Sve prisutne smo zamolile da sa nama podele svoje utiske o diskusiji tako što će davati ocene od 1 do 5, gde je 5 najveća ocena, i evo prosečnih ocena koje smo dobile za ovu diskusiju:
Sadržaj diskusije je bio koristan (ocena 4.53) i veoma zanimljiv (4.71).
Procena kompetentnosti Manuele i Nikoline je na zavidnom nivou: odlično, 4.88.
Izdvojićemo par komentara koje smo dobili kao sugestije za naš budući rad
“Nemam nikakvih sugestija. Hoću da naglasim da mi je prvi put da prisustvujem ovako nečemu i oduševljena sam! Stvaro je bilo korisno! Hvala Vam puno! Divne ste!”
“Prvo veoma sam prijatno uživala večeras u Vašoj energiji i priči, vrlo je iskrena, izvodljiva i poučna. Ne znam šta bi dodala, osim da su mi se dopali primeri iz života još više nam dočaravaju u kakvim se sve iskušenjima nalazimo svaki dan i kako odreagovati na sve to. Podstiču na strpljenje, a i strategiju kako svom detetu a i sebi otvoriti put ka bezbrižnijem detinjstvu a i životu kasnije. Ja sam oduševljena Vama.
Pozdrav od mame dva dečaka“
“Velika pohvala za vaš rad. Uživam da vas slušam i dobijem volju da se još više trudim i radim na sebi. Super što nam pružate mogućnost da čujemo i snimke vebinara. Veliki pozdrav”
“Ovo je bio moja prva online edukacija i jako mi se svidjelo, pogotovo što su primjeri koji vi koristite stvarno i realni, primjeri vaše djece i vas. Kombinacija teorije i stavljanja akcenta na praksu je najbolje.”
Pitanja i naši odgovori
„Kako reagovati kad pošne na ulici da plače zbog neke odredjene stvari, npr želi još na tobogan ili da vozi autice dok ne popustite? Krenule su takve situacije, ona ima 2 god. I kad kažem idemo, ona počne da vrišti, i da se valja.“
Odrasli često greše kada ne shvataju ozbiljnost detetove igre. Kada prekinemo dete u igri, to je kao kada nas neko prekida u našem poslu. BIlo bi poželjno najaviti još koliko dete može da se igra (na primer: “Igramo se još 10 minuta, kada mama kaže “idemo” to je kraj igre”. Kada je dete tako malo, možete ga pre samog odlaska pitati koju još spravu želi da proba ili da mu postavite pitanje sa izborom: “da li želiš da se spustiš niz tobogan ili da se još malo ljuljaš na ljuljašci pre nego da krenemo?” Dakle, potrebno je da se napravi tranzicija iz jedne u drugu aktivnost.
Međutim, ukoliko se dete i dalje opire da ode kući, potrebno je razmisliti o generalno prirodi komunikacije roditelja sa detetom. Upravo ovom temom smo se nas dve bavile na vebinaru “Autoritet: od neposlušnosti do saradljivosti između deteta i roditelja” gde dajemo alate roditeljima koji mogu da pomognu da se sa detetom razvije veći nivo saradljivosti.
„A kada dete sa fokusa npr. u skoli odluta.zamisli se odluta u svoj svet. kako tada resiti ‘neposlusnost'“
Ovo pitanje sam razumela kao: šta raditi u situaciji kada detetu odluta pažnja sa gradiva koje uči/obrađuje u školi?
Pretpostavljam da se pod “neposlušnost” u ovoj situaciji se misli na neizvršavanje zadataka koje je pred detetom. Postoje mnogi razlozi zbog kojih dečja pažnja “luta”, od uzrasta, preko interesovanja, pa sve do nekih ozbiljnijih teškoća sa održavanjem pažnje.
Ukoliko su detetove osnovne, biološke potrebe zadovoljene (odmorno i sito) i jasno je dato do znanja šta je zadatak deteta u tom momentu, ono što je moguće uraditi u situaciji kada odluta pažnja jeste da podsetite dete na zadatak: “Ime deteta, čini mi se da ti ovaj zadatak baš i nije interesantan. Treba li ti možda neka pomoć da uradiš zadatak?” ili “Ime deteta, pitam se gde li si odlutao. Sigurno je zanimljivije od ovog zadatka. Treba li ti možda neka pomoć da uradiš zadatak?”.
Ako vidite da ovo “lutanje pažnje” postoji kod svih nastavnih predmeta, vredi razmisliti o motivaciji deteta za učenje, dečjem stavu prema učenju, kao i posmatrati dečje ponašanje i pažnju u situacijama koje nisu vezane za školi (da li postoji teškoća da dete zadrži pažnju?).
Ako nisam dobro razumela pitanje, u komentaru ispod dopunite Vaše pitanje i rado ću odgovoriti.
O tome kako povećati saradljivost, a smanjiti neposlušnost kod deteta, nas dve obrađujemo u našem vebinaru “Autoritet: od neposlušnosti do saradljivosti između deteta i roditelja”. Snimak vebinara ćemo pustiti 20.2. U 21h.
„Moje dete jednostavno kaze necu i ne pali ni jedan metod! Kazne kod nje ne deluju jer je mala ima 2 godine ali kad resi da nesto a mi je teramo da to uradi ona pocne da besni“
U ovom periodu dete se nalazi u razvojnoj fazi koja se naziva faza negacije i potpuno je normalno da na svako naše pitanje dete odgovara sa “ne”. Ova faza razvoja je važna zato što pomaže detetu da napravi prve korake u razumevanju svog JA, svoje ličnosti, svoje samostalnosti. Ukoliko kažnjavamo dete u ovom periodu, povećavamo rizik da, jednog dana, dete ne ume da se zauzme za sebe i kaže “ne” kada zaista treba (na primer, da odbije drogu koju mu ponudi vršnjak). Mnogo više o tome kako učiti dete da se zauzme za sebe u nekim kritičkim situacijama u komunikaciji sa drugima, nas dve ćemo pričati u našem četvrtom vebinaru: “Vršnjačko nasilje: kako razvijati socijalno jako dete” koji će se održati 6. Marta u 21h.
Što se tiče sada ove specifične situacije, ono što ovde može da pomogne jeste najava sledeće aktivnosti kroz nuđenje izbora. Na primer: “Za 5 minuta krećemo, hoćeš li pre nego da krenemo da se spustiš niz tobogan ili da prođeš kroz ovaj tunel?”. Naravno, iza svake detetove neposlušnosti stoji nešto što treba razumeti i u skladu sa tim reagovati. Dakle, treba posmatrati celokupno detetovo ponašanje i ukoliko dete baš ni u jednoj situaciji ne pokazuje saradljivost, onda treba razmisliti o tome kakva je generalno priroda komunikacije između deteta i roditelja, i kojim mi to postupcima, kao roditelj, doprinostimo da dete ne pokazuje saradljivost. O tome kako povećati saradljivost, a smanjiti neposlušnost kod deteta, nas dve obrađujemo u našem vebinaru “Autoritet: od neposlušnosti do saradljivosti između deteta i roditelja”. Snimak vebinara ćemo pustiti 20.2. U 21h.
„Meni se recimo desava da moja cerka nece da krene na ukrcavanje za avion. i realno samo sto nismo propustile smo avion dva puta jer njoj nije zelela da mrdne sa igralista na aerodromu. ima pet godina. inace se trudim da je ne kaznjavam i da se ne stresiram mnogo ali me ova specificna situacija bas izludjuje jer zaista jesto bitno da poslusa.“
Ovakve situacije mogu biti izazovne, zaista. Iako je to frustrirajuća situacija, ne bi bilo loše da postavite pitanje detetu da li postoji nešto u vezi čega se boji i zbog čega ne želi da krene na avion. Ona ima 5 godina i moguće je sa njom razgovarati o tome, i pri tome, dobiti određene odgovore koji mogu da Vam znače u razumevanju njenog ponašanja. Takođe, možete se sa njom unapred dogovoriti šta očekujete od nje kada je u igranoici na aerodromu. S obzirom da znate tu njenu tendenciju, Vi sa podsećanjem na prekid igre možete početi ranije, tako što ćete je pitati koliko ranije želi da je podsetite da treba da prekine igru. Nekoj deci, jednostavno, treba pomoć prilikom prelaska iz jedne aktivnosti u drugu.
„Kako reagovati kada dete od godinu i 3 meseca zna da nesto ne treba da radi, npr. da dira uticnice ili da ne treba da stavlja predmete u usta, ali i dalje to radi, smeje se , gleda nas i namerno to radi kada je gledamo? Ona je mala, ali nam je jasno da sada ispoituje granice. Ja sam tip da ponavljam iznova i iznova, a tata gleda na to drugacije pa me zanima vase misljenje.“
Ovo je odlično pitanje: šta kada se roditelji ne slažu u pogledu pristupa vaspitanju?
Ovo je bila tema o kojoj smo Nikolina i ja pričale tokom naše online diskusije “Kako sa okolinom koja se ne slaže sa našim načinom vaspitanja” i ono što smo tada rekle jeste da vam u sličnim situacijama može pomoći da se oboje zapitate: šta je najbolje za rast i razvoj deteta? Dugoročno kada se gleda, koji stav/ideja/predlog može imati pozitivnije efekte na detetov razvoj? Pa čak i na papir staviti argumente za i protiv jednog predloga, pa zatim za i protiv drugog predloga. Lako ćete tada moći videti koji predlog, makar za nijansu, može imati pozitivniji efekat na razvoj deteta.
O tome kako povećati saradljivost deteta i usaglasiti stavove sa partnerom, nas dve obrađujemo u vebinaru “Autoritet: od neposlušnosti do saradljivosti između deteta i roditelja”. Snimak vebinara ćemo pustiti 20.2. U 21h.
„Šta ona tačno radi u tim jutarnjim aktivnostima?“
Napravile smo tako što sam se ja jedno jutro iznervirala kada sam na svaku moju molbu da nešto uradi kako bismo na vreme stigli u vrtić, dobijala kao odgovor “neću!”. Razlog tome jeste bila pospanost i to što sam ja bila malo nervoznija, ali sam zaista bila jako nežna sa njom. Naravno, zakasnile smo u vrtić, ona je propustila doručak i bila je gladna do užine. Pošto moja pitanja koja joj pomažu da poveže svoje ponašanje sa posledicom (nisi se spremila na vreme, zakasnila si i zbog toga si propustila doručak i bila gladna) nije funkcionisalo nikako. Onda sam rešila da sa njom sednem i da zajedno nacrtamo kako treba da izgleda rutina posle jutarnjeg buđenja, kao i na koji način da je ujutru probudim kako bi bila bolje volje. Za sada, ta rutina i jutarnja pesma (Despacito) koju smo zajedno pravile funkcioniše ?
Naravno, svako dete je drugačije, pa samim tim potrebno je primeniti onaj alat koji najviše “paše” detetu i zato vas pozivam da se priključite vebinaru gde možete i više čuti o tome kako da dete bude vaš saradnik čak od ranog jutra ?
„Moje dete,3 god. sta god joj kazem,zamolim da uradi,dogovorimo se,ona odmah krene da place,najvise kad treba da skupi igracke. a sada je pocela da pravi problem i oko jela,a jela je super, to je mucenje kad treba da jede svaki zalogaj,sta raditi tada?“
Uvek treba postaviti sebi pitanje: “Kojim svojim ponašanjem mi kao roditelji doprinostimo da dete pokazuje otpor i plačljivost?” Kakav konkretno Vi dogovor napravite sa detetom, pa je detetu teško da ga ispoštuje i plače? Da li je taj dogovor u skladu sa njenim razvojnim mogućnostima? Da li ste joj pružili neku vrstu izbora, ili ste joj samo stavili do znanja da treba da se pokupi igračke nakon igranja? Kada je u pitanju hrana, da li je došlo do određene promene svakodnevne rutine? Da li je hrana nešto što Vi insistirate kao nešto jako bitno do nivoa da se bojite šta će se dogoditi ukoliko propusti jedan ili dva obroka u toku dana? Dakle, na mnogo pitanja je potrebno odgovoriti kako bi bilo jasno zašto dolazi do stvaranja otpora kod deteta, zato što naše ponašanje i naš odnos prema njihovom ponašanju, doprinosti stvaranju ili “otapanju” otpora. Osim toga, 3.godina je prekretnica u razvoju i vrlo moguće je, da zbog skoka u razvoju dete pokazuje određene promene u svom ponašanju. Šta je tačno u detetovoj glavi kada pokazuje neposlušnost, kao i kako “otopiti” detetov otpor nas dve smo se bavile na našem vebinaru “Autoritet: od neposlušnosti do saradljivosti između deteta i roditelja” čiji snimak ćemo pustiti 20. februara u 21h, tako da Vas ohrabrujemo da se prijavite na ovaj vebinar kako biste saznali kojim alatima možete da razumete detetovo ponašanje i kako da mu priđete kako biste smanjili otpor.
„Moje dete jednostavno ignorise koncept ne i ne moze, i besni za nesto sto je naumio. A o kazni nema nikakvu predstavu, ima 13 meseci. Pitam se cesto da li je moguce da je toliko uporan, ili tera inat ili samo ispituje granice. Da li je samo takav karakter…“
Na tom uzrastu dete ima zadatak da otkrije svet koji ga okružuje. Zadatak roditelja je da detetu omogući bezbedno istraživanje. Reči poput “ne” i “ne može” koristite samo u ekstremno opasnim situacijama, u situacijama kada je potrebno brzo odreagovati i zaustaviti dete. Te reči tada izgovarate oštro i glasnije, jer tako skrećete dečju pažnju.
U svim ostalim situacijama kada imate potrebu da detetu kažete “ne”, a vi zamenite sa onim što dete može da radi: “Interesuje te ta vaza. Ti bi da je pipneš. Vazi je mesto ovde na stolu da ukrašava sobu, a ti možeš da pogledaš ovu igračku. Vidi šta može ova kocka…”
O tome kako pristupiti detetu kako bi samostalno sarađivalo pričamo na vebinaru “Autoritet: od neposlušnosti do saradljivosti između deteta i roditelja”. Snimak vebinara ćemo pustiti 20.2. U 21h i vi nam se još uvek možete pridružiti.
„Meni se desava da ne mogu da ga nateram da krenemo kada negde treba da idemo i to je veoma cesto. Kada ujutru treba da ide u vrtic, tesko ustaje, kada se dogorimo da se sam obuce, on bi da se igra, kada ga opomenem da cemo zakasniti, on kaze ok i nastavi da radi neku drugu stvar. Inace ima skoro 6 godina
Ja ne bih volela da dodjem do te situacije kad poraste da ne moze najobicnija aktivnost da se realizuje zbog njegovog negodovanja. Kao sto je npr.oblacenje i odlazak u vrtic..“
Apsolutno razumemo vašu brigu i slažemo se da je potrebno da dete nauči određene veštine dok ne odraste, ali imajte u vidu da dete životne veštine uči tokom celog svog detinjstva, i da se to ne dešava preko noći. Takođe, to što se deca u ovom trenutku ponašaju na ovaj način, nije predskazatelj kako će se ponašati kada odrastu. Kao i u prethodnim odgovorima, naglasili smo važnost dečje igre koja je, za njih, ozbiljna koliko i posao za nas, i da je važno primenjivati određene taktike kojim biste im najavljivali prekid igre i prelezak na sledeću aktivnost. Takođe, sa detetom od 5 -6 godina možete da se dogovorite kojim redom bi voleo da obavlja jutarnje aktivnosti. Još bolje ukoliko to zajedno sa njim nacrtate i obojite. Kada je dete uključeno u odluku šta se radi ujutru pre nego da se krene u vrtić, spremnije je da taj dogovor i sprovodi. Takođe, ukoliko vaše dete voli da se igra ujutru, probudite ga ranije i isplanirajte 10tak minuta i njegove igre u tu rutinu. Svakako, dete će biti još saradljivije ukoliko svakodnvno radite određene stvari koje jačaju vašu međusobnu bliskost. Nas dve smo u toku vebinara ”Autoritet: od neposlušnosti do saradljivosti između roditelja i deteta” davale praktične alate koji bi mogli da Vam pomognu u tom procesu, tako da Vam toplo preporučujemo da se prijavite na ovaj vebinar.
„Kada je pravo vreme da nas dete razume uopste ove stvari. jednog dana je divna slusa sve a onda totalno poludi ne da me ne sluÅ¡a nego me ne cuje da joj se obracam. inace kada nesto zacrta da uradi i ne zeli da odustane od tog ja joj necim drugim skrenem paznju i to za sada upali uglavnom. ne znam da li je to dobra tehnika ali radi 🙂 ima 15 meseci“
I deca, kao i mi, imaju fluktuacije u svom raspoloženju. I mi nekada nemamo nikakav problem da sa svojim ukućanim, ili kolegama na poslu, komuniciramo glatko, jasno i smireno, ali isto tako nam se dogodi da smo u svom svetu, i teško nam je da komuniciramo sa ostalima. Osim toga, dete od 15 meseci je jako malo da bi razumelo koncept poslušnosti. Njegovo ponašanje je usmereno na istraživanje i ispitivanje sveta oko sebe, i u skladu sa tom potrebom ono funkcioniše. Vrlo je moguće da ono, u trenutku kada ga dozivate, u svojoj glavi sklapa utiske i da Vas zaista, u pravom smislu te reči, ne čuje. Tada je najbolje približiti se detetu, blago ga dodirnuti i sačekati da vas pogleda, i tek onda reći šta očekujete od njega na jednostavan način. Taktika skrentanja pažnje je dosta dobra taktika za tako malo dete.
„Ja stalno citam, sve razumem, ali ipak u kljucnom momentu tesko se izborim sa svojim emocijama, pa cak i ako izostane moja reakcija, kao da osete moju uznemitenost. kako otkloniti ta nekorisna uverenja?“
Slažem se, razumeti sebe i svoja uverenja, je zapravo, najteža stvar 🙂 Prvi korak jeste definisati svoje emocije, kao i uverenja koja nas ometaju da na pravilan način reagujemo u određenim situacijama. Za tako nešto je potreban dublji rad na sebi, i u saradnji sa nekom profesionalnom osobom koja razume psihološke procese i emocije. Ukoliko smatrate da Vam treba podrška u razumevanju svojih reakcija, svojih otpora i blokada koje vas ometaju da budete roditelj koji biste voleli da budete, uvek možete da zakažete individualne konsultacije kod nas dve.
„A šta ako dete ne poslusa ni iz 101?“
Vreme je da menjate pristup detetu. Prvo što je poželjno da uradite jeste da nedelju dana posmatrate svoje ponašanje i beležite šta šadite i govorite detetu pa ono ne posluša. Sledeće jeste da beležite i svoja ponašanja, rečenice i pristup detetu koje “ima efekta”, odnosno kada Vas dete posluša. Treće: uporedite ta dva spisaka. U čemu je razlika?
Na vebnaru “Autoritet: od neposlušnosti do saradljivosti između deteta i roditelja” se detaljno bavimo koracima koje je potrebno preduzeti kako bi dete svojevoljno sarađivalo. Snimak vebinara ćemo pustiti 20.2. U 21h.
Verujemo da imate još mnogo pitanja za nas koja nam možete postaviti tokom individualne konsultacije. Zakažite na manuelainikolina@gmail.com ili:
– Konsultacije kod Nikoline zakažite na office@nikolinamil.com
– Konsultacije kod Manuele zakažite na kontakt@maminovreme.org