Hrabre mame su mame koje žele da pomognu drugim mamama u borbi sa roditeljskim izazovima, makar tako što će podeliti svoja iskustva o uspešno prevaziđenim roditeljskim izazovima.
Cilj je osnažiti i podržati mame koje se osećaju loše i tako zajedno uticati na povećanje zdravih i zadovoljnih porodica.
U rubrici Hrabre mame gostuju one mame za koje mislim da su Hrabre mame i koje nam mogu pomoći da saznamo što više konkretnih predloga kako se boriti sa određenim roditeljskim izazovima.
Ovde možete da pročitate o čemu su sve do sada pisale divne Hrabre mame.
Baš, baš mi je drago da se i Hrabra mama Angelina odazvala pozivu i podelila sa nama svoja iskustva i izazove. Ima li među nama mame koja sebi nije postavila pitanje iz naslova? Mislim da ne i zato je ovaj tekst toliko koristan za sve nas.
Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.
Angelina Radulović (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ko si ti?
Ne znam da li je ukratko – ja sam mama Angelina. Mama sam Jane (12), Alekse (9) i Sare (6) i što ja volim da kažem supruga jedinog Muža. Po obrazovanju sam diplomirani politikolog za novinarstvo i komunikacije, i više od 12 godina bavila sam se novinarstvom. Trenutno radim u marketinškoj agenciji i kreiram neke lepe digitalne priče.
Pre 11 godina sa grupom mama osnovala sam Udruženje „Roditelj“, prvo udruženje u Srbiji koje se na sistemski način bavilo roditeljstvom u Srbiji i roditeljskim pravima. Godinama pišem blog, i roditeljstvo me je inspirisalo da 2010. godine pokrenem blog „Mamin svet“. Tada nisam ni sanjala da će blog danas biti deo mog posla i da će prerasti u jedan od najčitanijih roditeljskih blogova u regionu. Ako želite da saznate više o meni i mom „razvojnom putu“, možete pročitati ovaj tekst: https://www.maminsvet.rs/2017/04/28/kako-je-blog-mamin-svet-promenio-moj-zivot/
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Roditeljstvo je jednako izazov i ja volim da kažem da sam bila sjajan roditelj dok nisam dobila decu. Koliko god mislio da si spreman, koliko god učio, čitao, pripremao se, u roditeljstvu je svaki dan izvlačenje lutrije, i svaki dan novi izazov. A kad imaš troje dece koji su rođeni u periodu od šest godina, a ti i suprug ste sami i bez baka i deka servisa, onda se pred vama ređaju izazovi od onih običnih, poput iole normalne organizacije dana, do luksuza zvanog „vreme jedan na jedan sa svakim detetom“, o luksuzu „vreme jedan na jedan sa voljenim“ da ne govorimo.
Mnogo je stvari koje su mi kao majci izazov, jer sam pre rođenja dece u glavi gajila romantizovanu verziju roditeljstva. Realnost je nešto sasvim drugo, i sasvim je u redu da ne budemo savršeni, a roditeljstvo je odlična prilika da kao osoba rastem i razvijam se. Jer, zahvaljujući njima ja nisam ona osoba koja sam bila pre 12 godina, i drago mi je zbog toga. Ipak, u meni stalno tinjaju briga i strepnja (ah a u kojem roditelju ne), da li sam bila dovoljno dobra, da li sam im se posvetila dovoljno, da li su dobili dovoljno ljubavi i sebe? Kako da budem pravedna kada svaku moju reč i postupak mere, a opet drugačija kako bih im tako različitim i svojim pristupila baš onako kako njima treba?
Svojim najvećim uspehom za sve ove godine smatram što sam naučila da ne moram da budem savršena mama ni osoba. Da je njima potrebno da budem dovoljno dobra mama. Da ne mora kuća da izgleda kao da u njoj ne žive deca, da ne moram da imam grižu savesti što radim, već i time svojoj deci dajem pozitivan primer. Da ne moram ništa, osim onoga što nas kao porodicu usrećuje i prija nam. I nadam se, u stvari sigurna sam da naša deca tu promenu osećaju i da im prija. Danas je na žene staljen, tako nepravedno i bez potrebe, ogroman teret ogromnih očekivanja, koje im postavlja društvo, a još češće one same – zato posle dugo pokušaja i borbe one postaju nezadovoljne i sobom i partnerom i životom, pitajući se gde su pogrešile. Kada taj teret skinete sa sebe, sve postaje mnogo lakše, i međuljudski i partnerski i odnosi s decom.
Ipak, mislim da najveći roditeljski izazov preda mnom i mojim suprugom tek stoji, jer smo čvrsto rešeni da našoj deci pružimo neke nove prilike i vidike, i za to smo spremni da potpuno izađemo iz sopstvene zone komfora.
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
I dalje mi je nekada teško da izađem iz sopstvenih obrazaca roditeljskog ponašanja – manjak strpljenja, nekada nedostatak doslednosti, razdiranje između želje da ih učim da se lakše snađu u sistemu i želje da ih učim da budu samo svoji, uprkos sistemu. Ali, sve je to deo procesa koji mi mnogo lakše pada otkako sam zavolela sebe nesavršenu mamu. Te svoje roditeljske izazove svakodnevno delim na blogu Mamin svet i zapravo on je i nastao iz potrebe da selim svoja iskustva i mišljenja sa drugim nesavršenim mamama.
4. Tvoje MAMINO VREME.
Mama mora, zbog sebe i svog, ali i zdravlja svoje cele porodice da sebe stavi na neko drugo mesto osim poslednjeg. Kao što mi davno lepo reče jedna moja drugarica, „ako danas nisi izdvojila makar pet minuta samo za sebe, smatraj taj dan bačenim“. Svako od nas nađe ono što mu prija i što mu puni baterije, ja sam svoje ljubavi i svoje vreme pretvorila i u posao koji nam donosi zaradu, i to smatram idealnim, jer sam hobi koji obožavam delom pretvorila u posao. S druge strane, sve ono što me raduje i daje mi pozitivnu energiju, pa bilo to aktivizam u Udruženju, čitanje knjiga (a bilo je dana kada sam ih čitala samo ako pobegnem u toalet na 10 minuta), putovanja, pisanje, smatram najboljim mogućim načinom da budem svoja.
5. Pitanje prethodne mame: Kakva su bila tvoja očekivanja od roditeljstva i da li su se obistinila?
Kao i kod svake mame, očekivanja su uvek idealizovana, lepe scene uvijene u šareni papir. Koliko god se pripremali i činili spremnim, roditeljstvo te udari u svoj svojoj veličini i potpuno ti promeni perspektive i prioritete.
Roditeljstvo me je prestravilo na tako mnogo načina, učinilo da budem uplašenija, zabrinutija, da imam grižu savesti i nikada ne spavam „mirno“, da se stalno preispitujem da li sam koga od njih troje zanemarila. Jer, biti odgovoran za tri ljudska života je toliko velika stvar da sve drugo izgleda smešno i lako u poređenju s tim. Zahvaljujući deci, toliko sam naučila o sebi, životu, razvoju sebe da nikada ne mogu dovoljno da im se zahvalim. Ne znam kakva bih osoba bila da nema njih, ali definitivno više volim ovakvu sebe, mamu. Jer, osim što je strašno, roditeljstvo je toliko divno i ispunjavajuće da to nisam mogla ni u najluđim snovima da očekujem. Da li je roditeljstvo ono što sam očekivala? Ne, mnogo je više, ispunjenjije i bolje.
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Da mogu ponovo da vratim prvih šest meseci sa bebom, ovo bih drugačije uradila…
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi u komentaru ili na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, sistemski porodični psihoterapeut pod supervizijom, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org
Možda vam bude korisno i ovo: