Društvena igra „Kućica uspomena“

Znate ono kada čitate knjigu pa vas odvede na mesta o kojima niste ni sanjali?
A ono kada vas podstakne na razmišljanje?
A ono kada vas asocira na neke uspomene?

E mene je knjiga „Kućica na drvetu od 26 spratova“, izdavača Propolis Books, upravo odvela u prošlost, negde kada sam imala oko 6 ili 7 godina.

Sećam se da smo svi u kraju želeli da imamo kućicu na drvetu. Kako nam niko od odraslih nije to izradio, mi smo napravili kuću u žbunju.
Imali smo oko 6 ili 7 godina. Bio je letnji raspust i bilo je desetak stalnih i još desetak privremenih stanovnika naše kuće.

O kako je bila prelepa! Kada je gledaš spolja, a ono deluje kao neko ogromno žbunje na bregu, na kraju ulice. Ali kada uđeš unutra, bilo na velika ili mala vrata (rupe koje smo napravili lomljenjem grana kako bismo mogli ući), vidiš pravi raj za igru: stare šerpe i lonci, ćebad, raspareni escajg i čaše, češljevi i vikleri, … ma sve što nam nije trebalo kod kuće mi smo to doneli u taj naš raj.
Neko bi rekao da smo „navukli gomilu smeća“, ali neeeee! To su bile sve potrebne stvari kako bi to skrovište dobilo pravi „sjaj“ i svrhu!

Pogledajte šta je trenutno aktuelno u rubrici EDUKACIJA ZA RODITELJE

Da, to je bilo naše skrovište od zahteva, zadataka, kritika, tuge, .. ma svega lošeg i neprijatnog! Svađe koje su postojale među nama u ovo nismo ubrajali jer kako to biva: sasvim je normalno da ne možemo tako lako da se dogovorimo oko toga gde će biti kuhinja, a gde spavaća soba, zar ne? 🤷‍♀️

To skrovište nam je pomoglo da jačamo samopouzdanje, samopoštovanje, čuvalo je naše mentalno zdravlje, razvijali smo maštu i kreativnost, vežbali i razvijali socijalne veštine, ali i hrabrost da taj naš raj branimo od rušenja!

Na žalost, odrasli su uspeli u svojoj nameri iako smo se glasno protivili. Poruka im je bila jasna: mi smo moćniji i biće kako mi kažemo.

Na žalost, nismo uspeli da ponovo izgradimo takvo skrovište jer više nije ostalo žbunja u kraju, ali smo se „selili“ iz dvorišta u dvorište, od šupe do šupe i ostajali onoliko dugo koliko nam je prijalo (ili dok nas odrasli nisu oterali).

I onda smo odrasli.


Zašto sve ovo pišem?

Razmišljam o tome kakve uspomene će imati naša deca? Kakve poruke im mi odrasli šaljemo?

Prepoznajemo li situaciju kada „uđemo u borbu“ sa decom? Upitamo li se tada: „Da li se zapravo borim sa pogrešnom osobom“?

Najlakše je „boriti se“ sa decom, ali to nije fer!

Budimo im oslonac i“ vetar u leđa“, dopustimo im da grade svoj svet, da greše i traže našu pomoć i podršku. Dopustimo im da budu deca kada im je vreme za to, jer ima vremena da budu odrasli (realno: najkraće smo deca).

Pogledajte koje još knjige se nalaze u rubrici Čitalački klub za roditelje


IGRA: Kućica uspomena na 5 spratova

Potreban vam je papir za svakog igrača i bojice po želji.

Svaki sprat ove kućice čine sećanja o 5 različitih situacija. Zadatak je da se svako seti i ispriča priču o svojim sećanjima na neka dešavanja. Teme priča su:

  1. Priča o sreći
  2. Priča o tuzi
  3. Priča o strahu
  4. Priča o razočaranju
  5. Priča o prijateljstvu

Kako ko ispriča tako ima pravo da nacrta sprat kuće.

Naravno vi možete da gradite kuću na onoliko spratova koliko god želite (ili imate mesta na papiru 😉 ).

Javite nam svoje utiske.


O knjizi „Kućica na drvetu od 26 spratova“

Teri i Endi su se vratili! Dogradili su novih 13 spratova na svojoj kućici na drvetu. Na 26 spratova sada imaju: park s jarkom punim krokodila između dve rampe; arenu za borbe u blatu; lebdeću sobu u kojoj nema gravitacije; zaleđeno jezero za klizanje sa pravim pingvinima na klizaljkama; prostoriju s mehaničkim rodeo-bikom kojeg su nazvali Kevin; automatsku mašinu za tetoviranje; sladoledarnicu sa 78 vrsta sladoleda koje pravi i poslužuje robot po imenu Edvard Kašikoruki; ukleti lavirint koji je toliko zamršen i opasan, da svako ko uđe zauvek ostaje u njemu.
Ta kućica je njihov dom i mesto na kom Teri i Endi stvaraju knjige: Endi piše tekstove, a Teri crta ilustracije. Tamo je nastala i ova knjiga.
Gospodin Nosonja, urednik u izdavačkoj kući, opet im je za vratom. Rok do predaje knjige je idućeg petka. A ajkule su se razbolele. Pojele su Terijeve gaće. Jer je Teri hteo da ih opere u bazenu. Ko je najstručniji da pomogne? Džil, koja u svojoj kući ima sijaset neobičnih ljubimaca, vlasnica mačkarinca, veterinarka. Priča o upoznavanju Terija i Endija, koju čitaoci tek treba da čuju, može da sačeka. Ajkule se moraju spasti.
Kako se uopšte u životu sretnu jedan pisac i jedan ilustrator?
E, u onim gaćama je štos…“

Evo šta o knjizi kaće jedan od autor Endi Grifits.

Iako deluje veoma zanimljivo, nama baš nije legla 🤷‍♀️
Ali kako ste i sami videli, ipak nam je donela novu igru! 😉


Tekst je napisan u saradnji sa izdavačkom kućom Propolis Books.


NAPOMENA: Ovaj tekst i fotografije su moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.

Autor tekstaManuela Kamikovski