U ovom tekstu ću sa vama podeliti kako kroz igru da pomognete detetu da vežba strpljenje, da čeka svoj red, kao i da usvaja nove pojmove o svetu koji ga okružuje i uz sve to razvija ljubav prema knjigama.

Pa da počnemo.

Kako i kada početi sa razvojem ljubav prema knjizi?

Imate veliku želju da dete usvoji ljubav prema knjigama i čitanju, ali kao da nema strpljenje da sluša? Čitanje treba prilagoditi uzrastu deteta!

Mi smo knjige svojoj deci pokazivali još dok su bile bebe. Čitanje smo uveli kao jednu od neizostavnih aktivnosti u našoj večernjoj rutini i od toga ne odstupamo. Izuzeci su samo kada nas bolest spreči.

Knjige smo birali tako da i nama prijaju, da odgovaraju našem ukusu, jer dete će uživati u tome da sluša knjige koje i mi roditelji volimo.

Ako se neka knjiga bude dopala vašem detetu, verujete mi, ono će sigurno tražiti da je mnogo puta čitate.

Kada birate knjige koje ćete čitati, imajte na umu to da deca imaju mnogo više koristi od tekstova koji su malo složeniji nego što je njihov trenutni nivo poznavanja jezika i da vole da slušaju knjige s bogatijim rečnikom nego što je njihov.

U knjizi „100 Montesori aktivnosti kao priprema za čitanje i pisanje“ imate jedno čitavo poglavlje o tome kako da podstaknete kod svog deteta želju da nauči da čita.

U ovoj knjizi se navodi da između druge i treće godine dete ima potrebu da bude umireno i ohrabreno u vezi s tim „ko je“. Zbog toga su dobre knjige one koje odražavaju detetovu svakodnevicu i njegovo okruženje, one koje sadrže priče s jednostavnim zapletom. U ovom periodu je važno da dete nauči da pravi razliku između imaginarnog i realnog pre nego što započne s čitanjem fantastičnih priča (kako se ne bi javili strahovi).

Između treće i četvrte godine dete voli knjige koje odražavaju njegov sopstveni život, ali koje takođe proširuju njegova saznanja i govore o emocijama koje su za njega nove, jer će mu to kasnije pomoći da se suoči sa situacijama koje su mu do tada bile nepoznate, kao na primer odlazak u školu ili na putovanje.

Između četvrte i pete godine, nabavite knjige koje će detetu pomoći da shvati svet koji ga okružuje. Mogu to biti i duže priče koje imaju više opisa, a manje ilustracija. U ovom uzrastu dete će više želeti da mu se čita nešto što ga zanima, nego nešto što mu deluje lako. Predlog je da se odaberu knjige koje su dobro napisane, da se čitaju pesme (zbog rime reči), kao i humorističke knjige.

Od pete godine podstičite dete da samo bira knjige s više teksta, a manje slika i sa složenijom radnjom. Možete početi da čitate knjige koje sadrže poglavlja. Takođe, predložite detetu da redovno koristi atlas i rečnik. Preporuka je da i dalje čitate zajedno tekstove koji sadrže humor, igre reči i poeziju.

U ovoj knjizi je dato 10 predloga (fotografija ispod) kako da podstaknete kod svog deteta želju da nauči da čita, a ja bih dodala i ljubav prema knjigama uopšte.

Iz knjige„100 Montesori aktivnosti kao priprema za čitanje i pisanje“

Ovim predlozima ću dodati i jedan naš, a to je igra „Detektivi putuju svetom“.

Igra „Detektivi putuju svetom“

Već duže vreme naša deca pokazuju veliku zainteresovanost za mapu sveta koja nam svakodnevno služi da povežemo nešto novo što saznamo sa mestom porekla ili stanovanja, ili tražimo mesto gde neko nama poznat putuje. Na primer, trenutno čitamo knjigu o raznim životinjama i ukoliko se navede gde određena životinja živi, obavezno se to mesto traži na karti.

E sad, kako su mi deca u uzrastu kada strpljenje još nije na zavidnom nivou, kao ni samoreglacija impulsa, osmislila sam jednu odličnu igru, koja se kod nas pokazala kao veoma dobra, upravo za vežbanje strpljenja i odlaganja da se momentalno zadovolje impulsi (odnosno da čekaju svoj red), a uključivala je i knjige.

Iz biblioteke smo uzeli knjigu koja je bila slikovnica sa zadacima da pronađu određenu životinju ili određeni detalj na stranici. Znači knjiga sa vrlo malo teksta. Na prvi pogled, učinilo mi se da je knjiga zanimljiva, ali ne nešto mnogo korisna za decu starije od 3 godine. Kako sam se samo prešla!

Moja deca su oduševljeno iznova i iznova tražila da rešavaju zadatke u knjizi. Nedelju dana je to bila knjiga koju smo „čitale“ nekoliko puta na dan. Naravno već su je naučile bile napamet, ali su insistirale na njoj.

Pre nekoliko dana pronašla sam još knjiga ovog tipa i to „TRAŽI I PRONAĐI“ izdavača Publik Paktikuma.

Na naše veliko oduševljenje, postoji više naslova, a dva su stigla i do nas: „TRAŽI I PRONAĐI – Oko sveta“ i „Klub detektiva – Faraonovo blago“. Naslovi ovih knjiga su inspirisali moju decu da se igramo „Detektivi putuju svetom“ (o čemu ću ubrzo pisati).

Naravno da su prvo uzele da rešavaju zadatke iz knjige „TRAŽI I PRONAĐI – Oko sveta“. Mislim da ovu knjigu možete „čitati“ deci već od druge godine, a odlična je jer joj se može iznova vraćati (posle određenog vremena). Moj utisak je da knjiga pomaže deci da uče:

Države i glavna obeležja te države (npr. nacionalno jelo i ili igračka);
Nove pojmove;
Strpljenje i istrajnost da se pronađe zadati detalj;
Vežba se pažnja,
Vežba se selekcija bitnog od nebitnog,
Fer-plej i poštovanje pravila, ako knjigu čitate u isto vreme sa više dece – naizmenično traže po detalj. Ako onaj koji ne traži pronađe detalj pre onoga koji traži, mora da sačeka svoj red i tek onda može da pokaže. Ovo je vrlo izazovno kod mlađe dece, ali nije nemoguće. ?
Vežba se pamćenje (ako se ponovo „čita“ knjiga).

Kako se igra „Detektivi putuju svetom“?

Ideja da se igramo detektiva koji putuju svetom je naravno došla spojem naslova knjiga koje smo dobile.

Nama je knjiga „TRAŽI I PRONAĐI – Oko sveta“ bila knjiga sa tragovima.

Igrali smo se igre „kao da“ smo detektivi koji putuju (mi smo putovali lego vozom) u određenu zemlju da pronađemo „izgubljene“ stvari.

Prvo smo na mapi sveta pronašli tu zemlju u koju putujemo.

U knjizi je prva Rusija, što je i nama bila „prva destinacija“.

Pored mape sveta koja se nalazi na zidu sobe, koristili smo i stari globus (kada kažem stari mislim na star bar 45 godina) kako bismo lakše pronašli gde se određena država nalazi.

Zatim nam je zadatak bio da pronađemo „izgubljene“ stvari iz „knjige sa tragovima“ (zadaci koji se nalazi u knjizi) i vratimo vlasnicima. Ovo je bilo vrlo zanimljivo, jer smo kroz ovaj deo igre radili na razvoju razumevanja pojma „vlasništva“: kome nešto pripada, šta ako neko nešto izgubi (tu je i razvijanje moralnosti) – kome da vratimo stvar koju smo pronašli, šta ako mi nešto izgubimo – kome da se obratimo…

U knjizi postoji deo sa zadacima gde je zadatak da se pronađu zadati detalji na stranici, zatim ista ta stanica je data kao bojanka, a na kraju knjige se nalaze rešenja.

Što se mene tiče, ovakve knjige imaju svu moju preporuku!!!

*Knjiga „Klub detektiva – Faraonovo blago“ je za stariji uzrast, jer zadaci zahtevaju veće intelektualno angažovanje deteta (primer zadatka je na fotografiji ispod).

Iz knjige **„Klub detektiva – Faraonovo blago“**

Obavezno nam javite svoje utiske, kao i neke nove naslove koje vredi prelistati!

Tekst je napisan u saradnji sa izdavačkom kućom Publik Praktikum-om.

NAPOMENA: Ovaj tekst je moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.

Autor teksta: Manuela Kamikovski