Hrabra mama Dušica Stamenković Vicentijević i izazov: Ostati dosledna sebi i svojim stavovima u vaspitanju i odgoju svoje dece

Zanimalo me je ko je Hrabra mama koja se krije iza imena „Ignjatova mama“, ko je mama koja ima hrabrosti da ponosno pokaže svoj talenat i bude inspiracija mnogim roditeljima. I tako upoznajem Hrabru mamu Dušicu koja je sa nama podelila svoje izazove i pobede, kao i jedan dnevni meni.

Pročitajte o čemu je pisala Hrabra mama Dušica i uživajte u intervjuu.

 


O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.

Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.


 

Dušica Stamenković Vicentijević (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

1. Ukratko – ko si ti?

Ja sam Dušica Stamenković Vicentijević, mama dvoipogodišnjeg Ignjata i šestomesečne Ognjene i Miloševa supruga. Po zanimanju sam vaspitač dece predčkolskog uzrasta, i zaposlena sam u PU “Jelica Obradović” u Mladenovcu, gde i živim. Trenutno sam na porodiljskom odsustvu sa posla, tako da trenutno kod kuće uživam u svim čarima majčinstva.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Mnogo je izazova sa kojima sam se izborila, a najvažniji od svih je da ostanem dosledna sebi i svojim stavovima u vaspitanju i odgoju svoje dece, i ne dozvolim nikome iz uže i šire porodice, odnosno familije, kao ni iz kruga prijatelja, kolega da utiče na moje odluke i stavove. Ljudi mnogo sebi daju za pravo da savetuju i komentarišu i onda kada za savet ne pitaš, a često ti saveti loše utiču na samopouzdanje mame jer mama može da se oseža kao da sve što radi za svoje dete nije dovoljno dobro, i svi imaju potrebu da nešto kažu, u nečemu da je isprave i posavetuju. Kako rastu deca tako rastu i majke, i svaka od nas ima urođen instikt šta treba da radi sa svojim detetom, i veoma je naporno slušati savete za koje nisi pitala, a pogotovo ako su u suprotnosti od onoga što smatraš da treba da radiš. Najčešće su to saveti u vezi dojenja, kada svako, baš svako mamu upita „Da li imaš dovoljno mleka? Da li si sigurna da imaš dovoljno mleka?“ Onda kreću saveti da ipak detetu daš AD mleko, možda je gladno pa zato plače (kao da novorođenče zna na drugačiji način da komunicira osim plačom), pa da mu daš plazmu… da sa nemlečnom ishranom kreneš sa 4 meseca jer je i komšinica njihove strine uradila tako… A u mom slučaju, pošto sam odlučila da deci ne dajem industrijske slatkiše, grickalice, brzu hranu, sokove i slično, najviše su mi dosađivali kad bi navaljivali da mu ipak dam, komentarisali kako mi nije žao, kako mogu tako da ga mučim, a čak se i obraćali Ignjatu rečima: „Jadan ti, ova majka te tera da budeš gladan. Daću ti ja malo čokolade kad ona ne bude gledala“… Ali izborila sam se da svima stavim do znanja da o svemu u vezi mog deteta odlučujem ja, i da me uopšte ne zanima da li se oni sa tim odlukama slažu ili ne. Prosto treba ostati dosledan i braniti svoj stav. U početku sam argumentovano branila svoje stavove, ali pošto to nije urodilo plodom, onda sam počela da govorim samo ovo: „Ne zanima me. Ukoliko mi bude potreban savet tražiću ga.“ U početku mi je to bilo pregrubo da kažem, osećala sam se loše, osećala bih krivicu što bih nekome pokvarila raspoloženje… ali onda sam shvatila da tog nekog uopšte ne dotiče koliko mene povređuje i kvari mi raspoloženje gazeći po mojim stavovima i pravilima, tako da ni mene ne treba da brine da li ću takvim stavom nekoga postideti ili mu pokvariti raspoloženje.

A ono čega sam se plašila sa prvim detetom je bilo uvođenja nemlečne ishrane. Mislila sam da nikad neću zapamtiti koja se namirnica sa kojom najbolje kombinuje… Ali eto gde sam danas i koliko danas znam o hrani. Taj strah sam prevazišla edukacijom o toj temi, neprestanim istraživanjem o toj temi, traženjem recepata…

Dušica Stamenković Vicentijević (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Po prirodi uopšte nisam paničar, i nisam imala do sada nekih situacija da se borim baš, ali postoji jedna stvar sa kojom ne znam kako bih se nosila kad bih morala to da uradim. Ne znam kako bih se porodila bez prisustva supruga. Nisam se bojala ni porođaja ni bola, želela sam porođaj bez epidurala i indukcije, glas nisam pustila tokom porođaja, ali da se porađam bez prisustva supruga mislim da bih umrla. Zaista ne znam kako bih se nosila s tim. Kad je krenuo drugi porođaj stigla sam u porodilište prekasno, i rekli su mi da nemamo vremena da čekamo supruga da se pripremi za porođaj, a ja sam samo ponavljala da neću bez njega ni da se porađam, a babica se smejala jer je bebina glava virila kad sam stigla u porodilište… Ali srećom suprug je stigao u poslednjoj sekundi, i čim je utrčao u salu i poljubio me, iz jednog napona naša devojčica se rodila.

4. Tvoje MAMINO VREME.

Od kad sam mama jedina stvar koja mi nedostaje je odlazak na aerobik. Ni pre dece nisam izlazila u grad, nisam pila kafu, nisam uživala da gledam filmove, tako da to ne može ni da mi nedostaje. Pošto o deci brinemo isključivo suprug i ja, teško je da izdvojim vreme da idem na aerobik, pa sam tako spontano pronašla novi hobi. Jedina pauza od svakodnevice koju priuštim sebi jednom u nekoliko dana, je kreativno serviranje obroka za Ignjata. To je moja pauza od svakodnevice, od rutine kao majke i domaćice. Jeste to vezano za decu, ali me veoma opušta i ispunjava zadovoljstvom. Ignjatove vesele tanjiriće sam spontano pocela da objavljujem na svom instagram profilu Ignjatova mama kao i stranici na fejsbuku i mnogima su se dopali pa su delili moj profil, tako da sam ubrzo postala poznata kao Ignjatova mama, pa danas moj profil na instagramu prati čak 21k ljudi. Volela bih da imam više vremena za Ignjatove vesele tanjiriće, ali i jednom u par dana nije tako loše. Uskoro planiram da otvorim kanal na youtube-u tako da ću početi više vremena da posvećujem Ignjatovim tanjirićima, i to me veoma raduje. Prvenstveno akcenat je na zdravoj ishrani, a recepte i obroke prestavljam kroz kreativno serviranje inspirisano svime za šta Ignjat ima interesovanje. Nekad su to neki likovi iz bajki, basni, nekad likovi iz crtaća, a nekad prevozna sredstva, životinje, porodični događaji.

Zaista uživam da kuvam, to me opušta, ali ne volim da budem rob kuhinje i da mi kuvanje oduzima mnogo vremena jer mi je ipak draže da vreme provodim u igri sa decom. Istina je da jedemo sve isključivo homemade, ali sve recepte koje objavljujem na svojim stranicama se spremaju brzo i jednostavno, a zdravi su. Rado cu sa vama podeliti predloge za jedan dnevni meni, odnosno obroke za doručak, ručak, večeru i dve užine. To mogu da budu obroci za celu porodicu, a ne samo za decu.

Doručak:https://www.instagram.com/p/Bi1dYv5gyiV/?taken-by=ignjatovamama

Užina:https://www.instagram.com/p/BjHp0BsAKg8/?taken-by=ignjatovamama

Ručak:https://www.instagram.com/p/BaEmQ_rBvCQ/?taken-by=ignjatovamama

Užina:https://www.instagram.com/p/Bem7JhkBK8K/?taken-by=ignjatovamama

Večera:https://www.instagram.com/p/BZ3OmQWho1q/?taken-by=ignjatovamama

 

5. Pitanje prethodne mame: Kako su izgledali prvi dani po izlasku iz porodilišta i da li si imala podršku supruga u tim trenucima?

Prvih mesec dana roditeljstva pamtim kao najlepši period u mom životu. Nikad nisam bila srećnija, nikad više samopouzdanja nisam imala, osećala sam se kao da samo ja imam bebu, i nije me zanimalo ništa osim bebe i supruga, i nisam želela iko da nam dolazi, želela sam da budemo sami sa bebom. Porođaj je bio divan, Ignjata je tata prvi uzeo u naručje. Po dolasku iz porodilišta tata je istog momenta želeo da mu promeni pelenu, nije mi dao ni da mu namestim pelenu nego samo usmeno da mu objašnjavam šta treba da radi. Kad je došla patronažna sestra tata je prvi okupao Ignjata i evo i dan danas on kupa oboje, ja ih baš retko kupam, i to samo ako tata nije kod kuće. U tih prvih mesec dana tata je bio na godišnjem odmoru i onda ujutru kad bi se Ignjat probudio, a uvek bi se probudio ukaken i pelena bi mu iscurila, tata bi ga okupao, presvukao i zabavljao ga dok ne zatraži da sisa. Često bih ih čula da su budni, ali ne bih izazila iz sobe, pravila bih se da još uvek spavam, jer sam uživala da ga slušam kako mu peva i priča, i kako se glupira samo da ga zabavi. Dva dana po dolasku iz porodilišta veš mašina nam se pokvarila pa je suprug ručno prao moje i bebine stvari, a potom ih peglao. Nikad mi lepši i privlačniji nije bio nego kad bi peglao i pričao sam sa sobom: „Da spremi taja maloj bubici, da mu bude mekano da ga ne grebe“. Inače suprug je veliki paničar i on je bio taj koji je stalno proveravao da li Ignjat diše, a kad bi čuo bebu od komšija da plače skočio bi iz kreveta i zaurlao: „Gde nam je beebaa???“ I stalno je proveravao da li ima temperaturu, i stalno ga je pitao da li ga nešto muči, to mi je bilo baš simpatično. A druga beba kad se rodila tata se plašio da je kupa jer je devojčica. I u svemu se plašio više nego što se plašio kod prvog deteta.

 

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Svaka od nas pre nego što je i sama postala mama, gledajući druge mame sigurno je bar jednom pomislila: „Ja kad budem mama ovo sigurno neću uraditi“. Koje obećanje si ipak prekršila kad si postala mama?

 


Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.

 

Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

 

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *