Šta odgovoriti detetu: KADA TREBA ODUSTATI?

Složićete se da roditelji žele da im deca ne odustaju lako!
Složićete se da ima dana kada su deca neustrašivija i aktivnija, a isto tako ima dana kada su stidljivija i povučenija.

Šta ako mi, roditelji, želimo da pomognemo deci da češće budu neustrašivija i aktivnija, da budu samouverenija?

Možemo im pomoći tako što ćemo im na adekvatan način prenositi poruke da veruju u sebe i svoje sposobnosti.
U ovom tekstu pišem o „dozvoli da se odustane“ kao načinu podsticanja samopouzdanja kod deteta.

A pre toga bih sa vama podelila utisak o jednoj dečjoj knjizi koja me je inspirisala da napišem ovaj tekst.

Iako je ovo knjiga namenjena starijoj deci (9- 12 godina), u našoj kući spada među omiljenim. Verujem da pogađate da je u pitanju knjiga o Klincu Normalcu, autora Grega Džejmsa i Krisa Smita, izdavača PropPolis Books (ovde sam pisala o našim utiscima o prvom delu).

Jedva smo čekale da izađe nastavak priče pa da uživamo u avanturama sjajne družine Supergubitnika i stigao je –  „Klinac Normalac i odmetnuti heroji“. Osim što je sama priča zanimljiva (i nama odraslima koji je čitaju deci pre spavanja 😉), knjiga nudi mnogo tema o kojima može da se priča sa decom: kako postati moćan, šta znači biti moćan, ko su ljudi sa supermoćima, izdaja, zavist, razočaranje, sumnja, timski rad, poverenje, promene, …

Ono što mi se najviše dopalo jeste poruka koja dominira: „To što si drugačiji ne znači da si manje vredan!“.

Iako je grupa junaka dobila nadimak „Supergubitnici“, oni svojim ponašanjima podstiču čitaoce da navijaju za njih, da saosećaju sa njima i da požele da budu deo njihovog tima, jer su oni sve sem gubitnici. Ova grupa đaka je „odbačena“ jer su drugačiji i baš ta njihova razlika ih je ujedinila i pomogla da se bore sa svakodnevnim lošim iskustvima u školi (kao i pravim zlikovcima koji žele da osvoje svet 😊 ). Lako ih je bilo zavoleti i saosećati sa njima, kao i navijati tokom njihovih izazova. Ovo vam sve pišem, jer je u jednom momentu moje dete pitalo: „Zašto ne odustanu?“. I tako se otvorila diskusija o temi: „kada treba odustati?“.

Šta reći detetu: kada je u redu odustati?

Prvo smo pričale o tome šta zapravo znači odustajanje i kakvi su to ljudi koji brzo odustaju, a kakvi su to ljudi koji ne odustaju brzo?

Pa smo procenjivale da li mi brzo odustajemo ili smo istrajne i uporne.

I naravno, pričale smo o tome da li treba i kada odustati?

Da se razumemo, važno je da znamo orijentacione razvojne norme za uzrast naše dece kako bismo mogli da pratimo tok razvoja i reagujemo ako primetimo da postoje velika odstupanja. U skladu sa očekivanim normama i trenutnim sposobnostima deteta ćemo postavljati zadatke detetu i to tako da podstiču razvoj: davaćemo im malo teže zadatke koje zahtevaju veće dečje angažovanje kako bi lakše prešli na sledeći nivo razvoja. U tim situacijama je važno da ih motivišemo da istraju, ali ne po svaku cenu!

Ovde možete čitati o razvoju dece: motorni razvoj deteta od treće godine, razvoj fine motorike, razvoj perceptivnih sposobnosti, razvoj kreativnosti

Ako se dete ne oseća dobro u tim situacijama, preplave ga emocije i ne može dugo da se smiri ili ne može da usmeri pažnju na zadatak kako bi ga završio, važno je da dete zna da može u tom trenutku da odustane. Ova preplavljenost je znak da je detetu potrebna pomoć kako bi se nosilo sa izazovima: možda je potrebno naučiti ga da se nosi sa frustracijama ili da bude strpljivije ili je potrebna psihološka pomoć kako bi se prevazišao neki razvojni poremećaj.

I šta odgovoriti detetu – kada treba odustati?

Ja sam mojoj deci rekla da je u redu odustati kada se ne osećaju bezbedno i kada osećaju veoma snažne emocije (koliko snažne treba da budu ove emocije da bi deca tražila pomoć zavisi od deteta do deteta i važno je unapred definisati sa detetom šta to znači „veoma snažan“ strah, ljutnja ili tuga).

Tada treba da potraže pomoć (roditelja, učitelja ili vaspitača, odrasle osobe koja vodi računa o njima, a kada budu stariji i specijaliste iz oblasti u kojoj ima problem).

Na ovaj način ih učimo da uvek imaju izbora i da postoje osobe koje će im pomoći. Mislim da je to veoma važno jer ih i ohrabrujemo da veruju u svoje sposobnosti procene.

Šta vi svojoj deci kažete kada je u redu da odustanu?

P.S. Tekst je napisan u saradnji sa divnim ljudima iz ProPolis Books-a.


NAPOMENA: Ovaj tekst i fotografije su moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.

Autor tekstaManuela Kamikovski