Hrabre mame su mame koje žele da pomognu drugim mamama u borbi sa roditeljskim izazovima, makar tako što će podeliti svoja iskustva o uspešno prevaziđenim roditeljskim izazovima.
Cilj je osnažiti i podržati mame koje se osećaju loše i tako zajedno uticati na povećanje zdravih i zadovoljnih porodica.
U rubrici Hrabre mame gostuju one mame za koje mislim da su Hrabre mame i koje nam mogu pomoći da saznamo što više konkretnih predloga kako se boriti sa određenim roditeljskim izazovima.
Do sada su Hrabre mame pisale o:
- uvođenju čvrste hrane,
- introvertnom detetu,
- dojenju,
- savetima drugih „novopečenoj“ mami,
- burnim izlivima emocija,
- tome kako napraviti ispravne i dobre osobe,
- bolestima dece,
- tome kako ne izgubiti sebe,
- tome kako ispratiti sve i držati pod kontrolom,
- pripremi starijeg deteta za dolazak bebe,
- tome kako naći vreme za ostale bitne stvari u životu (osim roditeljstva),
- alergiji na hranu i atopijskom dermatitisu,
- tome da li se (ne) mora biti savršena mama?
- uobročavanju,
- traženju prave mere,
- kao i o tome kako da radimo fleksibilno i ono što volim, a da budemo što više sa decom?
Veoma mi je drago što sam imala priliku da ugostim Hrabru mamu Katarinu, a još draže da je odabrala da sa nama podeli baš ovu svoju roditeljsku borbu. Ono o čemu Hrabra mama Katarina piše jeste (po mom mišljenju) tabu tema o kojoj se malo piše, a još manje priča. I zato…
Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.
Katarina Dumić (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ko si ti?
To je vrlo komplikovano pitanje za mene, jer bih rado da vam dam jednostavan odgovor koji mi uvek nekako izmiče ? Žena sam u najboljim godinama, majka dva divna dečaka (3.5 i 7 god.) i žena jednog isto tako divnog čoveka. Po zanimanju sam andragog a po vokaciji već duže vreme domaćica. Mislim da sam osoba koja jako drži do iskrenosti i smisla, neko ko je lojalan i ko želi da od kiselog limuna napravi okrepljujuću limunadu. Volim ljude koji se trude da ispune svoj život smislom i boljitkom i što sam ipak i posle svega optimista.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Mislim da je broj izazova sa kojima se prosečan roditelj suočava veći od dvocifrenog a manji od beskonačnog 🙂 Iako ih sve, mislim na izazove, volim kao svoju decu, i teško mi je da izdvojim samo jedan ? , titula najtežeg definitivno pripada izazovu u vidu suočavanja sa samom sobom i svojom nespremnošču da gajim dete, mlađeg sina, koji je u prvih dve godine, bio toliko drugačiji od svog starijeg brata, i samim time mog jedinog iskustva, da mi se činilo da nam je prosto nemoguće da se „ukačimo“. Bila sa sam zbunjena njime, jer nisam uspevala tako lako da čitam njegove potrebe, kao što sam to činila sa starijim sinom, takođe odgovor na te njegove potrebe se činio nezadovoljavajućim. Često sam imala utisak da mu se „ne sviđam“ i da ne umem onako kako njemu treba, što je dovodilo do toga da se osećam loše i neadekvatno. Ovaj roditeljski izazov sam prevazišla konsultujući se sa ljudima koji su u tom polju izuzetno stručni a to su Jelena Holcer i Tomislav Kuljiš. Danas su stvari legle na svoje mesto i mi imamo svoj način u kome se vidimo i poštujemoi iznad svega volimo. Jer ne zaboravite da i dečiju prirodu i osobnost treba poštovati i podržavati a ne tretirati je samo kao glinu, podložnu vašem uticaju.
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
Borim se sa sobom uglavnom ? Pokušavam da nađem meru u brizi, granicama, jednostavno ono što se zove umerenost, balans. Kako da ih „ne pregazim“ sobom i svojim očekivanjima a sa druge strane da imaju slobodu i leđa da se razvijaju svojim tempom i smerom. Nekako to doziranje sebe u odnosu na njih ali i njih u odnosu na mene. Pronalaženje vremena i prostora za stvari koje su samo moje, kojiima punim baterije. Ili ti jednostavno rečeno menadžment i organizacija vremena i života ?
4. Tvoje MAMINO VREME.
Hmmm ? Za sada ga još uvek osvajam. Pošto nemamo nikakvu pomoć, u vidu baka servisa, vrlo se teško dolazi do tog famoznog maminog vremena, ali kako su sve stariji sve mi je lakše da ugrabim vreme za sebe. U principu najvažnije mi je da svako dobije neko svoje vreme, za hobi ili razonodu, isto koliko volim i da to vreme provodimo zajedno. Danas su porodice vrlo često raštrkane i po svojim obavezama i svo vreme u mimohodu i stresu. Tempo i stil života nam nisu naklonjeni i porodično, zajedničko vreme je nešto što nam svima sve češće izmiče. Treba biti pametan i držati se suštinskih vrednosti i život organizovati po srcu a manje po „glavi“.
5. Pitanje prethodne mame: Koja je najteža odluka koju si morala da doneseš u svojoj porodici, koja je na kraju ispala dobra za sve vas?
Možda nije najteža ali je svakako bila vrlo ozbiljna, a tiče se toga da decu gajim ja, odnosno ne jaslice ili dadilje. Deca su krenula u vrtić nešto pre treće godine i taj prvi formativni period su bili samo sa mnom i naravno tatom koji je radio ali i učestvovao u svemu što se tiče njihovog odgoja. Mislim da je to bila najbolja odluka za našu porodicu iako mi je često falilo to što ne radim, ne doprinosim materijalno i nemam taj vid profesionalne satisfakcije. Ali znam da njihovo detinjstvo jako brzo prolazi i da je to što sam bila sa njima neprocenjivo a za rad i posao imam još dosta vremena ?
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Koje super moći bi želela da imaš u stvarnom životu, kao mama, i zašto?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi u komentaru ili na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst priredila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični savetnik, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org