Hrabra mama Danijela Stojanović i izazov: „Da li je moguće da nemaš roditeljskih izazova?“

Drago mi je da se Hrabra mama Danijela odazvala pozivu i sa nama podelila svoje roditeljsko iskustvo. Zašto sam pozvala nju? Jer sam imala priliku sa njom da „proćaskam“ i razmenim mišljenje o roditeljstvu, vaspitanju i obrazovanju i veoma mi se dopao njen način razmišljanja.

U intervjuu možete da je upoznate, a zatim skoknite do njene stranice i još bolje je upoznajte!

Uživajte u intervjuu!


Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.


Danijela Stojanović (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

1. Ukratko – ko si ti?

Ne znam da li da počnem sa onim klasičnim predstavljanjem sebe ili da pišem o ličnom osećaju sebe. Zapravo ću oba objediniti u jedno. Zovem se Danijela, po strući sam mnogo toga, medicinska-sestra tehničar, vaspitač, student Medicinskog fakulteta u Beogradu (nešto poput Ežen de Rastinjak u “Čiča Goriju”), student Visoke škole socijalnog rada smer logopedija (apsolvent), mama devojčice Sare, trudnica, supruga, domaćica, u slobodno vreme vodim instagram stranicu @maminzivot koja možda najviše govori zapravo ko sam. Stranica koja je otvorena sa mnogo ljubavi, u kojoj sam poželela da podelim neka svoja iskustva u svim sverama svog interesovanja, a najviše u onima u kojim imam iskustva. Kako je pisanje moja velika ljubav, @maminzivot obogatim po nekad i sa nekim emotivnim tekstom, ličnom emociom u borbi sa samom sobom, događajem koji na mene ostavi pečat, Sarinim uticajem na moja osećanja, mnogim lepim i manje lepim stvarima koje źivot nosi.

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Pre nego što sam postala mama imala sam jako puno iskustva u odgajanju i vaspitavanju tuđe dece. Moje prvo iskustvo bilo je podizanje tromesečne bebe u trogodišnjaka, uz prisustvo njegove mame koja je po struci lekar. Kao neko ko je svakodnevno sa njim/njom prolazio sve ono što roditeljstvo donosi, kada sam i sama postala mama nisam imala mnogo nedoumica niti situacija koje su za mene predstavljale izazov. Možda zvuči nemoguće, ali da stvarno je tako. Mnogi su mi postavljali pitanje ali dojenje, nisi ga dojila kako si tako samouverena i sigurna da ono za tebe neće biti izazov (prvi izazov majke)? Želja da dojim svoju bebu mi ni jednog trenutka nije bila izazov, već prirodna stvar koja je bila “pesma”, način pokazivanja emocija malog deteta takođe, odvikavanje od pelena isto, nekako sve što čini roditeljstvo mi je prosto jako blisko i za sada u odgoju dvogodišnjakinje mogu da kažem da mi ništa nije bilo izazov. Ne kažem da izazova neće biti. Kada razmišljam o vremenu koje će doći mislim da je pubertet doba koje roditeljima zadaje najviše muka i izazova, tako da se njega i njegovih izazova možda najviše plašim.

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Od onih sam koji u roditeljstvu za sad nisu imali izazove, tako ne postoji ni jedna stvar sa kojom se i dalje borim, kada je roditeljstvo u pitanju.

Mogu da kažem da postoje moje lične borbe, borbe sebe same u kojima se trudim da budem što bolja osoba, da radim na sebi, svojim emocijama, koje mi možda zadaju najviše muka kada je život u pitanju. Preispitivanja odluka, mišljenja, stavova, odabira, svega onoga što sam uradila je ono sa čim se svakodnevno borim. Ponekad sate i sate potrošim na preispitivanje same sebe.

Kako nam uskoro stiže novi član porodice, Bože zdravlja, možda će moje „mama dve devojčice“ zapravo biti prvi izazov sa kojim ću se susresti. Saru kao stariju sestru pripremam na novu životnu ulogu i mogu da kažem da mi jako dobro ide. Svesna sam da priprema i sama konkretna situacija nije isto, ali verujem da će joj sve to pomoći da na pravi način prihvati novog člana.

4. Tvoje MAMINO VREME.

Kao trudnica u 6mesecu trudnoće, imam jako puno vremena za sebe. Da slobodno vreme organizujem na pravi način, stoga kafa i rituali sa njom su mi najdraži. Volim da slobodno vreme provedem sa prijateljima, da ne dozvolim da moje mama izgubi sve ono blisko i vredno što sam godinama pre te najdraže uloge sa puno truda i ljubavi gajila. Dragocene su mi šetnje i čavrljanja sa kumama. Deca za to vreme su na sigurnom jer želimo da zauvek imamo naše vreme. Čitanje je sastavni deo mene tako da slobodno vreme odvojim ili za spremanje preostalih ispita ili za čitanje neke knjige. Ne volim šoping, manikir je za mene gubljenje vremena, tako da sam se donekle odrekla tih stvari u korist ličnog zadovoljstva, masaže ili pilinga lica 😊

5. Pitanje prethodne mame: Koju svakodnevnu sitnicu si počela najviše da ceniš od kad si postala mama?

Definitivno je to popodnevna dremka. Možda ne sitnica, ali mogu da kažem da je ona sitnica koja život znači. Jedan reset nekog napornog perioda koja se nekad čeka danima, koja ne zavisi od mene već od mog velikog čedovišta 😊

Dodala bih i kupanje dok se bojler ne potroši. Pre mi je bio ritual, ali ovo mama mi ga je fino uskratio. Došla sam na pola bojlera, ali kad se beba rodi predpostavljam da ću biti majstor u brzinskom kupanju 😊

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Da li mogu podjednako da se vole sva deca?

P.s. Ovo se i sama pitam, jer po nekad pomislim da mi je Sara uzela svu ljubav.


Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.

Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org

2 thoughts on “Hrabra mama Danijela Stojanović i izazov: „Da li je moguće da nemaš roditeljskih izazova?“

  • Potpuno se slažem sa Danijelom u vezi izazova roditeljstva. Ja imam 15 godina mladjeg brata i kako sam podjednako sa mamom učestvovala u njegov odrastanju tako mi dolazak mog prvog dečaka nije bio izazov u smislu šta sad, zašto plače… ali definitivno mi je izazov odnosi među mojim dečacima i devojcicom, izazov mi je usaglasiti njihove potpuno različite želje, karaktere,potrebe….A sto se tiče ljubavi veruj mi samo se umonzava a jačina je ista samo sto u nekim trenucima si više posvećena jednom od njih, onom koje te u tom momentu više treba….

Zatvoreno za komentare.