Odgovori na pitanja koja ste nam postavili tokom diskusija

Diskusija: “Otvoreno o ličnim izazovima u roditeljstvu kada dete ne posluša”

 

Na prvoj diskusiji smo pričale o tome šta smo radile u situaciji kada nas dete ne posluša.

Manuela je bila domaćin ove diskusije, a Nikolina je delila objašnjenja kako možemo i zašto da se ponašamo na određeni način u tim izazovnim situacijama.

 

Sve prisutne smo zamolili da sa podele svoje utiske o diskusiji i evo kako su ovu diskusiju procenili oni koji su nam poslali odgovore.

Na svako pitanje su davali ocenu od 1 do 5, gde je 5 najveća ocena, i evo prosečnih ocena koje smo dobile za ovu diskusiju:

  • Sadržaj diskusije je bio koristan (ocena 4.69),
  • Kao što je bio i zanimljiv (ocena 4.69),
  • Kompetentnost Manuele i Nikoline je veoma visoko procenjena (ocena 4.94).

 

Izdvojićemo par komentara koje smo dobili kao sugestije za naš budući rad:

„Drage Nikolina i Manuela, sjajne ste bile sinoć. Jako korisne savete dajete, primere sa kojima se mi roditelji susrećemo. Cilj mi je predivan: da porodice budu zdrave i srećne. I sama sam psiholog, pomenula sam Nikolini, i pratim od kad sam i sama roditelj postala razne stranice, edukujem se, čitam itd.Ono što mi je važno u vašem izlaganju je da vam verujem dok pričate. Vidi se da imate jako puno znanja, da ste kompetentne. Nikolinu pratim od ranije i jako mi prija, posebno što navodi primere sa kojima se susrećem i sama. Draga Manuela, divna si i zračiš toplinom, slobodno se opusti. 🙂 Utisak mi je da si bila malo u grču i pod tremom, a nemaš razloga. Imaš neku toplinu u glasu i to koristi. I da, vidim kod vas razumevanje za roditelje a ne osuđivanje za određene postupke.

Radujem se webinaru i dalje vas pratim.

Lep pozdrav….

Jelena“

 

“Diskusija nam je bila od velike pomoći. Dio obitelji koji se mogao okupiti je zajedno gledao diskusiju i tata je čak komentirao da mu je nešto ovakvo baš bilo potrebno. Konkretni savjeti i primjeri su bili odlični. Svaka osoba iz obitelji koja je gledala se je pronašla u nečemu i osvijestila da bismo mogli drugačije djelovati u nekim situacija te kolika je važnost rada na sebi. Ono što je u nekim situacijama prekinulo tok misli sugovornica, pa i naš, bilo je vezano za platformu koja se koristila za prijenos diskusije. No to u potpunosti razumijemo s obzirom da se radilo o prvom putu. Sve skupa, jako se radujemo vašim sljedećim diskusijama i webinarima! S radošću se dogovaramo opet okupiti za nadolazeći webinar. Obzirom na iskustvo koje imamo sa diskusije zaista smatramo da će biti od velike pomoći nama i svim obiteljima sa djecom koje će vas pratiti.”

 

“Roditelji se susrecu sa raznim izazovnim situacijama medjutim nemaju dovoljno znanja ni alatki kako da reaguju adekvatno, pri tome nismo ni svesni da su neke faze decijeg ponasanja odraz razvojnih faza, isto tako nismo svesni ni svojih negativnih unutrasnjih sabotera koji nas sputavaju da reagujemo na najbolji moguci nacin kako za dete tako i za nas roditelje, a vas dve nam pomazete u svemu tome. Da naucimo, osvestimo i prihvatimo razvojne faze svoje dece, da ih vaspitavamo ne lomivsi im duh vec radimo na njihovom samopouydanju i samopostovanju,  a ujedno i da mi sami radimo na sebi i da pokusamo da rastemo zajedno sa nasom decom i da budemo bolja verzija sebe. Hvala vam na tome. Koja god tema radionice da bude u pitanju, bice odlicna, samo da ih bude. Srdacan pozdrav”

 

Pitanja koja ste postavili tokom prve diskusije

Na ova pitanja odgovore je dala Nikolina Milosavljević.

 

Kako ste napravili tu rutinu? (misli se na jutarnju)

Napravile smo tako što sam se ja jedno jutro iznervirala kada sam na svaku moju molbu da nešto uradi kako bismo na vreme stigli u vrtić, dobijala kao odgovor “neću!”. Razlog tome jeste bila pospanost i to što sam ja bila malo nervoznija, ali sam zaista bila jako nežna sa njom. Naravno, zakasnile smo u vrtić, ona je propustila doručak i bila je gladna do užine. Pošto moja pitanja koja joj pomažu da poveže svoje ponašanje sa posledicom (nisi se spremila na vreme, zakasnila si i zbog toga si propustila doručak i bila gladna) nije funkcionisalo nikako. Onda sam rešila da sa njom sednem i da zajedno nacrtamo kako treba da izgleda rutina posle jutarnjeg buđenja, kao i na koji način da je ujutru probudim kako bi bila bolje volje. Za sada, ta rutina i jutarnja pesma (Despacito)  koju smo zajedno pravile funkcioniše 🙂

Naravno, svako dete je drugačije, pa samim tim potrebno je primeniti onaj alat koji najviše “paše” detetu i zato vas pozivam da se priključite vebinaru gde možete i više čuti o tome kako da dete bude vaš saradnik čak od ranog jutra 🙂

 

„Kako se izboriti sa detetom kome iako je rečeno ne i objašnjeno sve, ono nas gleda u oči i dalje pokušava da uradi istu stvar? Kako ostati smiren? Primer, dete gleda u oči i gura prst u utičnicu…“

 Često mi roditelji kažu da iako detetu na neke opasne stvari kažemo “NE”, ono i dalje to radi iako ste mu 100 puta objasnili. Često roditelji tada mogu da budu ljuti i da dete kažnjavaju na razne način, što je pogrešno (a o tome zašto je kazna štetna i do čega dovodi ćemo Manuela i ja detaljnije pričati na vebinaru). Ovde mi niste naveli detetov uzrast, ali pretpostavljam da je dete mlađe od 3 godine. Ono što je  jako važno ovde razumeti je da dete do 3. godine ne razume “NE” na način kako bismo mi voleli da razume, ono ima razvojni zadatak da istražuje i pipka dok ne upozna sredinu u kojoj živi. Tako da i to pipkanje štekera (iako je opasno) i posmatranje vaše reakcije dok govorite ne, nervirate se itd, za dete predstavlja istraživanje (“Šta će sada mama da uradi ako ja pipnem ovu stvar?). Ono šta možete da uradite kao roditelj jeste da obezbedite sigurnost detetu dok istražuje, tj. Da zaštitite štekere i posmatrate šta radi i kako istražuje. Na kraju krajeva, možda još bolje upoznate svoje dete 🙂

Ovo je samo jedan savet koji može da pomogne, a Manuela i ja ćemo dati i mnogo više predloga kako reagovati u ovakvim istim ili sličnim opasnim situacijama na samom vebinaru.

 

„Ja imam dete od 3 godine i nama je najveci problem bio odlazak na spavanje jer ima puno energije i nema vremena za spavanje :). Samim tim je i rutina pred spavanje bila napeta jer se, kad god je trebalo da se krene na tusiranje, oblacenje pizamica, pranje zuba, ulazak u krevetac ona se razvlacila u nedogled (a jos ovo i ovo…). Provalili smo da kod nje pali to da se „trkamo“ sa tatom, recimo. Na primer: Hajdemo ti i ja do kupatila i da se istusiras pre nego sto tata dodje (isto vazi i za pranje zuba) i to radi. Moje pitanje je da li je takav prisup ok ili treba da menjamo nesto?“

Možete dodatno napraviti večernju rutinu + primeniti igru kao način animacije, ali da ta igra ne bude previše aktivna kako dete ne bi bilo dodatno stimulisano. Deca koja su po temperamentu sa visokim nivoom aktivnosti, treba da u svoju večernju rutinu imaju i neke “tihe” igre (čitanje, listanje slikovnica, imate na tržištu da kupite i one tihe knjige od filca sa raznim temama, bojenje, crtanje i sl). Takođe, dete  koje je po temperamentu živahnije i ne spava mu se baš kada Vi poželite, možete pomeriti spavanje 30 min do sat vremena kasnije. Jednostavno i kod odraslih se desi da koliko god je vreme za spavanje, osoba neće da se uspava, pa makar ležala 2 sata u krevetu i pokušavala da se uspava. Isto je tako i sa decom.

Diskusija: “Kako sa okolinom koja se ne slaže sa našim načinom vaspitanja”

 

Na drugoj diskusiji smo pričale o okolini i kako se ponašati u situacijama kada se ne slažu sa našim vaspitnim stavovima.

Nikolina je bila domaćin ove diskusije, a Manuela je pričala o tome šta se može učiniti u tim situacijama, kao i zašto dolazi do izazovima kada okolina ne sarađuje, od baka i deka, preko vaspitača i učitelja, sve do partnera.

 

Sve prisutne smo zamolili da sa podele svoje utiske o diskusiji i evo kako su ovu diskusiju procenili oni koji su nam poslali odgovore.

Na svako pitanje su davali ocenu od 1 do 5, gde je 5 najveća ocena, i evo prosečnih ocena koje smo dobile za ovu diskusiju:

  • Sadržaj diskusije je bio korista (ocena 4.63),
  • Kao što je bio i zanimljiv (ocena 4.38).
  • Kompetentnost Manuele i Nikoline je veoma visoko procenjena (ocena 4.75).

 

Izdvojićemo par komentara koje smo dobili kao sugestije za naš budući rad:

“Hvala na odvojenom vremenu. Veoma sam zadovoljna svim odgovorima.”

 

“Zaista sam oduševljena. Sve je bilo razumljivo. Hvala Vam.”

 

„Nikolina, Vas pratim od kad ste imala live sa Momsters Sarom. Tad sam bukvalno bila odusevljena kolicinom korisnih informacija koje sam cula za tih sat vremena. Ja sam se i do tad trudila da sa sinom budem smirena i to mi je uvek davalo rezultate a da nisam ni sama znala objasnjenje za to, tako da mi je taj live dosao kao prosvetljenje. Od tad sam pocela sve vise da citam i da se edukujem na tu temu i beskrajno sam vam zahvalna na tome. Tako da jedini komentar koji imam je da treba cesce da se pojavljujete negde i da pricate o ovom „“modernom roditeljstvu““ jer je bas puno roditelja u okolini koji pokusavaju da resavaju probleme vikanjem i kaznama, a da verovatno nisu ni svesni da postoje mnogo bolje metode. I da, mogli biste cesce da preporucujete knjige kao sto je Pozitivna disciplina, upravo je citam i bas mi se svidja.

Sve u svemu, puno pozdrava i bas se radujem vebinaru.“

 

Pitanja koja ste postavili u toku druge diskusije

Na pitanja je odgovarala Manuela Kamikovski.

 

„Ja imam probelm jer me milion puta pitaju da bebac, 13 i po meseci, nije gladan, dal mu se ne spava, da ne udari glavu negde, da se ne saplete na prag… On je izuzetno oprezan, nikad ne ustaje naglo, gleda uvek sta moze da iskoristi da mu to pomogne u odrzavanju ravnoteze. Nikad se nije prejeo, zna kad je gladan i zedan. Zelim da ga ucim da bude sto samostalniji i nezavisniji, a oni jure da mnogo toga urade umesto njega… Inace, zivimo u zajednici, a moji roditelji su u komsiluku…“

Život u zajednici može biti vrlo zahtevan, jer svako želi da “živi u svojoj kući po svojim pravilima”. Ukoliko se unapred nisu jasno definisale granice koje se žele poštovati, može doći do kumuliranja frustracija i nezadovoljstva.

Ono što u ovom trenutku možete uraditi jeste da se prvo sa partnerom dogovorite kako želite da vaspitavate dete i koja su to pravila koja želite da se poštuju. Možete dati zadatak i bakama i dekama. Cilj vam je da se usaglasite kako bi dete raslo u domu gde vlada prijatna atmosfera.

Možete im i reći da razumete njihovu brigu za dete, ali da Vam se čini da svojom ljubavlju i time što skoro sve rade umesto deteta, čine magareću uslugu detetu. Pitati ih, kako Vam mogu pomoći u vaspitanju deteta tako da dete bude …. (pa navedete ono što želite za svoje dete).

 

„Kod.mene je situacija da baba konkretno.PREVIŠE gnjavi iliti smara kad moram tako.da se izrazim,moju kćerku i vidim da je ona ne konstatuje već sad…A kasnije mohu.misliti.kako ce biti. Rekla.sam svekrvi da je navede da.ona svojim.mozgićem shvati šta treba da radi,a ne da joj konstantno priča.npr OBUJ PAPUČE.com OBUJ PAPUČE i tako.u nedogled… Porazgovarala sam.sa njom i.rekla sam.joj da to.nije dobro. Da će to kasnije biti.problem i da je.možda čak.neće ni poštovati… Ona mi.kaže NEKA! Pa ne.moze NEKA. Ona(svekrva) je sebe po ko zna.koji.put sebe stavila u prvi.plan… Bitna.je posledica,uzrok smo već konstatovali…zar ne? Iskreno,razocarana sam koliko babe i dede.konkretno ne znaju da se posvete mom detetu.. Svekar joj.dâ tel, kod.njega gleda crtaće,kod njega jede sve sto pozeli. Pa ne.može! I.onda se stvori bezvezna situacija… I tako… bezveze…“

Veoma je frustrirajuće to kada se naše odluke o načinu vaspitanja deteta ne poštuju i kada imate utisak da se ništa neće promeniti u ponašanju bake i deke.

Iz ovoga što ste napisali vidi se da ste veoma razočarani, jer Vam se čini da ne rade u skladu sa Vašim razmišljanjem šta je dobro za dete (iako ste im naglasili posledice takvih njihovih postupaka).

Pitam se kako zamišljate da treba da izgleda njihov odnos, a šta o tome misle baka i deka, a šta dete. Koliko se očekivanja razlikuju od trenutne situacije? Šta mislite da je dovelo do toga?

U ovom trenutku Vam može pomoći da razmislite o ovome:

  • Šta je to što bi menjali i kako želite da to izgleda?
  • Kako bi te promene uticale na Vaš odnos sa detetom, partnerom, svekrvom i svekrom, a kako na odnos deteta sa bakom i dekom?
  • Šta je prva stvar koju možete da učinite da bi pokrenuli proces promene?

Pitam se šta bi rekli svekar i svekrva u vezi toga koji je cilj vaspitanja deteta, kako oni mogu pomoći u tome, kao i o tome u čemu im je potrebna pomoć a tiče se odnosa sa detetom.

 

„Kod mene je situacija takva, da mi dobacuju kako dete treba da istucem da bi me poslusalo i kako sam ja blaga prema detetu. A inace se radi o sasvim nebtnim stvarima. Ranije sam se nervirala i burno reagovala, sad uglavnom ignorisem ali upadi ne prestaju. Sve dovodi do neke natugnute situacije :(„

I dalje dominira razmišljanje da se batinama najbolje mogu disciplinovati deca, da ako ih ne tuku deca neće naučiti lekciju. Što nije tačno!

Verujem da Vam je teško da slušate „savete“ kako da vaspitavate svoje dete, a koje je u suprotnosti sa vašim odlukama, kao i da vas frustrira to što ti „saveti“ ne prestaju ma šta Vi govorili.

Pitam se zašto oni to rade? Zašto imaju potrebu da Vam šalju baš tu poruku? Koji im cilj i šta žele da postignu?

Ukoliko procenite da žele da pomognu iz najbolje namere (jer verovatno za alternative ne znaju, nisu imali priliku da nauče), možete započeti priču o tome zašto ne želite da tučete dete, kakve to posledice može imati na dete, kao i edukovati ih o alternativama (a o tome ćemo pričati na vebinaru „Autoritet: od neslušanja do saradljivosti između deteta i roditelja“).

Postoji verovatnoća da oni neće usvojiti Vaš način razmišljanja i da će nastaviti sa svojim savetima, a Vi možete da im, uz uvažavanje, kažete nešto poput: „Znate da ja svoje dete neću vaspitavati koristeći batine, jer to nije dobro za dete. Zahvaljujem se na brizi, ali molim Vas, da prestanete da mi dajete takve savete.“

Ukoliko nastave sa insistiranjem, a vi kao „pokvarena ploča“ ne odustajte: „Zahvaljujem se na brizi, ali molim Vas, da prestanete da mi dajete takve savete.“

Ako i dalje nastavi: „Molim Vas nemojte insistirati. Ili ćemo završiti sada razgovor ili da pričamo o nekoj drugoj temi.“ Ili „Molim Vas nemojte insistirati. Kada mi bude treba Vaš savet, tražiću ga.“.

 

„Ja sam bila protiv crtaća ali sad kad imam dete jedino to može da ga umiri da ja mogu nešto uradim“

Razumljivo je da nam je u nekim momentima potrebno da što brže obavimo određene zadatke (a to je bez dece da nam se „motaju oko nogu“), pa pronalazimo najuspešnija rešenja. Crtaći zaista imaju tu magijsku moć da privuku dečju pažnju.

Pitam se koje još aktivnosti mogu imati takvu magijsku moć? Kod nas je to da ih uključim u ono što ja radim ili da se igraju u svojoj sobi.

Koliko je to izvodljivo kod vas? Kako Vam se čini da uključite dete u obavljanje nekih Vaših obaveza? Verovatno će duže trajati, ali dobra strana toga je svakako to što na taj način možemo razvijati radne navike, učiti ih kako se određene aktivnosti obavljaju što će im pomoći u procesu osamostaljivanja i brige o sebi. U vebinaru „Autoritet: od neslušanja do saradljivosti između deteta i roditelja“  ćemo objasniti zašto je uključivanje dece u svakodnevne aktivnosti važno i do čega sve dovodi, kao i kako kroz to možemo lakše da im postavimo granice. Ukoliko se do sada niste prijavili, možete to odmah učiniti.

Pitam se koje su to aktivnosti u kojima možete uključiti dete i koje su to još aktivnosti koje mogu umiriti dete?

Kada razmislimo o ovome, pa čak uključimo i dete u potragu za tim aktivnostima, možemo se iznenaditi koliko mogućnosti sve imamo.

 

„A sta sa svekrvom koja iz inata radi sve sto se kaze da nije pozeljno kada je dete kod nje? :)“

Pitam se zašto baš inat? Šta tim svojim ponašanjem ona želi vama da kaže? Koji je cilj tog ponašanja?

Inat se javlja kada procenjujemo da to što se od nas traži nije prihvtljivo ili je ponižavajuće. Kada je inat snažan, verovatno je da osoba veruje da kada bi se povinovala datom zahtevu, da bi izgubila samopoštovanje ili poštovanje drugih. Zato je snaga kojom se prkosi drugome snaga kojom se brani vlastito samopoštovanje.

Šta bi za svekrvu značilo da prihvati vaša pravila ponašanja u odnosu sa svojom unukom?

Kako je protekao proces odlaska sina od kuće i njenog prihvatanja toga? Koliko se odnos sa sinom promenio od kada je on otišao od kuće i kako ona na to gleda?

Pitam se kako vi zamišljate da treba da se ponaša prema Vama, Vašem detetu, Vašem suprugu, a šta ona o tome misli?

Šta je to što vam u ovom momentu može pomoći da se stvari promene u željenom pravcu?

Detaljnije o postavljanju granica pričaćemo na našem vebinaru „Autoritet: od neslušanja do saradljivosti između deteta i roditelja“, te vas pozivamo da se odmah prijavite, ukoliko do sada niste.

 

„Sta raditi u situaciji kad svekrva kaze da dete nesto uradi i da to ne mora mama da zna?“

To je najčešće u situaciji koju mama brani, zar ne? 😉

U ovakvim situacijama vrlo je važno podsetiti dete na pravilo (ako ga imate): u našoj porodici se neguje iskrenost, jer ako se javi neki problem zajedno ćemo ga lakše rešiti.

Kako postaviti zdrave granice i u isto vreme podsticati razvoj samopouzdanja kod deteta i brige o sebi, je tema o kojoj ćemo se baviti na našem vebinaru „Autoritet: od neslušanja do saradljivosti između deteta i roditelja“, te vas pozivamo da se odmah prijavite, ukoliko do sada niste.

Sa svekrvom je korisno da pričate o dugoročnim posledicama te poruke na dete: Razumem da vam je važno da unuče bude srećno po svaku cenu. Šta mislite šta ono uči iz ove poruke – radi šta hoćeš, mama ne mora da sazna? Kako mu sada možemo pomoći da kada bude ušao u pubertet, ne bude povodljiv i radi problematične stvari o kojima mama ne treba da zna (jer ako ne budemo znali, nećemo moći na vreme ni da reagujemo, niti pomognemo)?

 

„A kad izgrdite dete pa ti ono.kaže Hocu kod babeee? Hoću kod dedeee? i plače i..kreće bosonoga kroz mrak..nema prepreke… Iskreno,to jeste udarac za majku…“

Šta u toj situaciji osećate? Šta mislite zbog čega dete to govori?

Kako se dete u toj situaciji oseća? Šta je ono naučilo iz grdnje koju je čulo?

Dete se oseća lepo kod babe i dede, jer želi tamo da ide. Verovatno je da baka i deka svojim ponašanjem pokazuju bezuslovnu ljubav i da je njihov glavni cilj da usreće to unuče (što i jeste njihov zadatak).

Kada se dete grdi, ono zaključuje „da nije dobro“, a to sledi i „da nije voljeno“. Pa zašto bi onda ostalo tamo gde se tako oseća, zar ne? Iako taj dečji zaključak nije tačan, ono veruje da je tako. Naš zadatak roditelja je da svojim ponašanjem i porukama pružimo podršku detetu postavljajući zdrave granicu uz uvažavanje deteta, ali tako da ono zna da je voljeno iako je učinio neku grešku. Ovo je glavna tema o kojoj ćemo pričati na našem vebinaru „Autoritet: od neslušanja do saradljivosti između deteta i roditelja“, te vas pozivamo da se odmah prijavite, ukoliko do sada niste.

 

„Kod mene je situacija kulminirala sa rečenicom „neću, meni je moja baba rekla da ja tebe ne moram da slušam, ja sam mala i dete sam“. Inače ima dve i po godine. Nedugo nakon toga sam naišla u trenutku kad joj je baba na njeno „meni je mama rekla da ne jedem te bombone“rekla “ nemoj ti mamu da slušaš ona ti ništa ne da ja te volim najviše kupila sam ti ove bombone da jedeš“ . Tad su nam odnosi zahladneli. Shvatila sam da šta god ja da kažem svekrvi i koliko god lepo da je zamolim da poštuje ono što smo se suprug i ja dogovorili, ona će uraditi kako ona hoće. Vodim se time da sam ja majka i da ja vaspitavam dete kako mislim da treba, a dete će samo da shvati kad malo odraste ko je ko. Druga opcija je da smanjimo viđanje na minimum ali to ne mogu jer ne želim da joj uskratim babu i dedu…. Koliko sam u pravu i da li sam uopšte u pravu ne znam.“

Da li je u redu da baka šalje takve reči detetu? Nije.

Hoće li prestati to da govori ako joj mi naredimo? Verovatno neće.

Šta onda može da se uradi?

Prvo jeste da se dodatno ojača odnos sa detetom, tako da dete zna da je voljeno najviše na svetu iako greši i želi, npr. bombone za ručak, a mama to ne dozvoljava. O načinima kako to može da se postigne pričaćemo na našem vebinaru, kao i postavljanju granica, ali tako da se podstiče  rast i razvoj svih članova porodice, uže i šire.

Iako su vam odnosi zahladneli, razmislite o tome da li bi razgovor sa bakom i diskusija o tome kakve posledice njene poruke dugoročno mogu imati na dete pomogli da se bakino ponašanje promeni.

Ukoliko se do sada niste prijavili na naš vebinar: „Autoritet: od neslušanja do saradljivosti između deteta i roditelja“, te vas pozivamo da se odmah prijavite.

 

„Šta kada svako od roditelja ima dovoljno dobre argumente zašto dete nešto treba ili ne treba da uradi/ne uradi? Tolerancija ili kompromis?“

Odlično pitanje. Pitam se, da li to što obe strane imaju dovoljno dobre argumente, da li su efekti predloga obe strane jednako dovoljno dobri? Na primer, da li dete koje ima tri godine treba da uči strani jezik u nekoj školici? Jedan roditelj ima argument da je mnogo lakše da se usvoji strani jezik ukoliko se što pre počne sa učenjem, dok drugi roditelj ima argument da je ono još malo i ima vremena za obaveze. Ko je više u pravu?

Ono što može pomoći u sličnim situacijama jeste da se oboje zapitate: šta je najbolje za rast i razvoj deteta? Dugoročno kada se gleda, koji stav/ideja/predlog može imati pozitivnije efekte na detetov razvoj? Pa čak i na papir staviti argumente za i protiv jednog predloga, pa zatim za i protiv drugog predloga. Lako ćete tada moći videti koji predlog, makar za nijansu, može imati pozitivniji efekat na razvoj deteta.

 

„Imam situaciju i najblizoj okolini gde se majka mesa u svaki odnos deteta sa nekom drugom osobom, npr dete sa ocem se igra i malo su glasniji i malo vriste, ona odmah prekida sve sto radi i ide da prekine njihovu igru, ne pusta ih da sami zavrse sve ili da se smire. Uvek sme mora da bude po njenom ili nikako drugacije ili je opsti haos…“

Ako sam dobro razumela, majka deteta pokazuje znake ljubomore kad god dete ima bilo kakvu interakciju sa nekom drugom osobom.

Iako nema pitanja, pretpostavljam da želite da se pojasni šta mi da radimo u tim situacijama kada vidimo to ponašanje.

Ukoliko imate odličan odnos sa tom majkom i znate da će ona čuti i saslušati ono što imate da joj kažete, možete pričati o tome kakve posledice njeno ponašanje ima na to dete. Da li je dete srećno i zadovoljno kada joj se uskrati igra? Šta dete uči iz takvog majčinog ponašanja? Kakve poruke ona svom detetu šalje tim svojim ponašanjem? Može li ona da se priključi igri sa detetom i tatom? Šta još mogu zajedno da rade?

Ukoliko ste pak imali neko drugo pitanje na umu, napišite nam u komentaru ispod.

 

„U kojoj meri i koliko loše može uticati na dete koflikt roditelja koji nastaje kao posledica različitog modela odrastanja, u smislu da je jedan od njih odrastao sa jasno postavljenim granicama, a se drugi je odrastao bez ikakvih granica i sve mu je bilo podređeno. Da li su detetu za „normalno“ odrastanje (u smislu da odraste u emotivno stabilnu osobu) potrebne jasne granice ili jednostavno „pustiti dete da bude dete“?“

Naravno da dete treba da bude dete što ne iskuljučuje postavljanje zdravih granica. O tome kakve granice su najbolje za rast i razvoj deteta pričaćemo na našem vebinaru: „Autoritet: od neslušanja do saradljivosti između deteta i roditelja“, te vas pozivamo da se odmah prijavite, ukoliko do sada niste.

Na pitanje o posledicama smo pričale u toku diskusije kada smo rekle da najčešće dete konflikte roditelja doživljava veoma lično i krivi sebe za iste. Ukoliko se to ponavlja, dolazi do pojačane anksioznosti kod deteta, loše slike o sebi i niskog samopoštovanja i samopouzdanja kod deteta.

Ono što je odlično kada su roditelji različito vaspitavani jeste to što imaju mogućnost da vide koje su dobre i loše strane oba vaspitna stila, pa da odaberu ono što će predstavljati njihov način vaspitanja koji smatraju da je najbolji za njihovo dete.

 


Verujem da imate još mnogo pitanja za nas i rado ćemo vam odgovoriti tokom vebinara „Autoritet: od neslušanja do saradljivosti između deteta i roditelja“ ili zakažite individualnu konsultaciju:

  • Konsultacije kod Nikoline zakažite na office@nikolinamil.com
  • Konsultacije kod Manuele zakažite na kontakt@maminovreme.org