Da li ste već pročitali knjigu „Vuk koji je ispao iz knjige“ koju je napisao Tijeri Robereht, izdavača Propolisbooks?
Ako jeste želimo da čujemo vaše utiske, a ako još uvek niste onda pročitajte šta se kod nas desilo nakon čitanja knjige. ?
Prvi utisak?
Priznajem, bila sam vrlo nestrpljiva i krišom je pročitala bez dece.
Onda sam jedva čekala da je pročitam deci da vidim njihove reakcije.
Priča počinje tako što jedna knjiga pada sa police i iz te knjige ispada jedan vuk.
„Strašan, crn-crncijat, oštrih zuba.“
Da, takav je bio vuk u toj knjizi, sve dok nije ispao iz nje. Sve dok se nije našao u sobi „njemu potpuno nepoznatoj“. Tada se vuk iz priče jako uplašio.
I to nije sve!
Tu je i mačor koji je spreman da ga smaže.
Vuk je pred problemom: treba da pobegne mačoru, a ne može da se vrati u svoju knjigu!
Na tom putu traganja za svojim novim domom vuk se susreće sa raznim živim bićima, situacijama, razočaranjima.
I onda kraj priče, početak dečjeg ispitivanja: „Zašto nije mogao da se vrati u svoju knjigu?“; „Zašto je bio uplašen?“; „Zašto ga nisu pustili da uđe?“; „Zašto je ostao u toj knjizi?“; Zašto? Zašto? Zašto?…
Volim kada neka priča ili knjiga kod njih izazove ovakvu reakciju, jer znači da je nešto drugačije i novo što pokušavaju da razumeju!
GDE PRIPADAM? KO SAM JA?
Iskoristila sam ovu njihovu radoznalost i tako nastaje jedna vrlo interesantna diskusija i igra:
- Kakav je vuk, a kakva sam ja?
- Gde živi vuk? Gde živim ja?
- Da sam ja vuk koji je ispao iz knjige koju knjigu bih izabrala da bude moj novi dom? Kako bi izgledala ta knjiga? Ko bi bili junaci te priče? O čemu bi se radilo u toj knjizi?
Ovom diskusijom pomažemo detetu da osvesti svoje kvalitete (slika o sebi), da pažljivije osmotri ono što ga okružuje (slika o svetu).
Takođe, razgovorom o njihovom izboru knjige saznajemo o njihovim željama, maštanjima, kao i o tome kako doživljavaju svet koji ih okružuje, ko su „glavni junaci“ u njegovim životima i kako ih oni doživljavaju. Ovo nam može biti značajno, jer možemo uočiti kako nas dete doživljava i ako nam se to što vidimo ne dopadne znamo da je potrebno da obratimo pažnju na naše ponašanje prema detetu. Znači, obratimo pažnju kako se mi ponašamo, šta govorimo detetu i kako dete reaguje na ono što mi govorimo (šta radi i šta govori). Nakon nedelju dana imaćete uvid u to kakav vam je odnos i na čemu je potrebno raditi (koje su to izazovne situacije kada dolazi do udaljavanja od deteta).
Kada možemo tako da se igramo?
Deca od oko dve i po do sedme godine kroz simboličku igru upoznaju i
pokušavaju da razumeju svet koji ih okružuje. Ovo znači da je detetu igra potrebna kako bi ono razumelo šta se to dešava oko njega i u njemu.
Simbolička igra se oslanja na misao, ali gotovo na individualnu misao, sa vrlo malo elemenata kolektivnog, što znači da dete misli pomoću čistog uklapanja onoga što ono opaža i doživljava u svoje „ja“. Funkcija simboličke je u zadovoljavanju detetovog „ja“ pretvaranjem stvarnosti u funkciju želja: dete koje se igra nekom igračkom ponovo proživljava sopstveni život, ali ga pri tom ispravlja po vlastitoj zamisli, ono ponovo doživljava sva svoja zadovoljstva, razrešava sve svoje sukobe, a naročito nadoknađuje i dopunjava stvarnost zahvaljujući zamišljanju.
U simboličkoj igri ne postoji pokušaj deteta da se podvrgne stvarnosti, već naprotiv, uklapanje stvarnosti u „ja“.
Iako dete na ovom uzrastu pravi razliku između sebe i drugih ljudi, dete je i dalje veoma egocentrično i ne može da razume položaj druge osobe (kako je u „tuđim cipelama“).
Zato je razgovor na temu šta bi oni uradili kada bi bili na vukovom mestu dobar način da pokrenemo ovu mentalnu funkciju, kao i da detetu omogućimo da počne da razmišlja o tome da su njihove misli jedinstvene za njih i da nisu svi ostali obavezni podelili svoje misli, osećanja i mišljenja, kao i da počnu da razmišljaju o tome kako bi drugi ljudi mogli da misle i da se osećaju.
Ovo je ujedno i način da kod deteta razvijamo empatiju.
Znači, osim razgovora o ovoj knjizi može da:
- se crta i pravi „naša“ knjiga u kojoj bi mi živeli da smo vuk ili
- napravi „naš svet“ u kom bi živeli (kao što smo mi to učinili pomoću lego kocaka – slika ispod).
A šta je sa osećanjima?
Ova knjiga nam daje odličnu mogućnost da pričamo o raznim osećanjima, a ja bih istakla ova tri: strah, razočaranje i olakšanje:
- Upoznati dete sa ovim osećanjima (šta koje osećanje znači)
- Priča o tome kako ova osećanja izgledaju (kako mi izgledamo i šta radimo kada se tako osećamo, kako drugi izgledaju i ponašaju se kada se tako osećaju)
- Priča o tome kada se sve možemo tako osećati
- Priča o tome šta da radimo ako se tako osećamo
Ima još toliko toga o čemu smo pričale podstaknute pričom o ovom vuku. Sada želimo da čujemo vas: šta se vama najviše dopalo? O čemu ste vi pričali nakon čitanja?
Ovaj tekst je napisan u saradnji sa izdavačkom kućom ProPolis Books!
Ukoliko želite ovu knjigu možete je i osvojiti kod mene na Instagram profilu ili FB stranici Mamino vreme. Darivanje traje od 01.-07.02.2019. do 08 časova. Izvlačenje će biti 07.02. u toku prepodneva.
NAPOMENA: Ovaj tekst je moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.
Autor teksta: Manuela Kamikovski
