukli dok ste bili deca očekivano je da i vi mlatite svoju decu, „jer i nas su mlatili, pa nam nije ništa.“
Tako je, nije nam ništa, ali je u poslednjih stotinak godina bilo dva svetska rata i nekoliko regionalnih. Nije nam ništa što smo jeli kojekakvo smeće, ali malo-malo pa jave da je neko od vršnjaka oboleo od raka ili umro od istog. Nije nam ništa – ali onda zagrebeš površinu i vidiš da nam je i te kako svašta.
Bilo mi je teško da spustim ruku koju sam podigla na dete. Da spustim glas. Da povratim kontrolu nad sobom.
A onda sam shvatila: ako ja magarica od 30 i kusur godina ne mogu da se kontrolišem kad sam besna, kako očekujem to isto od deteta koje je jedva par svećica na torti oduvalo?!
Taj momenat otkrovenja mi je potpuno promenio pogled na sve(t).
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
Prestati da preispitujem i vagam svaki svoj potez i izgovorenu rečenicu.
4. Tvoje MAMINO VREME.
Huh ? kad deca spavaju, onda nisam mama, nego sam opet samo Sandra. Onda čitam knjige dok ne krenu da mi se ukrštaju slova, onda gledam serije epizodu za epizodom, na uštrb svog sna. Onda turpijam i lakiram nokte, skidam dlake na jednom delu tela, farbam na drugom.
Sad s drugim detetom sam mnogo pametnija, opuštenija. Znam da je sve faza, i da će proći.
Pa tako i nedostatak vremena za sebe ?
5. Pitanje prethodne mame: Šta ti pričinjava najveće zadovoljstvo od kad si postala mama?
Nove stvari koje moja deca nauče ?
Ne u smislu: moja deca najpametnija na svetu. Nego, gledaš kako od jednog malog bića, potpuno nesposobnog za samostalni život, nastaje pravi mali čovek. Prvi korak. Pad. Trčanje. Prva slova, prve pesmice. Rastu i razvijaju se, a tvoje je samo da im ne sečeš krila nego da ih čuvaš da ne priđu previše blizu Sunca…
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Kada si poslednji put uradila nešto samo za sebe?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični psihoterapeut, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org