3 poruke koje povezuju decu i jačanju njihov odnos, a smanjuju ljubomoru

Imate li utisak da su odnosi među braćom i sestrama sve lošiji i lošiji?

Kao da je iz godine u godinu komunikacija među njima sve lošija i da dominira rivalitet, zavist i ljubomora?

Posmatrajući širu sliku, imam utisak da postoji tendencija da svaka nova generacija ima sve lošiju komunikaciju među sobom. Šta vi mislite?

Ovaj utisak sam stekla još dok sam radila u srednjoj školi, a sada mi je interesantno da se ovaj stil komunikacije provlači i kroz knjige. Kada kažem „ovaj stil“ mislim na komunikaciju koja je hladnija, bez uvažavanja i poštovanja, puna rivaliteta i zavisti.

Kako sam došla do ove teme?

Počeli smo da čitamo knjigu „Moj brat je superheroj“, autora Dejvida Solomona, izdavač Propolis Books .

Knjiga počinje opisom druženja braće, Luka i Zaka, i njihovog odnosa koji je veoma loš. Priča onda dobija novi tok kada jedan brat (Zak) nepravedno dobije supermoći (po mišljenju mlađeg brata Luka) i braća moraju da se udruže kako bi uspeli u realizaciji zadatka.

Nama je ova knjiga pomogla da pokrenemo diskusiju o tome kakav odnos treba da bude među braćom i sestrama: šta treba da rade, kako da se ponašaju jedni prema drugima, kako da se svađaju, kako da se vole, kako da se podržavaju, kako da pričaju jedni sa drugima,…

Međutim, knjiga je za stariji uzrast (od 9 godina) tako da nam je i dalje favorit „Klinac normalac“  i jedva čekamo nastavak.

Kad smo već kod nastavka! Avanture Luka i njegovog brata superheroja se nastavljaju u knjizi „Moja nastavnica je vanzemaljac“ .


Šta mi kao roditelji možemo da uradimo pa da pomognemo svojoj deci da izgrade dobar odnos?

Možemo mnogo toga, a za početak hajde da usvoje ove tri poruke koje mogu da ih povežu i pojačaju njihov odnos, a smanje ljubomoru.

#1. U istom smo timu!

Od prvog dana je važno isticati:

Porodica je tim i mi zajedno donosimo odluke koje su dobre za sve članove porodice!“

Važno je da se u porodici jasno definišu porodična pravila i dugoročni ciljevi.

Ovo omogućava porodici da se jačaju odnosi, jer:

  • sa jedne strane članovi porodice mogu da usklade svoje potrebe i želje sa postojećim i prihvaćenim porodičnim vrednostima ,
  • a sa druge strane istovremeno neguje individualnost svakog člana koji je na taj način voljan da da svoj doprinos pošto se oseća uvaženo kao važan član.

#2. Zajedno smo jači!

Kada se javi problem ili konflikt, po automatizmu se dodeljuju uloge: krivac, žrtva i sudija! Hajde da ovo zamenimo drugim ulogama koje će pomoći da se problemske situacije što pre reše.

„Kada postoji problem zajedno ćemo naći najbolje rešenje, jer ćemo svi dati doprinos i doneti zajedno odluku!„

Treba uključiti i decu u procese donošenja odluka kad god je to moguće, ali je važno je voditi računa o uzrastu deteta, njegovim sposobnostima i temama u koje će se dete uključiti (jer nisu sve teme za decu iako mogu imati direktan uticaj na njih, npr. nećemo pitati bolesno dete hoće li ići kod doktora): šta ćemo da ručamo, gde ćemo da idemo, koji tepih da kupimo, koga da zovemo u goste, …

Na ovaj način ih uključujemo u porodični sistem, dajemo im do znanja da su i oni važan deo sistema, da se i oni pitaju (bez obzira na starost)!

Dugoročno to znači da ćemo decu naučiti da nam je njihovo mišljenje veoma važno, te će rado želeti da dele svoja razmišljanja i hteti da daju doprinos rešavanju problema koji god da je.

#3. Najvažnija osoba na svetu je brat ili sestra!

„Mama i tata su često zauzeti obavezama koje je neophodno da obave, zato uvek možeš da se osloniš na brata ili sestru. „

Kada decu naučite da se oslanjaju jedni na druge, smanjuje se potreba za rivalitetom, a povećava potreba za saradnjom i podrškom. A to je odnos kakav želimo da nam deca imaju, zar ne?

Koje vi poruke šaljete deci kada je u pitanju jačanje njihovog odnosa?


IGRA „Crveni auto“

Složićete se da deca nerado idu u šetnju, pošto to smatraju „gubljenjem vremena“.

A nama odraslima, tokom ovih toplih dana, večernje šetnje baš znaju da priraju, zar ne?

Igra „Crveni auto“ nam pomaže da „napravimo krug“ po kvartu, mada se može igrati kad god je potrebno duže hodati sa decom.

Pravila igre:

  1. Takmiče se dva tima: roditelji protiv dece;
  2. Cilj: Opaziti pedeset vozila crvene boje.
  3. Zadatak: Svi zajedno brojimo sva crvena vozila na koja naiđemo.
    Varijacija na temu: može biti vozila druge boje ili samo vozila koja se kreću, ili samo auti (a ne kombi ili kamion);
  4. Pobednik je onaj tim čiji je član prvi primetio PEDESETO CRVENO VOZILO.

Kojim igrama vi podstičete jačanje odnosa među svojom decom?


Ovaj tekst je napisan u saradnji sa izdavačkom kućom ProPolis Books!


NAPOMENA: Ovaj tekst je moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.

Autor tekstaManuela Kamikovski



Posledenje na blogu:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *