Šta želimo za svoje dete?
Kakvo želimo da naše dete bude kad odraste?
Koje osobine, veštine i sposobnosti da ima?
U radu sa roditeljima najčešći odgovor koji sam dobijala na ova pitanja bio je da žele srećnu decu.
„Šta za vas znači da je dete srećno?„
Ovim pitanjem sa roditeljima otvaram diskusiju i dolazimo do toga da se visoko na listi želja mnogih roditelja nalazi to da za svoju decu žele da:
– budu uspešni učenici koji mogu da savladaju obrazovne izazove i sa interesovanjem posmatraju svet koji ih okružuje;
– razviju sposobnost za tople odnose i bliskost;
– imaju mnogo bogatih i vrednih iskustava;
– imaju svest o tome šta je to prikladno ponašanje i ponašaju se u skladu sa tim;
– imaju osećaj za ispravno i pogrešno;
– umeju pametno da prosuđuju u nepoznatim situacijama;
– imaju dobra osećanja prema sebi;
– da pokazuju upornost, fleksibilnost i kreativnost.
Ono što zatim dolazi jeste:
Strah roditelja da ako im bude takvo dete da se neće uklopiti u svet koji ih okružuje!
Možda vam se dopadne i ovaj tekst: 19 pozitivnih navika koje deca treba da usvoje
Šta sa tim strahom?
Sa roditeljima pričam o poreklu tog straha, kao i o načinima da se oni kao porodica (svi članovi porodice: roditelji + deca) izbore sa tim konkretnim izazovom.
U skladu sa uzrastom deteta prilagođavamo pristup detetu i problematici, ali ono što je univerzalno jeste „vreme 1na1“ sa detetom. To vreme mora biti specijalno i drugačije.
Zapamtite: detetov intelektualni, emocionalni i fizički razvoj podržavaćete tako što ćete mu se pridružiti i slediti njegovo vođstvo!
Poruka koju tako šaljete detetu je: VERUJEM U TEBE!
Složićete se da je to poruka koju svako dete treba da čuje i zna zarad samopouzdanja i samopoštovanja (čitaj mentalnog zdravlja), zar ne?
Ako procenite da vam je potrebna podrška da naučite kako da još bolje prilagodite pristup svom detetu, zakažite individualnu konsultaciju na kontakt@maminovreme.org.
Kako dete razvija čudesne sposobnosti da voli, razmišlja, komunicira i stvara, da ima samokontrolu i saosećajnost prema drugima?
Mnoge teorije dečjeg razboja usredsređuju se samo na jedan deo ove slagalice, kao što su genetske predispozicije deteta, kognitivne veštine ili nov način postavljanja granica. Međutim, ono što zaista daje značenje svim delovima ove slagalice i što opisuje vaše dete kao čovekoljubivo i inteligentno ljudsko biće jeste njegov odnos s vama, roditeljima.
O ovome piše Stenli Grispen u u knjizi „Razvoj zdravog uma“, izdavača Eduka.
Dečiji psihijatar Stenli Grispen, koristeći se najnovijim saznanjima o razvoju mozga, kao i iskustva iz sopstvene lekarske prakse, nudi roditeljima mogućnost da – prepoznajući i razumejući prirodu i potrebe svog deteta – presudno utiču na razvijanje njegovih intelektualnih, emocionalnih, socijalnih i moralnih potencijala.
Možda vam se dopadne i ovaj tekst: Vodilja (ili zamka) roditeljstva – Želim da moje dete bude srećno!
On ističe da u razvoju detetovog uma i mozga sva iskustva nisu podjednako korisna. Budući na to da rano iskustvo očigledno funkcioniše kao dvosmerna ulica, od vitalnog značaja je znati koje vrste iskustava izgrađuju sposobnosti koje kod dece najviše želimo. Autor je tokom 25 godina posmatranja i istraživanja prepoznao šest vrsta ključnih iskustava, a njih, kao i razvojna dostignuća koja promiču i koja je opisao u knjizi.
U knjizi piše o šest bitnih vrsta iskustava koja istovremeno podupiru razvoj detetove inteligencije i njegov emocionalni razvoj. Neka od tih ključnih iskustava verovatno već jesu opušten i prijatan deo vašeg svakodnevnog zajedničkog života.
Knjiga je veoma opširna sa uputstvima kako pristupiti detetu.
Knjiga je za sve roditelje, dece mlađeg uzrasta, koji žele ozbiljno da rade na unapređivanju kvaliteta odnosa sa svojom decom i da se posvete tome.
Može biti zahtevna za čitanje jer ima mnogo informacija i uputstva, tako da očekujte da će vam biti potrebna dodatna objašnjenja od strane stručnjaka za pojedine opise i smernice.
Ono što je po meni najznačajni deo knjige jeste opis metode koju je razvio i po kojoj je Stenli Grispen i postao poznat, a to je metod komunikacije sa decom mlađeg uzrasta pod nazivom „vreme na podu“ (floor time).
Opšta načela „floor time“ druženja:
- Pridružite se detetu na njegovom nivou i pratite njegovo vođstvo
- Otvarajte i zatvarajte krugove komunikacije
- Nadograđujte prirodna interesovanja deteta stvaranjem prikladnog okruženja za igru
- Proširuje krugove komunikacije
- Proširujete raspon tema i emocija koje dete izražava u interakciji sa vama
- Povećavajte detetove sposobnosti korišćenja mišića i čula za obradu informacija iz spoljašnjeg sveta
Detetu se najbolje može pomoći kroz igru!
Na koji način vi detetu pokazujte da verujte u njega?
NAPOMENA: Ovaj tekst i fotografije su moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.
Autor teksta: Manuela Kamikovski
