U toku prve dve godine razvoja se motorno ponašanje deli u dve kategorije: motorna aktivnost i motorna kontrola.
Odmah po rođenju dete je globalno (celim telom) motorno aktivno: ono se rita uvija, bacaka, mlati rukama i nogama. Vremenom, ono stiče kontrolu nad pokretima, tako da je sve manje difuznih i nekontrolisanih pokreta. Kontrolisanu motornu radnju predstavljaju specifični pokreti, uspešne reakcije na određene draži; tačnije, to su motorne reakcije pomoću kojih dete manipuliše predmetima svoje okoline, pokreti kojima ono postepeno ovladava svojom okolinom (hodanje, hvatanje i sl). Pod uticajem sazrevanja i učenja kontrola pokreta postaje sve savršenija.
Gezel je pod motornim ponašanjem podrazumevao: kontrolu položaja tela i njegovih delova, lokomociju (puzanje, hodanje), prehenziju (hvatanje), opštu telesnu koordinaciju i specijalne motorne veštine (npr. crtanje i kontrola ruke).
Sa prohodavanjem dete stiče nove kvalitativne uslove za svoj sveukupni razvoj. Ono postaje manje zavisno od odraslih. U stanju je da se samostalno približava predmetima i da se udaljava od njih. Sposobno je da svojom aktivnošću proširuje čulne spoznaje sveta koji ga okružuje: da opipa i zagleda predmete sa svih strana, da ispita njihov prostorni položaj, itd.
Motorna kontrola i specijalne motorne veštine (hodanje, hvatanje) su od izuzetnog značaja za razvoj, kako individue tako i za razvoj same ljudske vrste. Pre svega, zahvaljujući motornom razvoju (pre svega uspravnom hodu i sposobnosti upotrebe ruke sa opozicijom palca) čovek je postao čovekom i stvorio složena oruđa na kojima počiva razvoj civilizacije.
Kada je u pitanju individualni razvoj, kontrola motorne aktivnosti i savladavanje specijalnih motornih veština izuzetno su značajni u ovladavanju fizičkom i socijalnom sredinom. Tako na primer, deca koja su motorno spretnija od ostalih, vrlo često su više prihvaćena od strane vršnjaka, nego deca sa prosečnim motornim veštinama. Većina lidera, u grupama na mlađim uzrastima, nadmašuju ostale u motornim veštinama (npr. penjanje, preskakanje konopca, lastiša, bacanje i šutiranje lopte, trčanje skakanje, klizanje, skijanje, plivanje, vožnja bicikla, rolera i sl).
Osnovne karakteristike dečje igre, posebno njena akciona motorna, dinamička komponenta pokazuju koliko je bitna motorna veština deteta i u igri, koja je ona vrsta aktivnosti koja najviše podstiče razvoj ranog, predškolskog i ranog školskog uzrasta.
U nastavku teksta navedene su orijenatacione norme razvoja motorike.
Napomena: Ukoliko primetite da postoje veća odstupanja vašeg deteta od navedenih normi obratite se stručnjaku da se uradi detaljna psihodijagnostička procena. To možete uraditi ili u dečjem dispanzeru ili privatno.
Šta dete ume od treće godine?
- Baca predmet u određenom pravcu
- Silazi niz stepenice bez pridržavanja, stepenik po stepenik
- Skakuće na obe noge kao zeka
- Hoda na prstima i peti unapred i unazad
- Preskače prepreku visine 5 cm
- Kratko stoji na jednoj nozi
- Trči stabilno i brzo
- Zna šta je bezbedno, a šta opasno
- (Moguća pojava zaostajanja i poremećaji u razoju: stalno u pokretu, hiperkinetično. Motorno nespretno, sapliće se i često pada)
Šta dete ume od četvrte godine?
- Maršira u ritmu muzike
- Hoda po pravilnoj liniji nogom ispred noge raširenih ruku
- Vozi tricikl
- Silazi niz stepenice nogu pred nogu
- Skače sa druge stepenice
- U trku šutira loptu
- Preskače prepreke širine 20 cm
- Hoda po ivičnjaku
- Penje se na stepenice tobogana
- Visi na malom vratilu
- Vozi bicikl
- Naglo skreće kada ga vijaju
- Nosi velike igračke
- Zrelo je da uči da pliva, kliže na ledu, skija, pleše i skače na trambolini
Šta dete ume od pete godine?
- Trči menjajući pravce
- Skakuće na jednoj nozi
- Stoji na prstima
Šta dete ume od 6-7 godine?
- Stoji na jednoj nozi bez podrške 40 sekundi
- Vozi bicikl
- Preskače kanap obema nogama istovremeno
- Skače sa visine od 40 cm
- Visi 10 sekundi držeći se rukama za prečku
- Hvata loptu jednom rukom
- U skoku hvata loptu
- Igra badminton
- Oblači se samo
- Vezuje pertle
Igre za podsticanje motornog razvoja
Uzrast 3-4 godine: igre loptom kao što su odbojka, između dve vatre (razvijaju ravnotežu i koordinaciju pokreta)
Uzrast 4-5 godine: vijanje, penjanje, vožnja bicikla i rolera, klizanje i igre loptom (podstiču planiranje pokreta)
Uzrast 6+: školica, laste prolaz’te, kolariću paniću (igre uz pesmicu razvijaju memoriju i koordinaciju, druženje i fizičku veštinu saginjanja i krivudanja)
Literatura:
- Einon, D. (2003): „Rano učenje“, Zmaj, Novi Sad
- Ivić, I. dr. (2010): „Razvojna mapa: pregled osnovnih prekretnica u mentalnom razvoju dece od rođenja do 6-7 godina)“, Kreativni centar, Beograd
- Smiljanić, V. (1999): „Razvojna psihologija“, Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije, Beograd
Fotografije preuzete sa Pixabay-a
NAPOMENA: Ovaj tekst je moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.
Autor teksta: Manuela Kamikovski (više o autoru pročitati ovde)
