Dobro, hajde da i mi napravimo domaći plastelin. Od mnoštvo recepata i predloga, odabrale smo onaj koje deca mogu sama da naprave od početka do kraja.
O korisnosti igre sa plastelinom mislim da ne treba mnogo pričati (usavršavanje razvoja čula , fine motorike , strpljenja, kreativnosti , …), ali bih pisala o podsticanju samostalnosti kod dece. I naravno na kraju, recept i postupak izrade domaćeg plastelina.
Samostalnost dece
Samostalnost pruža detetu osećaj sigurnosti i samopoštovanja. Uvek bolje zvuči „ja umem“ nego „ja ne umem“, pogotovo ako svi ostali umeju. Ovo je posebno izraženo kod mlađe dece, jer se svakodnevno, samoinicijativno, „takmiče“ sa starijom decom (osim ako se ovaj prirodni instinkt ne ugasi našom: „Pusti, ti si mala/mali!“)!
Povremeno svako čezne za zavisnošću iz perioda kada je bio beba. Kod dece je obično to kada je roditelj zauzet, a detetu je potrebna pažnja ili kada je neraspoložen i tužan, ali deca uglavnom koriste svaku priliku za samostalnost. Da bi dete bilo samostalno, dete mora biti sposobno da donekle vodi računa o sebi – jede, obuče se, ude u toalet, pere se. Još je važnije da je neophodno da zna da motiviše sebe za akciju koji god to zadatak bio.
‼️Dete koje ume da obuče pantalone, ali samo kada mu se kaže i dalje je nesamostalno. Ako ova vrsta nesamostalnosti (naši podsetnici: „skloni, ne diraj, idi u vece, pojedi to…“) prožima svaku radnju, dete će se bez roditelja veoma teško snalaziti. Niti će nastavnici, niti vršnjaci imati vremena da mu organizuju svaki pokret.
Zato je ovaj tekst i opisana igra usmerena ka razvoju samostalnosti.
Napomena: Ukoliko primetite da postoje veća odstupanja vašeg deteta od navedenih normi obratite se stručnjaku da se uradi detaljna psihodijagnostička procena. To možete uraditi ili u dečjem dispanzeru ili privatno.
Put do samostalnosti (razvojna mapa)
Dete od 9-12 meseci treba da zna da zaspi bez roditelja, da se igra i kada roditelj izađe iz sobe na trenutak, kao i da zna da jede prstima i drži šolju sa pipom/piskom.
Dete od 12-18 meseci treba da zna da se igra samo, kao i da pije iz čaše samostalno i da jede (makar bilo musavo!).
Dete od 18-24 meseca:
- Mora početi da se samostalno umiva i pere zube (možda ćete ga morati još neko vreme dodatno oprati);
- Treba već veštije da jede (iako se još uvek isprlja);
- Vreme je za navikavanje na nošu; (naše iskustvo pročitajte ovde[MK4] )
- Treba da počne samostalno da se oblači, ali se snalazi samo sa stvarima koje se navlače;
- Treba da zna da se igra bez roditeljskih neprekidnih uputstava.
Dete od 2-3 godine:
- Sa tri godine većina dece danju koristi toalet bez podsećanja (ili kaže da ima potrebu). Ako se zaigra, treba ih ipak opomenuti;
- Treba da zna da obuče i skine odeću koja se navlači, kao i jaknu, ali i dalje treba roditeljsku pomoć da se zakopča, zaveže cipele i obuče nešto tesno;
- Treba urednije da jede, ali još ne koristi nož;
- Trebalo bi da spremi igračke, i da se igra u dvorištu.
Dete od 3-4 godine:
- Sa četiri godine treba da ume samo da se umije, opere zube, obuče i svuče, jede prilično uredno, pije iz šolje, izvadi i sklopi igračke;
- Uz nadzor roditelja trebalo bi da zna da uradi neku prostiju radnju od početka do kraja (na primer da obriše pod u kuhinji);
- Treba rečima da izrazi potrebe i osećanja.
Dete od 4-6 godina treba da:
- sam organizuje svoje igre;
- izvede neku radnju do kraja, a da ne čeka pohvalu ili pomoć;
- zna da tiho sedi na mestu i zanima se bez roditelja;
- se sam obuče do kraja, okupa, pere zube i koristi nož (tvrdo meso i dalje može biti problem);
- bude spreman da duži deo dana provede bez roditelja i da deli pažnju odraslih sa 20-30 dece, a da se pri tome dobro oseća.
Kako roditelj može pomoći?
Sve porodice su drugačije, sa drugačijim navikama i usvojenim pravilima.
Međutim, na prvom mestu je važno da se roditelji međusobnom dogovore kako će vaspitati dete i koja su njihova očekivanja od dece.
Zatim, te odluke propustiti kroz ovaj „filter“: Da li naš način vaspitanja pomaže detetu da se razvija u samostalno biće koje se snalazi u izazovnim situacijama?
Zatim, izbacite rečenice poput:
- Neka, mama će!
- Neka, mali si!
- Imaš vremena da naučiš!
- Ja ću brže!
- Ne možeš ti to!
- Naučićeš kad bude vreme!
- ….
Iz najbolje namere da se zaštiti dete, roditelji često previde ovaj momenat: potrebno je pomoći detetu da se osamostali!
Nekada roditelji nemaju ideju kako da pomognu detetu, jer se „zablokiraju“ i teško im je da posmatraju kako se dete „muči“ da savlada neku novu veštinu i zbog toga plače, ljuti se, histeriše, baca stvari (a dete zapravo u ovim situacijama uči da se nosi sa frustracijama). Ako ste vi jedan od njih i želite da upoznate šta se krije iza besa kako bi bili spremniji da reagujete kada dete bude preplavljeno ovom izuzetno neprijatnom emocijom, možete se prijaviti na vebinar „Kako ukrotiti dečji bes?“ koji se realizuje 19.06.2019. u 21h. Vebinar vode Manuela Kamikovski i Nikolina Milosavljević , dva psihologa, psihoterapeuta i stručnjaka sa dugogodišnjom edukacijom i iskustvom u radu sa roditeljima i decom, i koje stoje iza stranica Mamino vreme i Racionalno & pozitivno roditeljstvo. Prijave su otvorene.
Domaći plastelin
Znate da dete najbolje uči kroz igru, te svaki put kada dete pokaže inicijativu da nešto nauči, a vi brže-bolje iskoristite tu prirodnu znatiželju i motivisanost!
Tako je nastao i naš domaći plastelin, jer nam je nestalo kupovnog (osušio se).
Potrebno: Osnovna mera je šolja od 1dl. Znači, potrebno je 4 šolje brašna (mi smo koristili meko tip400), 1 šolja soli, ½ šolje vruće vode i 3 kašike ulja.
Izrada:
Vodu treba prokuvati i ostaviti da se hladi dok se pripreme ostali sastojci.
Detetu dati da izmeri suve sastojke /brašno i so) i izmeša.
Zatim se dodaju tečni sastojci, voda i ulje. Na slici ispod se vidi da dete meša varjačom, jer je voda i dalje bila vruća.
Tokom mešanja se smesa ohladila, pa je moglo da se pređe na „ručnu obradu“ (slika ispod). Mi smo u testo dodali i aromu kajsije da nam plastelin miriše.
Na kraju, vi možete da dovršite obradu testa dok ne dobijete glatku i ujednačenu masu.
Tu masu podelite u onoliko delova koliko jestivih boja imate na raspolaganju. Mi smo imale tri (plavu, zelenu i žutu), pa smo napravile tri loptice. Svakoj loptici smo napravili rupicu u koju smo sipale boju. Mi smo koristile tečnu, prehrambenu boju.
Mi smo dodatno dodavale boju da bi plastelin bio intenzivnije boje, a vi ćete videti kakve su vaše boje i kako se obojilo testo.
Uživanje je bilo veliko i dok su pravile plastelin, ali i samo igranje sa onim što su one napravile.
NAPOMENA: Evo i posle nedelju dana je plastelin mek i lak za obradu kao i prvog dana. Sjajan recept!
A ovde možete da vidite kako se pravi ovaj domaći plastelin, ali sa bojama u prahu.
Literatura: Einon, D. (2003): „Rano učenje“, Zmaj, Novi Sad
NAPOMENA: Ovaj tekst je moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.
Autor teksta: Manuela Kamikovski
