Hrabra mama Nađa Higl Boharević i izazov: Izlazak iz bolnice sa drugim detetom

Jednostavno sam želela da je upoznam!

Velika mi je čast i mnogo sam srećna što je ova divna Hrabra mama Nađa pristala da bude deo ove priče, što je sa nama podelila svoje izazove i pobede; što sam je upoznala.

Još jednom, hvala Nađa na svemu!

 

Uživajte u intervjuu.


O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.

Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.


Nađa Higl Boharević (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

1. Ukratko – ko si ti?

Ja sam Nađa Higl Boharević, nekadašnja prvakinja sveta u plivanju, a sada mama dva energična dečaka Dragana (4) i Mihajla (3). Rođena sam u Pančevu, gradu koji leži na dve reke. Plivanjem sam se bavila 20 godina i za taj sport me vežu mnoge lepe, ali i manje lepe uspomene 😊 Kroz plivanje sam naučila mnogo toga što i danas u životu van bazena primenjujem. Kod mene nema ne mogu 😊 Učim decu da ukoliko se potrude, svaki problem mogu da reše.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Biti roditelj je izazov sam po sebi 😊 Često nas život stavi u situacije koje ne očekujemo da će se baš nama dogoditi. Definitivno najveći izazov za mene je bio onaj trenutak kada sam izašla iz bolnice sa drugim detetom. Imala sam napad pankreasa u osmom mesecu trudnoće. Stariji je imao godinu dana, ovaj mališa je rođen pre vremena sa 2.600g, a ja sam bila u užasnom zdravstvenom stanju. Dobila sam dijagnozu ‘Ulcerozni kolitis’ i krenula u borbu za život sa dve male bebe. Zamislite sportistu koji nije mogao da stoji u jednom mestu, osobu koja je živela zdrav sportski život, vezanu za krevet… Mislila sam da mi se svet ruši. Nisam mogla da hodam, da dišem… Temperatura me je lomila danima, a da ne pričam o ožiljku preko polovine stomaka od hitnog carskog… Najveću sam pomoć imala od svoje majke koja je preuzela kompletnu brigu oko mene i mlađeg sina. Bilo je teško i često sam psihički padala, jer nisam bila u mogućnosti da se borim za sebe i u isto vreme budem sposobna majka, ali nekako sam našla snage i uz pomoć najbližih prevazišla sve prepreke. Potrudila sam se da deca ne osete da im bilo šta nedostaje i obećala sebi da ću se dovesti u red. Kada je stariji napunio 3 godine, a mlađi 2 godine, sve je postalo mnogo lakše.

Nađa Higl Boharević (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Roditeljski izazov sa kojim se borim i danas jeste kako da dvojici karakterno potpuno različitih dečaka pristupam na njima prihvatljiv način, a da se to ne shvati kao da mama jednog voli više 😊 Naravno to je nemoguća misija, te sam u konstantnoj borbi sa njima, ali i sa sobom. Stariji sin je izuzetno emotivno dete i on na povišeni ton reaguje povlačenjem u sebe, mucanjem i posmatranjem njegovih reakcija uvidela sam da sa njim sve može dogovorom da se reši. Svaku situaciju rešimo razgovorom i mojim obrazloženjem zašto je nešto dobro, kao i zašto nije. Često ga uhvatim da pokušava mlađem bratu da objasni na isti način kao ja njemu što objašnjavam, ali… Ovaj maleni je jedan zvrk koji mrzi ograničenja. Trudi se da se izbori za svoje mesto i ne bira šta će uraditi ili reći. Kod njega dogovora nema i kod njega samo oštrim tonom i u krajnjem slučaju kaznom (sedenje na krevetu, užasna kazna za njega ahahha 😊) može da se postigne da shvati zato nešto sme, a zašto ne sme… Mislim da shvatate zašto se i dalje borim sa ovim izazovom 😊

4. Tvoje MAMINO VREME.

U prve dve godine mamino vreme nije postojalo 😊 Svaki moj trenutak je bio podređen njima, kao i mojoj borbi za zdravlje. Nekada mi se dešavalo da sam toliko opterećena da brojim minute da se suprug vrati sa posla kako bih istrčala na 15 minuta, pa makar i do prodavnice… Da razbistrim misli. Imati dve bebe sa godinu dana razlike je veliki poduhvat koji iziskuje mnogo energije, ali ne bih to menjala ni za šta na svetu 😊 Sada često uhvatim vremena da odem do bioskopa, na kafu sa drugaricama ili pak pročitam neku knjigu u miru 😊 Najviše volim da sam sa njima jer imaju genijalne izjave i često od njih naučim nešto novo.

 

5. Pitanje prethodne mame: Jesi li nekad poslušala neki od dobronamernih i podrazumevajućih saveta okoline, jer „tako se to uobičajeno radi“, a da si kasnije poželela da si ipak pratila svoj unutrašnji glas?

Mislim da svako od nas ima neke urođene mehanizme po kojima postupa. Savete sam najčešće dobijala kada sam rodila prvo dete. Tada se svi osete prozvanim i pozvanim da daju savete, ali i dijagnoze (da li su grčići, zubići ili pak nešto treće). U većini slučajeva sam slušala svoj unutrašnji glas, jer sam smatrala da najbolju povezanost imam ja sa svojim detetom i da ja najbolje mogu da osetim šta mu treba ili ne treba. Ja recimo nisam čekala 40 dana da bih izvela dete napolje, niti sam mu pravila raspored kada će jesti i šta će jesti. Često su me na ulici prolaznice, žene koje i ne poznajem, pitale da li dojim, što je meni bilo apsurdno. To je bilo po principu ‘Jao što je sladak, da li ga dojiš’. Sada dok pišem smejem se, tada sam kipela od besa 😊 Kada se razbole, uvek se obratim lekaru, ali volim i da prodiskutujem sa mamom da vidim na koji način je ona mene i brata negovala. Ja sam imala sreću da ni majka ni svekrva nisu ‘naturale’ svoje mišljenje već su meni ‘dozvoljavale’ da budem majka i radim po osećaju. Što se tiče okoline, imali su svoje komentare, ali za mene ti komentari nisu imali neku vrednost.

 

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Kako su izgledali prvi dani po izlasku iz porodilišta i da li si imala podršku supruga u tim trenucima?

 


Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.

Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org