KNJIGA: Kako da stekneš samopouzdanje?

U tekstu ću podeliti svoj utisak o knjizi „Kako da stekneš samopouzdanje“ (2017) autora Emanuel Rigona i Silvije Bosije, izdavač Kreativni centar, kao i predlog kako da pristupite detetu (ili dragoj osobi) kada joj je teško (a danisu rečenice tipa: „Samo misli pozitivno““ ili „Ko zna zašto je to dobro“…).


U knjizi „Kako da stekneš samopouzdanje“ dato je više od četrdesetak situacija iz svakodnevnog života školskog deteta, kao i saveti šta može da se radi u tim situacijama.
Opisane situacije su o odnosima sa vršnjacima, roditeljima, braćom i sestrama, nastavnicima, kao i o fizičkim promenama.
Zaista su odlično izdvojili najčešće probeleme dece starijeg osnovnoškolskog uzrasta, dakle od petog razreda.

Deo sadržaja knjige

Međutim, ukoliko se dete osnovnoškolskog uzrasta prepusti da samostalno čita ovu knjigu, imam utisak da može imati više štete nego koristi.

Evo zašto.

Više štete nego koristi ako samostalno čitaju knjigu!


Pođimo od toga da dete ima nisko samopouzdanje koje prati i nisko samopoštovanje. Iako su izdvojene situacije u knjizi realno moguće, saveti koji su dati detetu mogu stvoriti dodatni pritisak jer – da ono može već bi se drugačije ponašalo, zar ne?
Pogledajmo ovu rečenicu: „Potrudi se da deluješ što opuštenije. To je bar prosto: ako se vidi da ti je neprijatno, veća je verovatnoća da ćeš postati predmet ismevanja, koje ne mora da bude zlobno, ali može da te povredi.“ (opis koji prati situaciju „Treba da obučem šorc ili kupaći kostim! Užas!“).
Savet je na dobar, podržavajući i usmerava ka onome što treba da uradi. Međutim, dete koje ima nisko samopouzdanje ne može tako lako da se opusti, niti da glumi da je opušteno. Ono što može da se desi jeste da ova rečenica doprinese da se kod deteta dodatno učvrsti postojeća loša slika o sebi. Na primer može da pomisli: „Eto ni ovako nešto prosto ne možeš da uradiš! Ništa ne vrediš!“. Složićete se da to nikako ne želimo da se desi!

Zato je važno da pričamo sa detetom dok se čita ova knjiga, kako bismo na vreme mogli da reagujemo.


Ova knjiga je odlična za

Važno je zapamtiti da dete koje ima nisko samopouzdanje ima tendenciju da sve propušta kroz „filter“ zvan „ja ništa ne vredim“. Sve što vidi i čuje dete će razumeti kao da je ono krivo za to, jer njegove mentalne funkcije još nisu dovoljno razvijene da bi racionalno moglo da proceni situaciju. Tu mora reagovati odrasla osoba!

Veoma je važno da se sa ovim detetom radi na promeni ovog filtera uz stručnu pomoć psihoterapeuta, jer rečenice poput: „Sve će biti ok!“ ili „Ma to nije ništa, još si mali!“ ili „To nisu pravi problemi“ ili „Sve će to proći“
samo dolivaju ulje na vatru jer dete to može da čuje ovako: „Ne razume kako mi je. Ja se stvarno plašim, a ni mama ne može da mi pomogne. Gotov sam. …“

Sa druge strane, ako je dete već u tretmanu, ova knjiga može biti sjajna dodatna literatura za porodicu.



Situacije iz knjige koje se odnose na porodicu

Izdvojila bih situacije koje su opisane u knjizi, a tiču se porodičnih odnosa:
– Roditelji se razvode zbog mene
– Moji roditelji nikad nisu zadovoljni
– Sestra je u svemu bolja od mene
– Roditelji mi stalno govore da sam stoka
– Ja sam jedini luzer u porodici
– Ne verujem roditeljskim pohvalama
– Nikada neću moći da živim bez roditelja

Evo kako razraditi situaciju sa decom. Primer ce biti: „Moji roditelji nikada nisu zadovoljni“.


Prvi savet da se dete preispita da li zaista dobija toliko kritika kao što mu se čini je koristan ako je „filter – ja ne vredim“ stalno uključen. Da li dete roditeljsku rečenicu: „Odlično si uradio zadatak i dobio najvišu ocenu“ čuje kao: „Nisu oduševljeni mojom ocenom, znači nisam dovoljno dobar.“?
Ako je tako, zamoliti dete da tri do nedelju dana beleži sve situacije i rečenice koje je doživelo kao kritiku. Zatim zajedno pročitajte šta se sve nalazi na spisku. Ukoliko primetite da ima mnogo situacija i rečenica koje nisu kritike, a dete ih tako doživljava, vreme je da potražite podršku stručnog psihoterapeuta.

Drugi savet koji se tiče da su roditelji zahtevni, zapravo pomaže detetu da razume da roditelji mogu iz najbolje namere da čine stvari koje mu ne prijaju, ali da o tome mora i može da priča sa njima. Ovim savetom autori hrabre decu da sa svojim roditeljima podele svoja osećanja.

Treći savet „razumevanje za umorne roditelje“ pomaže detetu da razume poziciju roditelja i kako da u momentu kada mu je potrebna roditeljska podrška dobije maksimum u datom momentu.

Složićete se da do ovim uvida i zaključaka dete osnovnoškolskog uzrasta samostalno ne može doći.

Zato, budite otvoreni za lične promene kako biste pomogli svom detetu!


Kako podržati dete ili dragu osobu u situaciji kada joj je baš teško?

Šta reći a da nije ovo:

Mnogo podržavajuće i prijatnije mogu biti sledeće rečenice:

Šta mislite o ovim rečenicama? Koja bi vama najviše prijala? Koju biste rečenicu dodali ovde?


NAPOMENA: Ovaj tekst i fotografije su moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.

Autor tekstaManuela Kamikovski