Hrabra mama i izazov – Vreme kada sam samo svoja

Veoma mi je drago što se Hrabra mama Tamara odazvala pozivu jer ja nju doživljavam kao veoma podržavajuću i dragu osobu, te sam želela da je i vi upoznate. A tema? Nikad dosta priče o ovome! Nikad!

Pročitajte intrvju i ako vam se dopao ili znate nekog kome bi ovaj tekst veoma značio, podelite ga.

O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.

 

 

1. Ukratko – ko si ti?

Pre svega, ja sam trostruka mama i to mi je trenutni prioritet. Od kada znam za sebe, želela sam da imam decu, ali i porodicu. Na tom putu sam upoznala svog sadašnjeg supruga, a onda posle malo muke, čežnje i iščekivanja, uspeli smo da dobijemo sina, a ubrzo zatim i devojčicu. Pre četiri meseca, našu malu porodicu obradovala je još jedna devojčica, a sada pored dve mačke, preostalo je još da nabavimo i kucu, a obećali smo im da ćemo ponovo imati i akvarijum sa ribicama, kako bi bili kompletni.

Preduzetnik sam, radim zajedno sa suprugom, a po sopstvenom izboru, već godinama posao obavljam od kuće. To ima svoje prednosti, ali i mane, sa kojima se svakodnevno suočavam. Iznova učim svašta o poslu, o roditeljstvu i drugim stvarima koje me zanimaju. A mnoge hobije odlažem zbog nedostatka vremena i u šali govorim da ću u penziji morati da budem bar 30 godina, kako bih stigla da naučim sve što me zanima.

Tokom prve trudnoće, sa prijateljicama sam osnovala portal Demetra koji se bavi upravo problemima neplodnosti, trudnoćom i roditeljstvom, čiji sam i danas suvlasnik i administrator. Pišem recenzije kolica za bebe, što je prvi blog ovog tipa na srpskom jeziku.

Smatram da smo jedna sasvim obična porodica i da život može da bude lep i pozitivan, čak i kada uživate u malim stvarima, a za sada tvrdim i da je moguće odgajati decu onako kako je većina nas odrastala. To, između ostalog, pokušavam da predstavim na blogu Život van grada, koji od nedavno vodim.

 

2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?

Obzirom da sam jako želela dete, silno sam želela da svaki trenutak upijem i ništa ne propustim. Ipak, tada sam shvatila i da ću pre ili kasnije „odlepiti“ i biti nezadovoljna ako ne odvojim i vreme kada sam samo svoja. Od samog početka, kada beba spava, nisam jurcala da uradim sve po kući, već sam prvo kuvala kafu i radila ono što meni prija, bilo da je to sedenje za računarom ili čitanje knjige. Sa bebom u naručju ili kolicima, ljuljašci, sam kuvala, sređivala veš, brisala prašinu dok pričam bajke, pevam pesmice, izgovaram naglas šta radim. Ovo poslednje je možda doprinelo tome da oboje relativno rano i čisto progovore. Naravno da je na ovaj način i ubacivanje veša u mašinu znalo da traje i po pola sata, ali nismo nigde žurili. Jednostavno kada dobijete bebu najbolje je da zaboravite na sat. Osim kada su zakazane obaveze u pitanju, nema potrebe da merite vreme između podoja ili u šetnji, beba će vam sve sama reći. Samo se opustite i uživajte u novoj ulozi.

Sa drugim detetom tempo je bio da se bez pauze nešto dešava, ali opet se nekako naviknete da u hodu sve obavljate, nema pauze tokom dana, osim ako niste te sreće da se oboje preklope sa spavanjem, pa dobijete tih dragocenih desetak minuta. Možda bih imala više vremena da mi nije uvek podjednako važno bilo da jedemo relativno kvalitetnu hranu, koja uključuje supe i variva gotovo svakodnevno, kao i da deca moraju minimum jednom dnevno izaći napolje. Ali i tada, veče je bilo moje vreme.

 

Treće dete donelo je neki novi mir. Često sam slušala kako treće dete rodite da u njemu uživate i zaista je tako. Iako sam bila ubeđena da sam od početka materinstva uživala, uvidela sam da sam tada bila rastrzana između toga da li sve dobro radim, do besvesti čitala o tome šta da mu dam da jede, šta da uradim kada histeriše, pokušavala da sve zabeležim u radosnicu i fotografišem zbog straha da više neće biti zabavno kada porastu. Sa trećim detetom je nekako opušteno, svesna sam da vreme proleće, trudim se da je maksimalno držim, dojim, jer to prolazi, ali i puštam da prolazi, jer sve faze i godine koje dolaze sa njom će biti podjedako lepe i imati svoje čari.

 

3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?

Kancelarija u kući ima svoje prednosti i mane. Prednost je što mi je sve tu, sa decom sam kada su bolesna, a ovo mi je od starta veoma važno, jer nemamo mogućnost da ih neko drugi čuva. Istina je da tada sve funkcioniše na uštrb mog sna, jer sve što nije urgentno se obavlja noću. Problem je bio i objasniti im da mora da bude tišina kada zvoni telefon, pa često u pola njihove svađe ostanu kao zaleđeni dok ne završim razgovor. Sreća, oni to već znaju, ali sada imam bebu sa kojom se još snalazim. Mislim da će po tom pitanju tek biti problematičan period kada ona počne da puzi i hoda. Ne znam kako ću se organizovati jer mi je njih lako ostaviti i zatvoriti se u drugu sobu ili kupatilo. Često sve zna da izgleda vrlo haotično, pričam telefonom dok izbegavam da zgazim na rasute kocke dok u naručju nosim bebu koja bljucka. Lepo je, ali daleko od idile, kako mnogi misle. Sa svojih šest i četiri godine spominju u igri i kupce, ministarstvo, carinu, blogove, rešenja i mnoge druge termine i ljude i često mi je krivo što to ne mogu potpuno da razdvojim.

Često me peče savest zbog toga što nekoliko puta tokom dana pitaju kada ćemo se igrati, a ja svaki put odgovorim da moram da radim i da možemo tek posle ručka. Onda se tešim da ipak imaju mogućnost da ne idu polubolesni u vrtić i da sam tu, da smo na okupu.

Kada imate troje dece i posao, a pride nemate mogućnost da plaćate dadilju, kućnu pomoćnicu i kupujete kuvanu hranu, onda sve morate da radite u hodu i uglavnom više stvari odjednom. Pauzu u poslu koristim da stavim supu, obiđem cveće napolju, napravim slike za blog. Nekada se nerviram i stalno se iznova plašim da li sam dovoljno zaista aktivno prisutna kao roditelj.

Generalno, onim danima kada su u vrtiću, daleko je efikasnije i lakše. Shvatam da su mali i da je teško da to razumeju. Na kraju krajeva, i mnogi odrasli ne razumeju da je to što niste negde u zakupljenom prostoru posao kao i svaki drugi koji iziskuje osmočasovno radno vreme, s tim da kada ste preduzetnik, nemate kolegu koji će vas zameniti nego sve možete samo da odložite, ali kad-tad morate da završite. Verujem da će, kada svo troje budu išli u školu i vrtić, a mi budemo u zakupljenom poslovnom prostoru, stvari ipak biti malo lakše za poimanje i njima.

4. Tvoje MAMINO VREME.

Za razliku od prvog deteta, kada sam tokom dojenja samo gledala u njega i pričala mu, eventualno čitala knjige naglas, sa drugim sam pak jurila prvo i to odrađivala nekako usput, a sada mi je dojenje donelo neko neočekivano slobodno vreme. Posebno uveče kada taj ritual traje i po pola sata. Zdušno koristim sve prednosti modernih tehnologija te tako osim na Instagramu, modu pratim preko Polyvore i Pinterest aplikacija. Pinterest mi je sve i za ideje vezano za uradi sam projekte, kuvanje i baštu. Uz pomoć Duolinga učim španski, a od skoro obnavljam i davno zapostavljeni ruski. Mislim da 5 minuta dnevno za lekciju apsolutno svako može da odvoji, makar na autobuskoj stanici ili dok čekate da provri voda za kafu.

Moje vreme je svakako veče. Tada završavam sve što ne mora da se uradi u radno vreme, to je vreme kada nekada pogledam neku seriju ili pročitam par strana knjige. Realnost je da često usput zaspim i da nekada knjige čitam mesecima. Mužu često nije jasno kako uz seriju istovremeno listam Pinterest, sređujem slike za blog ili pletem, ali ja sam navikla.

Vremena za frizera, kozmetičara, bioskop i koncerte trenutno nema, ali bilo je i biće kada deca malo odrastu. Uopšte ne patim za tim. Sve što mogu obavljam sama, u kućnim uslovima.

 

5. Pitanje prethodne mame: Uveče, kada se ugase svetla, kada ih uspavaš i pokriješ i zatvoriš vrata njihove sobe, o čemu razmišljaš?

O tome ko će se prvi probuditi da me pozove! Šalim se, mada i ne potpuno. Razmišljam o tome koliko sam srećna što ih imam i koliko je sve drugo nebitno. Upravo tim noćnim razmišljanjima sam davno posvetila i ovaj tekst.

 

Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:

Koju knjigu i film bi preporučila za mamino slobodno vreme?

 

---

Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.

Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.

 

Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!

Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.

 

Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, sistemski porodični psihoterapeut u edukaciji, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org