Hrabra mama Marija Stojiljković i izazov: „Mali nećejed“

Mnogo mi je drago da se Hrabra mama Marija odazvala pozivu i sa nama podelila svoje roditeljske izazove, koji su poznati mnogim roditeljima.

Pozvala sam je jer već duže vreme pratim šta radi Hrabra mama Marija i mnoooogo mi se dopada! Da budem iskrena i spremam ono što ona napravi. 😉
Posle intervjua skok do njene stranice da vidite šta sve sjajno i zdravo predlaže za decu (i nas odrasle 😉).

Uživajte u intervjuu!


Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.


Marija Stojiljković (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)

1. Ukratko – ko si ti?

Moje ime je Marija,po struci sam kozmetičar, obožavam rok muziku, crtanje, slikanje, video igre, stripove, epsku fantastiku i razne vrste rukotvorina. Ponosna sam supruga i majka sam jednog nestašnog i temperamentnog dečaka. U instagram svetu sam poznatija kao @mali_hukac (Mali hukač). To je nalog koji sam pokrenula usled velike ljubavi prema kuvanju i kroz šarmantne ideje predstavljam ljudima načine da spreme i serviraju deci namirnice koje inače ne vole da jedu. Ima tu divne hrane za sve uzraste i trudim se da hrana bude prilagođena našem podneblju. Mnogo je dece koja su osetljiva na izgled, ukus i teksturu hrane i usled svega toga obrok ume da bude prava mala borba pa onda sa roditeljima delim svako rešenje koje je meni u toj situaciji pomoglo.

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Bilo ih je mnogo, i svaki dan se sa njima susrećem, ali bih definitivno izdvojila baš taj izazov “malih nećejeda”. Čovek se prosto zapita, kako je moguće da je toliko teško nahraniti gladno dete. Ima tu komentara da je Vuk razmažen i čega sve ne, ali kada imate dete koje je osetljivo na teksturu hrane, čak i omiljeni ukus može biti zanemaren. Na početku je bilo puno uspeha sa interesantnim seviranjem hrane na tanjiru, i dalje vrlo često primenjujem taj trik, ali se kao mnogo bolja metoda pokazalo uključivanje deteta u pripremu obroka. Posmatrajte i učite šta je to što vašem detetu smeta ( npr. Vuk ne voli da mu se hrana međusobno dodiruje ponekad) I obavezno jedite istovremeno sa detetom. Deca žele da rade sve što i mi, uključivanjem deteta u pripremu obroka ono oseća više samopouzdanja i bolje je raspoloženo, neće toliko gajiti averziju prema obroku ukoliko je ispratilo ceo proces pravljenja pa čak i učestvovalo. Ako niste sigurni šta je to što jedan dvogodišnjak može da vam pomogne u kuhinji, pa jednostavno, neka umuti svoje jaje za doručak, ok to može da traje ali razlika između vaših 15 sekundi i njegovih 3 minuta ipak nije toliko velika, pričajte mu šta se događa, zašto, nemojte razmišljati da li vas razume, pričajte o tome kao da je trenutno najvažnija i najinteresantnija stvar koja se događa -jer u njihovim životima to tada i jeste. Obavezno jedite sa decom, neka sede za stolom sa vama, treba na obrok da posmatraju kao uobičajenu, lepu i prijatnu aktivnost u koju su svi uključeni, a ne kao da su odsečeni , sede sami za stolom i primorani su da pojedu sve što VI želite pod pretnjom i sve to dok vi radite nešto drugo. Mnogo je sitnih trikova koje svakodnevno delim na svojoj stranici, ali za početak, iako je poenta dete zainteresovati za hranu, ne želite da dosađujete detetu time šta će jesti svakog časa. Ne smarajte ga, ako je zdravo -ješće kada bude gladno. I poslednje ali ne najmanje važno, pratite svoje dete, ne obazirite se na okolinu i stvarajte lepe uspomene i navike.

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Najveći izazov sa kojim se borim je taj da se trudim da pronađem sredinu između slobodnog odrastanja, postavljanja granica u kojima se i on i ja osećamo prijatno. Trudim se da moje brige ne postanu strahovi, ali nekada je baš teško. Nisam imala problema sa time kako odgajam dete, nađe se tu poneki savet roditelja, tetaka i tako dalje, ali se  zaista ne obazirem na to. i na kraju priče shvatam da sam najveći izazov roditeljstva sebi zapravo ja sama.

4. Tvoje MAMINO VREME.

Moje vreme se ne razlikuje mnogo od vremena sa detetom jer je uključen u sve moje aktivnosti u kojima uživam. Ako crtam, i on crta. Ako igram video igricu , zajedno komentarišemo šta se događa , učimo pojmove , boje, oblike… U kuvanju takođe učestvuje. Muziku koju ja volim , vrlo često on odbija da sluša pa to mogu da izdvojim kao moje vreme pod slušalicama. Razumem da ljudi vole da imaju ventil i da se odmore od čedovišta i da imaju samo svoje vreme ali ja nisam bila takav tip ni pre dece, nisam ni sada. Da me ne shvati neko pogrešno, nemam ja ništa protiv toga, ali nisam još uvek osetila preveliku potrebu za time. Možda mi se mišljenje promeni u narednom periodu, ko zna.

5. Pitanje prethodne mame : Da li mogu podjednako da se vole sva deca?

Iako imam samo jedno dete , odrasla sam u porodici sa braćom i sestrama i znam da se svako dete voli na svoj način. Ljubav se ni prema kome ne meri nekim jedinicama, pa samim tim ne mogu da zamislim da neko više voli jedno dete a drugo manje. Može postojati ralika u količini bliskosti ali u ljubavi-sumnjam.

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Rutina ili spontanost u svakodnevici?


Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.

Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *