Sve prisutne smo zamolile da sa nama podele svoje utiske o diskusiji tako što će davati ocene od 1 do 5, gde je 5 najveća ocena, i evo prosečnih ocena koje smo dobile za ovu diskusiju:
Sadržaj diskusije je bio koristan (ocena 4.63) i veoma zanimljiv (4.71).
Procena kompetentnosti Manuele i Nikoline je na zavidnom nivou: odlično, 5.00.
Izdvojićemo par komentara koje smo dobili kao sugestije za naš budući rad
“Sve pohvale za vas zajednicki rad. Ideja da na ovaj nacin doprete do vise porodica je zaista odlicna i hvala na tome. Diskusija je bila i edukativnog karaktera i motivisuca, inspirativna.. Prosto „zagolica“ roditelje da se preispitaju, razmisle o situcijama koje dozivljavaju sa svojom decom, o nacinima kojima pribegavaju kako bi se izborili sa raznim izazovima koji su neminovni. Hvala na licnim primerima koje delite cime normalizujete, cinite da ucesnici shvate da nisu sami i da smo svi u istom „slatko_kiselom sosu“ 🙂 Neke teme koje mi trenutno padaju na pamet: u cemu su roditelji najcesce nesigurni kada je u pitanju vaspitavanje (osim npr. postavljanja granica;Da li postoje neke tabu teme izmedju roditelja i dece, ako da, koje su to… Kakva je njijova funkcija.. Šta sa tim.. I sl.Prepoznavanje i uvazavanje licnih granica deteta..”
“Sve pohvale za nacin na koji obradjujete temu i za date primere iz licnog iskustva… “
“Mnogo mi se svideo vebinar, ja generalno jako puno citam o pozitivnoj disciplini i pokusavam da primenim, ono sto sam videla da mi stvarno fali je sta konkretno uraditi, pravi zivotni primeri i kako primeniti pozitivnu disciplinu. Jako se radujem vebinaru.”
„Super je sto ne pricate samo skolski, nego iz vaseg licnog iskustva i primera.“
“Bila je milina slusati vas, dosta korisnih saveta za nas roditelje. Hvala vam sto nam pomazete da se lakse i uspesnije snalazimo u ulozi roditelja!:)
Hvala “
“Ja imam samo pohvale za vas i za vaš rad. Ovim idejama zaista pomažete svim onim roditeljima, među kojima sam i ja, koji žive u unutrašnjosti i nisu u mogućnosti da na drugi način čuju tako kompetentne stručnjake i, pre svega divne žene i majke, šta imaju da kažu. Najbolje od svega je to što svaku izjavu, predlog i slično uvek potrkrepite vlastitim primerima, u kojima se mnogi od nas pronalaze sa manjim ili većim razlikama. Radne sveske su odličan podsetnik, ali sam ja sebi obezbedila i jednu u kojoj hvatam beleške da imam ako nešto zapne. Pratim vaš rad i na društvenim mrežama i obe ste mi jako pomogle da se zamislim i porazmislim šta je to što očekujem od sebe kao od roditelja i na koji način da ne dozvolim da me majčinstvo ne proguta i da ne definišem sebe samo kao majku već i kao ženu koja se školovala i koja ima želi da uspe i u poslu, a da ništa od toga ne mora i ne treba da trpi ako se ja lepo organizujem i na pravilan način rasporedim prioritete u datom trenutku. Ali i da imam pravo da budem malo sebična i dam sebi oduška radeći ono što me ispunjava i čini srećnom a da to nije povezano sa mojom porodicom, već sa životom koji sam živela pre i stvari koje volim i radim ceo život ne moram da zanemarim zbog deteta. Ako sam ja zadovoljna sobom i životom biće zadovoljniji i oni koji su sa mnom svaki dan, moja porodica. Hvala vam još jednom obema i samo nastavite ono što ste započele jer imate svu moju podršku. Veliki pozdrav!”
Pitanja i naši odgovori
“Da li bi i takve pozitivne stvari zapamtili tako mali….sta ocekivati?”
Može biti veoma korisno da roditelj poznaje razvojne faze i šta u kom uzrastu može da očekuje od deteta, jer može poslužiti kao orijentir u kom pravcu se razvija dete, kao i da li postoje veća odstupanja od proseka pa je potrebno konsultovati stručnjeka.
O razvojnim fazama i kako pristupiti detetu tokom vaspitanja, a da se ne koristi kazna pričaćemo tokom našeg vebinara “Šta koristiti umesto kazne?”.
Cerka ima dvije godine kada god joj nesto kazemo da ne moze pocne da place i govori mama se naljutila ili tata se naljutio. Ne zelim da ima takvu reakciju ali ne mogu ni da joj dopustim da lupa o televizor ili tako neke stvari.Sta raditi?
Sta raditi ako dete od 2 godine..svaki put kad mu nesto nije po volji baca se i place..a kad pokusas da uspostavis kontakt ocima sa njim… jer na to reaguje.. nece da dozvoli da se uspostavi kontakt ocima.. sta raditi u toj satuaciji?
U periodu oko godinu i po do tri godine deca imaju fazu kada počinju tzv ispadi besa, što je potpuno normalna faza. Ispad nezadovoljstva se dešava kada je dete preplavljeno negativnim emocijama sa kojima ne zna šta će, zato što još uvek nema razvijene veštine regulacije emocija, i onda ih manifestuje kroz vikanje, plakanje, bacanje, udaranje i sl. Naš zadatak u ovoj fazi razvoja je da ostanemo mirni, da im imenujemo emociju kroz koju prolazi kako bi dete naučilo šta mu se događa u organizmu i da mu pružimo utehu i zagrljaj. Ukoliko dete odbija zagrljaj, to znači da mu dodir ne prija u tom trenutku i zato treba to ispoštovati i stati sa strane dok napad jakih emocija ne prođe.
Ukoliko je ugrožena bezbednost i sigurnost deteta ili nekog drugog koji se nalazi u detetovoj blizini, ili ukoliko je moguć rizik od materijalne štete, potrebno je to obezbediti, skloniti i omogućiti sigurnu sredinu za dete da izrazi svoj protest. Kada se smiri, i kada je emocionalno spremno za učenje, potrebno je preduzeti potrebne korake učenja deteta kako da prepozna nalet emocija i kako da ih reguliše. Koji su ti koraci koji su neophodni da bi dete naučilo veštine koje su mu potrebne u životu (dakle, ne samo kako se regulišu emocije, nego i mnoge druge veštine), kao i na koji način se oni sprovode kako bi imali najbolji efekat na učenje deteta, predstavićemo vam na vebinaru “Šta koristiti umesto kazne?”.
A da li svako dete kaznu dozivljava kao lekciju?
Dete nijednu kaznu ne doživljava kao lekciju. Dete kaznu doživljava kao nešto opasno i ugrožavajuće, i nešto čega se treba kloniti. Zbog toga, deca će se truditi da ne naprave nijednu grešku kako bi izbeli kaznu, a ako i naprave neku grešku, onda neće preuzeti ličnu odgovornost za nju, već će pokušati da se izvuče samo da ne dobije kaznu. U svakom slučaju, efekat kazne je negativan na dete. Ukoliko je roditelj imao želju da dete nauči da ne sme da radi nešto (na primer da lupa vratima kada je besno), i kazni ga, neka deca će početi u inat to da rade, neka deca će čekati pogodnu priliku da se osvete roditelju zato što ih je kaznio, a neka će to uraditi kada ga niko ne gleda. Dakle, neće naučiti da nije u redu lupati vratima i da preuzme ličnu odgovornost za eventualnu štetu, već kako se inati, kako se sveti, i kako se rade zabranjene stvari skrivajući se. Mnogo više o negativnim efektima kazne razradićemo na samom vebinaru “Šta koristiti umesto kazne?”
A šta sa nama koji nemamo facebook? Može li da bude tako nešto i na instagramu?
Što se tiče naše podrške nakon vebinara, u ovom trenutku postoji opcija samo FB zatvorene grupe jer nudi mnogo više mogućnosti nego instagram.
A šta sa decom uzrasta 10 godina .. oni već imaju dobro razvijen osjecaj za logicko razmisjanje, zar ne?
Deca starija od 6 godina do 11 godina starosti mogu da razumeju posledice svog ponašanja, ono što njima nedostaje je apstraktno razmišljanje, kao i da osmisle više alternativnih rešenja neke problemske situacije. Oni često razmišljaju u vidu pretpostavki i veruju da su one istinite. Na primer, ukoliko se prijatelj ne javi na telefon, onda dete tog uzrasta može pomisliti da je taj prijatelj ljut na njega i čvrsto verovati u to iako nije proverio i ispitao neke druge mogućnosti. 11 godina je inače velika prekretnica za dete i tada dete doživljava velike promene i zato se nekada čini da ne slušaju, ili ne žele da rade onako kako im roditelji kažu, a o čemu ćemo detaljnije pričati na vebinaru “Šta koristiti umesto kazne?”
Danasnja deca su ipak drugacija nego sto su deca to nekada bila .. to je neminovno jer imaju more vise izvora informacija ,tv sa 100 kanala ,internet a opet su samo deca i tu samu sebe ponekad uhvatim u zamci .. ne znam ponekad kako reagovati u nekim situacijama neposlusnosti i besa
Da, slažemo se da su današnja deca drugačija i da je došlo do evolucije i samog društva. Ranije su deca imala model poslušnosti na koji su mogli da se ugledaju. Na primer, majka je bila poslušna ocu, kao glavi kuće, a otac je bio poslušan svom poslodavcu i posao se nije menjao po 20-30 godina. Danas, žena ne mora da bude poslušna svom mužu, a takođe ni zaposleni svom poslodavcu, većće bez problema izraziti svoje mišljenje koje je drugačije od mišljenja poslodavca.Upravo zbog toga, deca sve manje imaju model bespogovorne poslušnosti, već se sve više plasira sloboda govora i kretanja kao vrednost u zapadnom svetu. Upravo zbog toga treba menjati i pristup u vaspitanju. Kazna više nije funkcionalna, ali ono što možete primeniti umesto kazne možete mnogo detaljnije čuti na našem vebinaru “Šta koristiti umesto kazne?”
Kako i resavati konflikte izmedju sestara. Iako sve vreme od rodjenja se trudim i pazim da obe istovremeno obracam paznju na obe ,poljubim i jednu i drugu jos od malena
ali u zadnje vreme postaju nemoguce iako su mi u jednom trenutku i same rekle mama sta se ti toliko nerviras to je samo malo svadjica sestrinska
Prvo što bih Vas pitala jeste: zašto je važno da Vi rešavate njihove konflikte (naravno ako bezbednost dece nije ugrožena)? 🙂
To su njihovi konflikti i veoma su korisni za njihov razvoj. Kroz međusobne konflikte one razvijaju veštinu rešavanja konflikata sutra sa drugim ljudima. Veoma je korisno da imaju mogućnost da same dođu do rešenja problema, kao i da iskuse kako je to kada nisi u pravu i šta u tim situacijama može da uradi. U zavisnosti od razvojne faze u kojoj su deca, zavisiće i način na koje one doživljavaju konfliktne situacije i kako ih rešavaju (o mogućnostima dece po razvojnim fazama pričaćemo i tokom našeg vebinara “Šta koristiti umesto kazne?”).
Ono što Vi možete da uradite jeste da kroz igru ili priču (zavisi od uzrasta dece) obradite temu konflikata: šta se sve može raditi u onfliktnim situacijama, kako se mogu ponašati, šta mogu reći, šta je dozvoljeno a šta nikako nije dozvoljeno u konfliktnim situacijama i slično.
Mislimo da naša uloga roditelja nije da glumimo sudije nego da ih podstičemo da “sami biju svoje bitke”, a da smo mi uvek tu ako im zatreba pomoć!
Ono sto bih htela da pitam jeste: da li mi mozda te nase malisane od 4 godine shvatamo previse ozbiljnim i velikim i s njima razgovaramo upravo tako, postavljajuci ta neka pravila, govoreci o posledicama itd. Nikolina, Vi ste rekli da sa svojom cerkom od malena razgovarate o pravilima i da je od malena ucite posledicama ponasanja. Ja, ponekad, kad sa svojim sinom od 5, sad vec 6 godina razgovaram o posledicama ponasanja, imam utisak da ga udavim s tim mojim izlaganjem, koje je zaista koncizno i jasno. Nekad je potpuno saradljiv, ali to je bas retko, a nekad (cesto) smoren, da kazem tako. Da ucestvuje u analizi ponasanja je, takodje, suvise dosadno njemu, pa me otkaci jednim odgovorom. Tako neki utisak steknem. Doduse, tek smo u pocetnoj fazi usvajanja novog obrasca vaspitanja, pa je verovatno i to razlog ovakvog njegovog ponasanja. Kao sto ste navele da dete za nesto nije spremno, tj nije dostiglo tu razvojnu fazu da bi razumelo, tako mislim da i za ove, da kazem ozbiljne razgovore, nije bas u potpunosti zrelo.
Deca generalno, bez obzira na uzrast ne vole duga predavanja i držanje lekcija. Zapravo, niko od nas ne voli duga predavanja i držanje lekcija. Ono što deci mlađoj od 6 godina pomaže da razumeju posledice (iako ih ne razumeju na način kako bismo mi voleli) jeste kroz pravila. Oni poštuju pravila i tako im se treba obraćati i biti uporan i dosledan u tome. Kada nauče pravila, onda možete postavljati pitanje: “Koje pravilo važi za…” Ovo je samo jedna od alata u pozitivnom vaspitavnju koji može da pomogne, a ima ih još dosta o čemu ćemo pričati na vebinaru “Šta koristiti umesto kazne?”.
Moja djeca su poprilicno svoja i ja mislim da je to dobro ,imaju svoje misljenje i veoma ga jasno iskazuju i svoje argumente ,a nekima se to bas i ne dopada ,jer nisu poslusne samo zato sto to tako treba i odrasli to govore ,vec im uvek treba prica i objasnjenje i koliko god to ponekad bilo tesko i iscpljujuce ja se sve vreme trudim da im objasnim i popricam sa njima . Ali sada primjecujem da su mozda ponekad previse samouverene i da ponekad misle da su one najpametnije .. sto je odlika ulaska u pred pubertetsko stanje …a opet ponekad ,pogotovo kod jedne primecujem i nedostatak samopuzdanja…i ceste izlive besa – kada nesto ne zna ili nije onako kako je ona zamislila u glavi ..a cesto se desava da jedan te isti dogadjaj iliti bolje i samo jedan trenutak ona shvati ilio bolje receno dozivi na sasvim drugaciji nacin nego ja … ok ,kad su bile manje to mi je bilo jasno da djeca drugacije shvate ili neke stvari i ne mogu razumeti kao mi ,ali sada je vreme da se usaglasavamo ,zar ne? Onda uticaj vrsnjaka sada dobija mnogo jace znacenje u njihovim zivotima ,iako ja i dalje kod njih pokusavam im dati do znanja da nije strasno biti drugaciji i da ne moraju da se uklapaju u drustvo samo da bi bile prihvacene i da se prava drugarstva i stvaraju kroz ceo zivot …doduse one su lepo prihvacene i omilljene u razredu,ali svakodnevni zivot nosi niz situacija i kada mi prepricavaju dogadjaje iz skole ucim ih onom starom da treba biti dobar drug ,posten i hrabar ,da su prava bogatstva karakterne osobine i lepo ponasanje ..a ne foliranje i da li se imaju mobilni ovakvi ili onakvi ..i patike one ili ove marke ..iako se ponekad upitam da li ja dobro postupam ,jer ovaj zivot i nije med i mleko i u stvarnom zivotu u vecini slucajeva nije kao u bajkama ,pa da ne budu previse dobre i naivne .. to se meni sada vrzma po glavi .. Eto ja sam se bas raspisala ali sta je to sto ih trebamo nauciti za ceo zivot? Koje su to lekcije? Jesam li ja na pravom putu?
Veoma je teško roditeljima kada vide da se njihove vrednosti koje uče i svoju decu ne poštuju van kuće, posebno ako primete da se vrednuju baš suprotne stvari (ono što ste Vi naveli: “ne foliranje i da li se imaju mobilni ovakvi ili onakvi ..i patike one ili ove marke”). Prirodno je zapitati se: “Jesam li ja na pravom putu?”.
Važno je sebe kao roditelja zapitati: Koje su to lekcije koje želim da moja deca nauče? Šta je meni kao roditelju važno i zašto da baš to nauče? Koje su moguće posledice koje će imati ako usvoje to što želim? Koja su kompromisna rešenja na koja mogu da pristanem? Šta deca misle o tim mojim lekcijama? Imaju li ona nešto da dodaju?
Period adolescencije zna da bude veoma izazovan i za roditelje i za decu, a ono što je najvažnije jeste ostati u kontaktu sa decom. Slušati šta nam saopštavaju i nuditi odgovore i predloge tek kada ona to budu tražila (ovaj deo zna da bude veoma tešak, ali se isplati jer im pokazujete poštovanje i veru u njih.)
P.S. Uvek ih možemo pitati: “Želiš li da čuješ šta ja mislim o tome?” 😉
Verujemo da imate još mnogo pitanja za nas i rado ćemo vam odgovoriti tokom vebinara „Šta korisiti umesto kazne?” ili zakažite individualne konsultacije:
– Konsultacije kod Nikoline zakažite na office@nikolinamil.com
– Konsultacije kod Manuele zakažite na kontakt@maminovreme.org