Rad Hrabre mame Tatjane pratim duže vreme, jer mi se veoma dopada način na koji afirmiše žene da se pokrenu i učine nešto za sebe (pa time i svoju porodicu).
Želela sam da je upoznam.
Želela sam da čujem kako se ona bori sa određenim izazovima, pa da možemo nešto novo naučiti od nje.
O čemu je to pisala Hrabra mama Tatjana, pročitajte u intervjuu.
O čemu su sve do sada pisale Hrabre mame pročitajte klikom ovde.
Pročitajte i podelite ovaj tekst ukoliko znate neku mamu kojoj trebaju baš ove reči podrške.
Tatjana Obradović Tošić (Fotografija je lično vlasništvo Hrabre mame iz tekst koja zadržava sva prava, te je ZABRANJENA svaka zloupotreba i kopiranje)
1. Ukratko – ko si ti?
Ja sam Tatjana, preduzetnica, feministkinja, partnerka i mama 2 divna čudovišta ?. Obožavam sve što ima veze sa planerima, kafom i suncem.
Autorka sam bloga i podkasta www.kadonavodi.com, gde pomažem preduzetnicama i onima koje to žele da postanu, da ostvare svoje ciljeve i kreiraju vreme za sebe. To je moja druga preduzetnička priča po redu. Nakon 10 godina kao suvlasnica i direktorka svoje firme, prošle godine sam rešila da je vreme da idem u drugom pravcu. Ušla sam u online vode i pokrenula novu priču u kojoj ću moći da radim sa mnogo više žena. Cilj mi je da zajedno sa ženama nađemo načine kako da balansiraju posao i privatne obaveze, kako da odrede prioritete i kreiraju prostor za sebe.
Ne stidim se da kažem da nisam samo mama. Veliki deo mene čini moja borba za ženska ljudska prava, naročito ekonomska prava. Takođe, moj život ne bio mogao da bude ovakav kakav jeste da nemam partnera i supruga Ivana na tom putu, koji ruši sve predrasude o tome šta znači biti muškarac u Srbiji danas.
2. Roditeljski izazov sa kojim si se izborila i kako?
Odluka da rodim drugo dete je za mene lično bila velika prekretnica. U tom momentu se moja firma razvijala u odličnom pravcu, radila sam puno zanimljivih stvari i videla sam sebe u potpuno drugom svetlu. Vizija koju sam imala se polako ostvarivala. Porodični život je ušao u period harmonije, obzirom da je ćerka imala 5 godina.
To je bila jako teška dilema, zato što vidite sebe u punoj snazi, a onda se morate pomiriti sa činjenicom da naredne 3 godine, stvari moraju da stagniraju ako ne nazaduju. Ovo nisu stvari o kojima se često priča, ali sam sigurna da se dosta žena suočava sa tom dilemom. Ono što je meni pomoglo da donesem odluku jeste bezuslovno partnerstvo u roditeljstvu koje imam od svog supruga, kao i podrška koleginica iz moje bivše firme.
Kao što je već poznato ja sam veoma organizovana osoba ?, tako da sam sa suprugom pravila planove šta ćemo raditi u različitim situacijama koje mogu da se dese i tokom trudnoće i posle porođaja, a koje uključuju moju potrebu da radim. To možda izgleda smešno, ali meni je bilo važno da znam da su stvari rešive i da neće sve zavisiti od mene.
I u suštini nije. Ja sam počela polako da radim kad je sin napunio 3.5 meseca, išao je svuda sa mnom, održao gomilu treninga i prevalio priličnu kilometražu ?, ali je bio izuzetno dobra i zadovoljna beba, kao i njegova mama.
3. Roditeljski izazov sa kojim se i dalje „boriš“?
Ovo je jako teško pitanje. Naš glavni trenutni izazov kao roditelja, jeste osnaživanje ćerke da ostane svoja i različita. Naime, vrednosti koje ona nosi iz kuće, a koje su bazirane na poštovanju ljudskih prava svih, nisu baš najprihvaćenije u školi. Iako samostalna, pod velikim je pritiskom društva koje ima u školi i teško joj je da se izbori sa tim, jer su joj naravno bitne drugarice i drugari. Deca puno toga nose iz kuće, i onda nastane problem kad ona kaže da svi treba da budu svoji i pevaju šta im se sviđa, a nju izbacuju iz društva zato što nije krštena i ne može da peva pesme u kojima se pominju anđeli. To je iz naše perspektive možda smešna situacija, ali iz njenje perspektive je to odbacivanje prilično tragično i ona ne zna kako da se nosi sa tim. Mi smo protiv veronauke u školama, iz različitih razloga, ali je u stvari strašno što školski sistem nema mehanizme koji decu uče poštovanju različitosti. Ili ih bar ja nisam videla još uvek.
4. Tvoje MAMINO VREME.
Moje mamino vreme sam uspela da kreiram veoma dobrim planiranjem i samodisciplinom. U radnoj nedelji koja nema nekih većih iskakanja, to su treninzi trčanja 3x nedeljno i veče za čitanje i učenje. Na treninge trčanja sam krenula pre nekih mesec ipo dana i apsolutno sam oduševljena i principima rada i svojim napretkom i mirom koji mi trčanje donosi.
Ja nisam jutarnji tip, treba mi vremena da se razbudim ujutru. Međutim, uveče, kad se sve stiša, onda tu tišinu koristim za 2 stvari. Ili čitam knjigu ili gledam, čitam i učim od različitih preduzetnice koje se bave sličnim stvarima kao i ja. Ponekad, kad mi je dan totalna ludnica, ugasim sva svetla, sipam čašu vina i gledam u svetla grada i automobile koji prolaze. Dopuštam svom dragom mozgu da se odmori.
5. Pitanje prethodne mame: Šta je to za šta bi volela da tvoje dete/deca jednom kažu “Mama je bila u pravu”?
Volela bih da kažu da sam bila u pravu što sam ih puštala da budu svoji i istraže svoje vrednosti i potencijale. Mislim da je to jako važno, jer će jako dugo biti pod pritiskom vršnjaka da se uklope.
Postavi pitanje sledećoj Hrabroj mami:
Kako planiraš vreme za sebe – koje metode i alate koristiš?
Ukoliko želite, u komentaru ispod – podelite sa nama svoje iskustvo sa izazovom iz teksta.
Takođe, možete i vi predložiti Hrabru mamu čije bi iskustvo želele da čujete. Pišite mi na kontakt@maminovreme.org i pokušaću da dobijem odgovor.
Napomena: Ovaj tekst je u vlasništvu stranice Mamino vreme i zabranjeno je svako kopiranje!
Odgovori na pitanja su originalni odgovori osobe čije se ime navodi u tekstu.
Tekst uobličila Manuela Kamikovski – mama, dipl. psiholog, porodični psihoterapeut, praktičar terapije igrom, asertivni trener, osnivač i urednik stranice www.maminovreme.org