Učimo o predivnom svetu koji nas okružuje (iliti amatersko planinarenje sa mlađom decom)

Ovaj tekst je nastao kao rezultat vaše želje da podelimo naše utiske sa Divčibara.

 

Ukoliko imate decu mlađu od sedam godina koja obožavaju da se kreću i borave napolju, onda je ovo tekst za vas!

 

Da se upoznamo sa krajem

Dopao mi se opis kraja iz brošure koju sam pronašla na zvaničnoj stranici Turistička organizacija Valjevo Divčibare.

„Divčibare su turistički centar koji se nalazi u centralnom delu planine Maljen, 38 kilometara jugoistočno od Valjeva, na nadmorskoj visini od 980 m.

Zahvaljujući dobrom geografskom položaju, blagoj i prijatnoj klimi, očuvanoj prirodi, Divčibare su pogodno mesto za jednodnevne izlete, porodične odmore, ekskurzije, nastavu u prirodi i sportske pripreme.

Na spoju morske, karpatske i panonske klime, predstavljaju vazdušnu banju i riznicu dobrog zdravlja.“

 

Opis je tačan.

 

Napomena: ovaj deo o vazdušnoj banji je veoma tačan. Nama su nosevi bili puni sve vreme dok smo boravili ovde (i jedva sam čekala da odemo da „prodišem“). Tako da osobama sa alergijama preporučujem da se dobro informišu da li je ovaj kraj pogodan za njih.

 

 

Kuda ići i šta posetiti?

Mi smo, za tri dana, obišli ove vrhove (vidikovce): Crni vrh, Golubac, Paljba, Stražara i Ljuti krš (tim redom).

Ostale vrhove smo ostavili za drugi put kada nam deca budu bila malo starija (ovde mislim na ono naše mlađe koje sada ima tri godine 😉 ).

 

Ovu mapu smo koristili:

Možete je pronaći i ovde.

 


Možda vam bude interesantan i ovaj tekst Planinarenje sa decom.


Crni vrh

Sama šetnja do vrha je prilično lagana i lako se može ispenjati sa decom.

Tik pri vrhu je malo strmija staza, ali na sreću kratka 😉.

 

CRNI VRH sa 1096 m.n.v. je po visini drugi Maljenski vrh i pogled je predivan.

 

 

Ukoliko se nastavi šetnja, dolazi se do ski staze.

Pogled sa vrha

 

Prateći stazu, planirali smo da tog dana produžimo i do Velikih pleća, ali smo odustali, jer je bilo pretoplo i šetnja više nije predstavljala uživanje (ni za jednog člana).

Te smo se spistili niz ski stazu.

Pogled iz podnožja

 

Da budem iskrena, ovaj vrh i vidikovac nam se najviše dopao, te smo se poslednji dan, pre povratka kući, ponovo popeli.

 

Golubac i Paljba

 

Drugog dana nam je plan bio da osvojimo Golubac i Paljbu.

Golubac je na 1056 m.n.v i veoma je blag uspod, da se može ispeti i gurajući kolica za bebu.

Ipak, na nas je ovaj vrh ostavio utisak: „Ne vraćaj se ovde“.

 

Jedina fotografija sa tog vrha je ova:

 

Sa tog vrha, namerili smo se na Paljbu. Međutim, staza je vodila kroz divna polja i livade pune narcisa (Beogradsko naselje) i mnogo smo vremena proveli tamo, te smo odlučili da Paljbu ostavimo za poslepodne.

Vreme nas baš i nije poslužilo tog popodneva, te smo iskoristili „turističku atrakciju“ i vozićem otišli do pomenutog vrha, tačnije vidikovca.

Pogled je prelep.

Obožavam ovakve vidikovce. Daju potpuno drugu perspektivu o svetu koji nas okružuje. Koliko smo mi u stvari mali, a priroda tako ogromna i moćna i preeeeelepa! Treba da je čuvamo zarad naše dece. Treba da je čuvamo da bi i oni svojoj deci mogli da pokažu ove lepote. . Treba da ih učimo da čuvaju ono što ih okružuje, da bi ova priroda bila lepa i za 20, 50, 100 godina. . . . Provoditi vreme u prirodi, posećivati različita mesta i krajeve, putovati i upoznavati različite običaje i kulture, e tako #ucimokrozigru, tako prenosimo ljubav prema prirodi i onome što nas okružuje. . . Kako vi učite decu da čuvaju prirodu i poštuju ono što ih okružuje? #maminovremeorg #maminovreme #hrabremame #hrabramama #neprljajnemasizgovor #neprljajnemašizgovor #cuvajmoprirodu #lepotazivljenja #putovanjesadecom #trevelwithkids #lovenature

A post shared by Manuela Kamikovski (@manuela.kamikovski) on

Ljuti krš i Stražara

E ovo je bila šetnja koja je ostavila baš prelep utisak na mene.

Većina staze je kroz borovu šumu.

Prvo smo se popeli do Stražare. Pa, ništa posebno, ali fina šetnjica.

 

Ali onda šetnja kroz šumicu breza i borova, sve dok te ne ostavi bez daha pogled tog uskog puteljka i vrha zvanog Ljuti krš.

 

Imam mnogo manje fotografija nego što želim, ali se vodim i tome učimo svoju decu: Uživaj sad i ovde!

Fotografije ne mogu da uhvate sve što se dešava u tom trenutku, ni mirise, ne zvuk, ni ono što se dešava u tebi.

 

Detektivi u prirodi

Naravno da smo poneli našu igru „Detektivi u prirodi“.

I to smo svakog dana nosili sa nama i iznova tražili sve elemente sa table.

 

Da li ste vi imali priliku da posetite Divčibare? Kakvo je vaše iskustvo?

 

Autor teksta: Manuela Kamikovski (mama, diplomirani psiholog, praktičar terapije igrom, porodični psihoterapeut, asertivni trener, osnivač i urednik stranice maminovreme.org)

NAPOMENA: Pogledati uslove korišćenja ovog sajta i tektsta ovde.

Ukoliko želite da zakažete konsultacije ili predložite saradnju, možete me kontakirati slanjem poruke na kontakt@maminovreme.org. Ukoliko ste mi pisali, a niste dobili moj odgovor proverite da moj odgovor nije zalutao u spam poruke.


Pročitaj i ovo:

Planinarenje sa decom