Gde pripadam? Ko sam ja? (ispiracija knjigom „Vuk koji je ispao iz knjige“)

Da li ste već pročitali knjigu „Vuk koji je ispao iz knjige“ koju je napisao Tijeri Robereht, izdavača Propolisbooks?

Ako jeste želimo da čujemo vaše utiske, a ako još uvek niste onda pročitajte šta se kod nas desilo nakon čitanja knjige. 😉

Prvi utisak?

Priznajem, bila sam vrlo nestrpljiva i krišom je pročitala bez dece.

Onda sam jedva čekala da je pročitam deci da vidim njihove reakcije.


Priča počinje tako što jedna knjiga pada sa police i iz te knjige ispada jedan vuk.

„Strašan, crn-crncijat, oštrih zuba.“

Da, takav je bio vuk u toj knjizi, sve dok nije ispao iz nje. Sve dok se nije našao u sobi „njemu potpuno nepoznatoj“. Tada se vuk iz priče jako uplašio.

I to nije sve!

Tu je i mačor koji je spreman da ga smaže.

Vuk je pred problemom: treba da pobegne mačoru, a ne može da se vrati u svoju knjigu!

Na tom putu traganja za svojim novim domom vuk se susreće sa raznim živim bićima, situacijama, razočaranjima.


I onda kraj priče, početak dečjeg ispitivanja: „Zašto nije mogao da se vrati u svoju knjigu?“; „Zašto je bio uplašen?“; „Zašto ga nisu pustili da uđe?“; „Zašto je ostao u toj knjizi?“; Zašto? Zašto? Zašto?…

Volim kada neka priča ili knjiga kod njih izazove ovakvu reakciju, jer znači da je nešto drugačije i novo što pokušavaju da razumeju!

GDE PRIPADAM? KO SAM JA?

Iskoristila sam ovu njihovu radoznalost i tako nastaje jedna vrlo interesantna diskusija i igra:

  • Kakav je vuk, a kakva sam ja?
  • Gde živi vuk? Gde živim ja?
  • Da sam ja vuk koji je ispao iz knjige koju knjigu bih izabrala da bude moj novi dom? Kako bi izgledala ta knjiga? Ko bi bili junaci te priče? O čemu bi se radilo u toj knjizi?

Ovom diskusijom pomažemo detetu da osvesti svoje kvalitete (slika o sebi), da pažljivije osmotri ono što ga okružuje (slika o svetu).

Takođe, razgovorom o njihovom izboru knjige saznajemo o njihovim željama, maštanjima, kao i o tome kako doživljavaju svet koji ih okružuje, ko su „glavni junaci“ u njegovim životima i kako ih oni doživljavaju. Ovo nam može biti značajno, jer možemo uočiti kako nas dete doživljava i ako nam se to što vidimo ne dopadne znamo da je potrebno da obratimo pažnju na naše ponašanje prema detetu. Znači, obratimo pažnju kako se mi ponašamo, šta govorimo detetu i kako dete reaguje na ono što mi govorimo (šta radi i šta govori). Nakon nedelju dana imaćete uvid u to kakav vam je odnos i na čemu je potrebno raditi (koje su to izazovne situacije kada dolazi do udaljavanja od deteta).

Kada možemo tako da se igramo?

Deca od oko dve i po do sedme godine kroz simboličku igru upoznaju i
pokušavaju da razumeju svet koji ih okružuje.
Ovo znači da je detetu igra potrebna kako bi ono razumelo šta se to dešava oko njega i u njemu.

Simbolička igra se oslanja na misao, ali gotovo na individualnu misao, sa vrlo malo elemenata kolektivnog, što znači da dete misli pomoću čistog uklapanja onoga što ono opaža i doživljava u svoje „ja“. Funkcija simboličke je u zadovoljavanju detetovog „ja“ pretvaranjem stvarnosti u funkciju želja: dete koje se igra nekom igračkom ponovo proživljava sopstveni život, ali ga pri tom ispravlja po vlastitoj zamisli, ono ponovo doživljava sva svoja zadovoljstva, razrešava sve svoje sukobe, a naročito nadoknađuje i dopunjava stvarnost zahvaljujući zamišljanju.

U simboličkoj igri ne postoji pokušaj deteta da se podvrgne stvarnosti, već naprotiv, uklapanje stvarnosti u „ja“.

Iako dete na ovom uzrastu pravi razliku između sebe i drugih ljudi, dete je i dalje veoma egocentrično i ne može da razume položaj druge osobe (kako je u „tuđim cipelama“).

Zato je razgovor na temu šta bi oni uradili kada bi bili na vukovom mestu dobar način da pokrenemo ovu mentalnu funkciju, kao i da detetu omogućimo da počne da razmišlja o tome da su njihove misli jedinstvene za njih i da nisu svi ostali obavezni podelili svoje misli, osećanja i mišljenja, kao i da počnu da razmišljaju o tome kako bi drugi ljudi mogli da misle i da se osećaju.

Ovo je ujedno i način da kod deteta razvijamo empatiju.

Znači, osim razgovora o ovoj knjizi može da:

  • se crta i pravi „naša“ knjiga u kojoj bi mi živeli da smo vuk ili
  • napravi „naš svet“ u kom bi živeli (kao što smo mi to učinili pomoću lego kocaka – slika ispod).

A šta je sa osećanjima?

Ova knjiga nam daje odličnu mogućnost da pričamo o raznim osećanjima, a ja bih istakla ova tri: strah, razočaranje i olakšanje:

  • Upoznati dete sa ovim osećanjima (šta koje osećanje znači)
  • Priča o tome kako ova osećanja izgledaju (kako mi izgledamo i šta radimo kada se tako osećamo, kako drugi izgledaju i ponašaju se kada se tako osećaju)
  • Priča o tome kada se sve možemo tako osećati
  • Priča o tome šta da radimo ako se tako osećamo

Ima još toliko toga o čemu smo pričale podstaknute pričom o ovom vuku. Sada želimo da čujemo vas: šta se vama najviše dopalo? O čemu ste vi pričali nakon čitanja?


Ovaj tekst je napisan u saradnji sa izdavačkom kućom ProPolis Books!

Ukoliko želite ovu knjigu možete je i osvojiti kod mene na Instagram profilu ili FB stranici Mamino vreme. Darivanje traje od 01.-07.02.2019. do 08 časova. Izvlačenje će biti 07.02. u toku prepodneva.


NAPOMENA: Ovaj tekst je moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.

Autor tekstaManuela Kamikovski