Zašto je samostalnost deteta jedan od najvažnijih preduslova zdravog razvoja deteta?

Za danas sam odabrala da vam predstavim knjigu „Otkriće deteta“ koju je napisala Marija Montesori, a izdavač je Propolis Boks.

U radu sa porodicama uočila sam da tema „samostalnost deteta“ stvara mnogo problema u razvoju zdravog odnosa između roditelja i deteta, kao i u razvoju deteta uopšte. U potrazi za literaturom koja može pomoći roditeljima da razviju samostalnost kod deteta, naišla sam na ovu knjigu.

Umesto uvoda

Kako u predgovoru za srpsko izdanje piše:
„Pred nama se nalazi jedno od kapitalnih dela dr Marije Montesori čiji je značaj za obrazovnu teoriju i praksu višestruk. Za vaspitače, ova knjiga je glavni udžbenik za rad po Montesori programu sa decom od 3 do 6 godina. Za roditelje je vredan i verodostojan izvor informacija o kvalitetnom Montesori obrazovanju i koristima koje deca od njega mogu imati. Za pedagoge i psihologe je prikaz metoda koji se uspešno primenjuje preko stotinu godina širom sveta, koji je nastao kroz eksperimente, na naučnoj osnovi, i predstavlja savremen, efikasan i razrađen način rada sa predškolskom decom. Konačno, za defektologe, ova knjiga je izvor ideja, polazna osnova za rad na prevenciji i tretiranju razvojinih poremećaja.“

Iako mi se ne dopada što na pojedinim mestima u knjizi možete pročitati kritiku autorke upućenu roditeljima u formi „ako ne radiš ovako ti si loš roditelj“, ipak se u knjizi mogu pronaći mnogo korisnih misli koje navode na razmišljanje i usavršavanje roditeljske uloge. U nastavku sa vama delim neke misli koje su na mene ostavile utisak, a na kraju teksta vas čeka zadatak za lični rad i 2 trika za jačanje samostalnosti kod deteta uz jačanje i vašeg ličnog samopouzdanja. 😉

Niko ne može biti slobodan ako nije samostalan. Zato, da bi steklo tu samostalnost, aktivno istraživanje lične slobode mora da se usmerava od najranijeg detinjstva.

Marija Montesori

„Mi nismo još uvek stvarno razumeli uzvišen koncept samostalnosti jer su društveni uslovi u kojima živimo još uvek na niskom nivou. Tamo gde ima sluga, društveni uslovi su takvi da se ne može negovati ideja samostalnosti, baš kao što je u ropstvu ideja slobode neshvatljiva.
Naše sluge ne zavise od nas, već mi zavisimo od njih. U društvu je nemoguće tolerisati tako radikalne greške, a da ne dođe do opšteg snižavanja moralnih standarda.
Često verujemo da smo samostalni jer nam niko ne komanduje, već mi naređujemo njima. Ali gospodar koje je potreban sluga time upravo pokazuje svoju podređenost. Paralizovan čovek koji ne može ni da uzme svoje cipele zbog bolesti i princ koji ne može da oh uzme zbog društvenih pravila, u istom su položaju.

Zbog svog ljudskog dostojanstva trebalo bi da kaže: „Ne želim da me služe jer nisam bespomoćan, umesto toga treba da pomognemo jedni drugima jer smo socijalna bića.“ Ovakav stav mora da preovlađuje da bi ljudi osetili da su stvarno slobodni.

Da bi podučavanje male dece bilo efikasno, mora im se pomoći da napreduju putem samostalnosti. Neophodno je podstaći ih na one aktivnosti koje mogu sama da obave da drugima ne budu teret zbog svoje nesposobnosti. Moramo im pomoći da nauče da hodaju bez pomoći, da trče, da se penju i silaze niz stepenice, da podižu pale predmete, da se oblače i skidaju, da se kupaju, izražavaju na jasan način svoje potrebe, i pokušavaju da ispune želje svojim radom. Sve je ovo deo obrazovanja za samostalnost.
Mi služimo decu, a to je podjednako pogubno kao kada radimo nešto što će ugušiti njihove korisne, spontane postupke.
Mi mislimo da su deca kao lutke, koje treba kupati i hraniti. Nikada ne zastarelo da pomislimo da dete koje ne radi neće ni znati kako da radi, a ne samo da će jednom morati, već mu je priroda obezbedila sva sredstva da bi naučilo kako da radi. Naša osnovna dužnost prema njemu je da mu pomognemo da se bavi korisnim stvarima. Majka koja hrani svoje dete, a pri tome ne napravi ni najmanji pokušaj da ga nauči kako da drži kašiku ili nađe svoja usta, ili koja, kada ona jede ne omogući detetu da vidi kako se to radi, nije dobra majka. Ona umanjuje dostojnstvo svog deteta jer se prema njemu odnosi kao prema lutki, dok je po prirodi dete povereno njenoj brizi. Svako zna da je potrebno mnogo više vremena i strpljenja da bismo naučili dete kako da jede, kupa se i oblači, i da je brže nahraniti ga, okupiti i obući.
Prvi je posao edukatora, drugi posao sluge.
Ali ovakva usluga je opasna I laka, jer zatvara izlaze i postavlja prepreke na put života koji se tek razvija. Pored ovih posledica, postoje i ozbiljne posledice za budućnost. Onaj koji ima previše slugu, sve više od njih zavisi i na kraju postaje njihov rob. Mišići mu slabe zbog neaktivnosti i konačno gube prirodan kapacitet za rad. Pošto više ne mora da radi već samo da zatraži oni što mu treba, um postaje slab i afrodita. Mi tako unosimo grh neaktivnosti u dečje duše. „

Mislim da ovaj deo knjige treba da se čita jednom nedeljno kako bismo zapamtili da im činimo magareću uslugu radeći stavri umesto njih. Zapamtite, nas jednog dana neće biti.

Dete zavisi od svih nas, ali kada napuni 3 godine treba da u velikoj meri bude nezavisno i slobodno.

Marija Montesori

Zadatak:

U skladu sa ovim, u nastavku je zadatak da otkrijemo gde su naše kočnice koje nam otežavaju da pustimo dete da samostalno obavlja zadatke i obaveze.
1. Onako iskreno, od 1 do 100% koliko vremena dozvoljavate detetu da samostavlno obavlja poslove?
2. Koja Vam prva misao padne na pamet kada pomislite da dete samostalno uradi zadatak (jede, obuče se, koristi makaze, okupa se, obriše guzu…)? Zamislite situaciju da dete treba samostalno da se okupa. Šta vam se „mota“ po glavi?
3. Šta mislite, zašto vam je teško da pustite dete da se samostalno brine o sebi i svom telu?
4. Šta pomislite da može da se desi ako dete samostalno obavlja poslove? Zašto vam to stvara nemir?
5. Šta je najgore što može da se desi ako dete bude bilo samostalno?

---

2 trika da što lakše prevaziđete ovaj izazov i pomognete zdravom dečijem razvoju:

1. Budite uz dete kada pokušava da uradi nešto potencijalno opasno za dati uzrast, npr. prvi put popne uz stepenice, tobogan, ljuljaška,  koristi makaze… Samo tako ćete moći da budete sigurni da je dete naučilo adekvatno da se brine o sebi, jer ste ga naučili kako.

2. Umesto rečenice: „Neka, mama će.“ pomozite detetu da preuzme odgovornost za svoja dela. Ako prospe hranu na pod usmerite ga na aktivnost koja sledi posle toga, a to je da pokupi prosuto. Vi ćete svakako posle deteta počistiti opet ako procenite da je potrebno, ali prvo dajte šansu detetu da nauči lekciju. Naravno ako je aktivnost nebezbedna, tipa slomljeno staklo, usmerite dete da bude na bezbednoj distanci i gleda kako treba pažljivo da se barata. Ako ga pošaljete u susednu sobu, neće naučiti lekciju.

---

Ako vas interesuju ideje kako da pomognete deci da razvijaju svoje potencijale, predloge aktivnosti možete pronaći u gore navedenoj knjizi „Otkriće deteta“ koju je napisala sama Marija Montesori 1948.

*Tekst je napisan u saradnji sa izdavačkom kućom Propolis Boks.

---

NAPOMENA: Ovaj tekst su moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.

Autor teksta: Manuela Kamikovski