Za Hrabru mamu Sandru znam već duže vreme i rado čitam njena pisanija na blogu koji je nazvala Letnje igralište. Mnogo mi prija njen način pisanja i to kako svakodnevna životna iskustva uspeva rečima da začini i pretvori u tekst koji te odvede u sopstvene misli i isprovocira najskrivenija i najiskrenija osećanja.
I intervju je totalno u njenom fazonu i zato uživajte (i pazite, jer može izazvati samopreispitivanje ?).
O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.
Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.
Sandra Đurić-Milinov (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ukratko – ko si ti?
Ljudi me znaju pod imenima Sandra Đurić-Milinov, Sandra Đurić i Đađa Đuđi. Najmanje ljudi poznaje Đađu, ali Đađa je prva, originalna verzija ovoga što sam danas. Đađa voli ringišpile, sladoled, haljine koje se okreću, pržene krompiriće, letnja popodneva, slikovnice i ljude koji joj pričaju priče. Sandra Đurić je osoba koja se ljuti zbog nepravde, prepoznaje je svuda i želi da menja svet. Sandra Đurić-Milinov je varijanta koja je iznenadila Sandru Đurić i koja pokušava da se pridruži Đađi Đuđi na ringišpilu. Nije mi lako da se popnem na taj šareni ringišpil i savladam mučninu koja me obuzima dok mi se stopala odvajaju od zemlje, ali znam da je trik samo da izdržim par početnih krugova. Onda više ne moram ni da silazim sa njega. Đađi je tamo, uostalom, super sve ove godine.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Moj najveći izazov je činjenica da deca prate i pamte ono što kao roditelj radiš, a ne ono što govoriš. Kao filološkinja i kao neko ko voli reči i mnogo priča, to mi je teško palo. Zaista, moje reči ne prate uvek dela koja vatreno zagovaram u teoriji. Vrlo često grešim, prepustim trenutku ili okolnostima da me vode i ne budem primer koji bih volela da moja deca slede. Nije mi lako kad pomislim da moja deca nemaju baš sjajan primer u meni kada su u pitanju organizacija vremena, prioriteti, i sl. Ipak, pronalazim utehu u tome da biti ono što jesi, da je konstantna težnja da ti bude bolje sasvim legitimna i da se toga ne treba stideti. Isto tako, nije sramota priznati da nisi savršen i da su savršenosti raznolike. Mislim da će moja deca jednog dana razumeti da sam mnogo učila dok sam rasla s njima i nadam se da će mi oprostiti greške koje sam usput pravila, tj. da se neće fokusirati na njih. ?
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
Balans. Usklađivanje profesionalnog, porodičnog i ličnog vremena. Ne marim za definicije koje kažu da je neophodno uskladiti ova tri, već pokušavam da organizujem svoje vreme tako da na kraju dana budem srećna i zadovoljna svime što sam uradila. Odvojiti profesionalno, svoje i porodično vreme jedno od drugog za mene je nemoguće jer radim od kuće. Zadaci i aktivnosti se neprestano prepliću. Ne verujem da je balans kao trajno stanje moguć jer od mene konstantno zahteva toliko truda da nisam više sigurna koliko ima smisla težiti mu po svaku cenu. Stvari se dešavaju nepredviđeno, dete oguli koleno, klijent zahteva hitne izmene, ručak zagori. Možda balans treba tražiti na nekom drugom nivou. ?
4. Tvoje MAMINO VREME.
Moje vreme nije mamino vreme jer u svoje vreme ja nisam samo mama. U svoje vreme ja sam ja, insistiram na tome. Tada volim da čitam knjige, plačem nad stihovima, pišem, pevam biljkama na terasi, gledam filmove. To se uglavnom dešava u večernjim satima i vrlo često zaspim mnogo ranije nego što bih htela. Stižu me godine, izgleda, pa više ne funkcionišem sjajno sa samo 4 sata spavanja. S druge strane, čitanje knjiga sa decom je nešto što polako postaje vreme koje sve više prepoznajem kao svoje jer čitamo knjige u kojima i sama uživam i srećna sam što mi se ponovo pruža prilika da ih čitam. Ko bi imao vremena za Toma Sojera, Alisu u zemlji čuda i Šarlotinu mrežu? Plus, ovog puta mogu uživo da ih tumačim i imam nekoga s kim mogu da diskutujem na licu mesta. ?
5. Pitanje prethodne mame: Da li imaš osećaj krivice kad želiš vreme samo za sebe i kako izlaziš sa njim na kraj?
Imala sam, ali nemam više. Čak se i vatreno borim za njega! Ohrabrilo me je i opravdalo to da deca uče iz primera. Bar kad je slobodno vreme u pitanju mogu da budem sjajan primer. ?
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Koja je najsitnija stvar na svetu koja te čini izuzetno radosnom?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org
Htela da podelim najdražu. Kažu zabranjeno. No duša njena je davno i deo moje. I priče njene deo mog sveta.. Moje igralište na koje se povučem svaki put kad me stignu nedostajanja.