Hrabra mama Nikolina Milosavljević i izazov: Možda nikada neću postati majka

Rad Hrabre mame Nikoline pratim već duže vreme (FB i Instagram), jer sam tragajući za stručnjacima koji kod nas praktikuju pozitivnu disciplinu – prvo na nju naišla. Dopadaju mi se poruke koje ona šalje roditeljima kroz svoj rad, pa sam imala želju da je bolje upoznam.

 

Ovaj intervju je naša prva saradnja koja je uskoro dovela i do želje da usaglasimo znanja i veštine i zajedno pomognemo roditeljima. Ukoliko želite, podelite sa nama u kojoj oblasti vam je najviše potrebna naša podrška i kako vam možemo pomoći. Na ovom linku je upitnika, za koji vam je potrebno maksimalno 3 minuta da ga popunite, a gde možete ostaviti svoje odgovore. Upitnik je anoniman.

 

Intervju sa Hrabrom mamom Nikolinom možete pročitati u nastavku teksta.

 

O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.

 

Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.

 

Nikolina Milosavljević (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

 

 

1. Ukratko – ko si ti?

Ja sam pre svega mama dva mala andjela, Lenke i Vasilija, ali i zaljubljenik u dobre knjige (i stručne, i nestručne). Patim od čokoladomanije i kafemanije ceo svoj život. Svi moji prijatelji znaju da kada dolaze kod mene na kafu ne smeju doći bez neke baaaaš dobre crne čokolade,po mogućstvu sa čili papričicama 😊

Posle svega toga, ja sam psihološkinja koja je svoje znanje usmerila na pomaganje roditeljima da se bolje osećaju u svojoj koži, kako kroz deljenje svog ličnog iskustva u roditeljstvu, tako i kroz davanje stručnih saveta šta je najbolje uraditi kada se roditelj suoči sa nekim izazovom. Iako realno ne postoji najbolje rešenje ni u jednoj situaciji, moja misija mi je da svako dete na našim prostorima, živi srećno uz roditelje koji imaju mogućnost i želju za lični rast i razvoj. Velika mi je želja da širenjem ideje racionalnog i pozitivnog roditeljstva u društvu, utičem na roditelje da razumeju da promena ponašanja kod deteta, pre svega, nastaje kada se roditelj promeni, i da samo racionalan roditelj, sa pozitivnim pristupom životu (pa i vaspitanju) može naučiti svoje dete da bude i zadovoljno svojim životom, i otporno na stres, i samopouzdano.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Ne znam da li je to roditeljski izazov ili ne, ali svakako najveći životni izazov mi je bio  kada sam od svog doktora dobila informaciju da možda nikada neću postati majka. Borba sa sterilitetom sa kojim smo se suočili suprug i ja, trajala je skoro celu deceniju. Iako je to do sada bio najteži deo mog života, ja sam mnogo naučila iz njega. Zapravo sam kroz konstantni lični i psihoterapijski rad upoznala sebe i shvatila da život ne mora da bude fer, i da univerzum ne „daje“ decu svima, bez obzira na to da li je zaslužio ili ne.

Tada sam se suočila sa svojim dubokim nesvesnim uverenjima koja su me kočila da živim život onakav kakav je i da uživam u njemu onako kako mi je dat. Onog trenutka kada sam počela da živim punim plućima i prestala da brinem da li ću postati majka ili ne, ušla sam u proces vantelesne oplodnje kao poslednji pokušaj da probamo da ostanemo u drugom stanju. Govorila sam sebi upravo to: da bih silno volela da budem majka, ali da to ne mora da se dogodi, i da život može biti veoma kvalitetan i bez dece.

Mislim da je moja ogromna sreća što sam ipak uspela da se ostvarim kao majka, iako su nam davali veoma male šanse. I to čak dva puta. Oba puta, decu smo dobili vantelesnom oplodnjom.

Ovom prilikom želim samo da naglasim da je borba sa sterilitetom izuzetno skupa i za državu, i za parove, i volela bih i na ovaj način da ohrabrim sve koji prolaze kroz borbu sa sterilitetom ili su prolazili kroz to, da pričaju glasno o tome, zato što je to jedan veliki problem za celo društvo. Oko 400.000 parova u Srbiji se bori sa ovim problemom (a to je 800 000 osoba) a to su osobe koje toliko silno žele da dobiju decu, da kada bi dobili dete, odgajali bi ga sa mnogo, mnogo ljubavi 😊

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Najveći roditeljski izazov sa kojim se i dalje borim je moja velika želja da izregulišem svoj strah u vezi sa razvojem i odrastanjem svoje dece. Iako sam svesna da mnogo stvari u svom životu ne mogu kontrolisati, pa ni razvojni put svoje dece, i dalje imam najcrnje scenarije u svojoj glavi šta sve može loše da ih zadesi u životu. Naravno, svesna sam da roditeljstvo i vaspitanje „iz straha“ samo može štetiti mojoj deci, a ne i zaštiti. Na sreću (ili nesreću) bavim se psihoterapijskim radom već niz godina, pa kada se nađem u toj „anksioznoj fazi“,  pomažem sebi raznim psihoterapijskim tehnikama  kako bih izregulisala samu sebe 😊

 

4. Tvoje MAMINO VREME.

Trenutno imam veoma malo maminog vremena zbog toga što mi je mlađe dete još uvek beba, pa sam potpuno podređena njegovim potrebama. Ono što mi predstavlja najveće zadovoljstvo je da pročitam bar nekoliko redova knjige pred spavanje ili da popijem kafu i pojedem crnu čokoladu sama sa sobom u popodnevnim časovima. Ono što poslednjih meseci mogu sebi da omogućim je da pročitam bukvalno samo nekoliko redova knjige pre spavanja i pre nego da se onesvestim od umora 😊

Sigurna sam da kada bebac malo odraste i nauči da se samostalno igra da će toga biti više 😊

 

5. Pitanje prethodne mame: Koju bi destinaciju za odmor sa decom preporucila drugim mamama?

S obzirom da mi je suprug turistički vodič, moraću njega da pitam koje su to destinacije pošto ja o tome uopste ne razmišljam. On bira destinacije i on se bavi organizacijom puta.

Jedini moj uslov je da u toku putovanja ne razmišljam o kuvanju i čišćenju, već o tome šta ćemo obići, kao i koju tradicionalnu hranu i vina poseduje to mesto u kome se nalazimo.

S obzirom da oboje obozavamo da putujemo i upoznajemo različite destinacije kroz sva čula, mi ne delimo destinacije na: dobre za decu, nisu dobre za decu. Kod nas su sve destinacije dobre za decu, samo je bitno da napravimo dobar plan odmora, igre i rasporeda obroka za njih kako se ne bi previše umorili i ogladneli.

Ako bih morala ipak da preporucim neku dobru destinaciju to bi svakako bila Andaluzija krajem zime. Malaga-Sevilja-Granada… a posebna preporuka mi je da se poseti grad Rondu i obavezno ruča u restoranu ciji pogled pada na kanjon koji grad deli na stari deo i novi deo grada. I dan danas pamtim kanjon obasjan kasnim zimskim suncem dok sam na terasi restorana pijuckala njihovo belo vino.

 

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Kako si zamišljala roditeljstvo pre nego da si postala majka?

 


Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.

Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org