Pa ko još ne želi takvo dete, zar ne?
Ali kako to postići?
Ovim pitanjem su se bavili Danijel Dž. Sigl i Tina Pejn Brajson u knjizi „Snaga pozitivno oblikovanog mozga“.
Kako veoma cenim i poštujem rad ova dva stručnjaka, a imala sam i čast da slušam predavanje dr Dan Sigela na Prvom internacionalnom kongresu dječje i adolescentne psihoterapije u Sarajevu, sa velikim nestrpljenjem i očekivanjima sam pristupila čitanju ove knjige.
Ukratko o knjizi
Kako bih dala što korisniju informaciju o knjigama u rubrici Čitalački klub za roditelje, osmislila sam kriterijume procene kojim ću se voditi.
Šta ocena uključuje i znači:
1 – podržava sevnasilje i kažnjavanje, vrednuju se loše vrednosti;
2 – tema je dobra, inspirativna za otvaranje diskusija o lošim primerima, sadrži delove koji nisu u skladu sa pozitivnom disciplinom;
3 – stručno napisano, vodi se računa o pravim vrednostima i podsticanju razvoja fizičkog i mentalnog zdravlja, ima delova koji nisu u skladu sa pozitivnom disciplinom, nema alatki i tehnika;
4 – stručno napisano, vodi se računa o pravim vrednostima i podsticanju razvoja fiz i ment zdravlja, u skladu sa pozitivnom disciplinom, nema alatki i tehnika;
5 – jasno napisano, pregledno, stručno, u skladu sa pozitivnom disciplinom, vodi se računa o pravim vrednostima i podsticanju razvoja fizičkog i mentalnog zdravlja, ima primera tehnika i alatki.
– Knjiga je za: roditelje i stručnjake koji se bave decom (decu, vaspitače, učitelje, stručnjake koji se bave decom)
– Tema: unapređivanje roditeljskih veština
– Ocena koju dajem knjizi: 5 (knjiga je veoma korisna!).
Ukratko o knjizi:
Knjiga „Snaga pozitivno oblikovanog mozga“ autora dr Danijel Dž. Sigela i dr Tine Pejn Brajson, izdavača Harfa, donosi dokaze, sredstva i aktivnosti koje mogu pomoći roditeljima dece bilo kog uzrasta da kod svog deteta razviju:
– sposobnost suočavanja s problemom,
– da nauči da rešava sopstvene probleme i
– da napreduje razvijajući pozitivno oblikovan mozak.
Šta je to „pozitivno oblikovan mozak“?
Autori kažu da pozitivno oblikovan mozak omogućava deci (i odraslima) da prepreke i nova iskustva ne gledaju kao paralizujuće prereke, nego kao izazove s kojima se treba suočiti, savladati ih i naučiti nešto iz njih.
Kada deca imaju pozitivno oblikovan mozak:
– fleksibilnija su,
– otvorenija za kompromise,
– spremnija da se suoče sa izazovimai da istražuju,
– znatiželjnija,
– imaju bujniju maštu i manje se brinu zbog mogućih grešaka
– manje su tvrdoglava i rigidna, što im omogućava bolje povezivanje s drugima,
– te su prilagodljivija i otpornija kada se suočavaju sa s poteškoćama
– razumeju sebe i deluju na osnovu unutarnjeg kompasa, koji usmerava njihove odluke o načine na koje tretiraju druge ljude
– pozitivno su nastrojena prema svetu i raspolažu unutranjom ravnotežom, zahvaljujući čemu iskazuju dobrodošlicu svemu što svet nudi – pa čak i kada ne idu onako kako su to zamislila
– kada ih vodi pozitivno oblikovan mozak, više preduzimaju, više uče i više postižu.
Karakteristike pozitivno oblikovanog mozga su:
– ravnoteža ili sposobnost upravljanja emocijama i ponašanjem, tako da deca što ređe doživljavaju napade besa i gubitak kontrole;
– otpornost ili sposobnost uspotavljanja ravnoteže iznova kada se pojave neizbežni problemi i poteškoće;
– uviđavnost ili sposobnost introspekcije i shvatanja samoga sebe i primene naučenog u svrhu donošenja dobrih odluka i uspostavljanja veće kontrole nad vlastitim životom;
– empatija ili sposobnost razumevanja perspektive drugih i obazrivost koja navodi na delovanje s ciljem poboljšanja stvari, u skladu s mogućnostima.
Odlična stvar je da mi roditelji imamo moć da stvorimo taj tip fleksibilnosti, receptivnosti i otpornosti kod svoje dece! To se neće postići držanjem lekcija niti kroz duge razgovore! To se postiže u jednostavnoj svakodnevnoj interakciji s decom i stvaranjem SIGURNE VEZE.
Sigurna veza
Jedna od strategija za stvaranje OTPORNOG MOZGA (o čemu pišu ovi sručnjaci) jeste da se stvori sigurna veza sa detetom!
Oni ističu da su 4 elementa sigurne veze: zaštićenost, vidljivost, uteha i sigurnost.
Ova četiri elementa pomoći će detetu da se oseća zaštićeno i sigurno čak i kada je u neprijatnoj situaciji. Time mu dajemo do znanja da ćemo ga štititi, da ga vidimo i nepokolebljivo volimo – čak i kada nam se ne dopada njegovo ponašanje. Na taj način ga tešimo i pomažemo da se smiri kada je uznemireno te u njemu stvaramo osećaj velike sigurnosti – oseća se zaštićeno, vidljivo i utešeno.
Ako dete zna da mu čuvamo leđa, da smo tu za njega i da ćemo ga uvek voleti i biti mu podrška, to će stvoriti sigurnost koja mu je potrebna i na koju može da se osloni. Ta čvrsta veza stvara siguran temelj s kojeg se može otisnuti u nepoznato, znajući da se, ako postane teško, uvek može vratiti i mi ćemo ga dočekati. Na taj način razvija samopouzdanje i borbenost, što mu omogućava da izađe iz svoje zone komfora i pokuša nešto novo, neprijatno, pa čak i zastrašujuće.
Tako se gradi poverenje između roditelja i deteta!
O poverenju sam pisala i ovde ispod ???
Kako najbolje može da se pomogne, ako ne igrom?
Ono što autori takođe ističu, i time potvrđuju ono što je i moj lični stav i iskustvo pokazalo, a to je da se ništa „ne sme događati na štetu detetovog vremena za maštu, radoznalost i igru jer samo će tako dete moći zdravo rasti, razvijati se i otkrivati svoj identitet“.
Slobodna igra je aktivnost utemeljena na pozitivnom oblikovanju mozga jer pritom dete jednostavno istražuje sopstvenu maštu i iskušava stvari u svom ponašanju i interakciji s drugima bez osude i pretnje.
Naučni pristup igranju dokazao je da sam čin igranja donosi brojne koristi:
– izgrađuje kognitivne veštine
– poboljšava jezičke sposobnosti
– poboljšava rešavanja problema
– unapređuje ostale izvršne funkcije (planiranje, predviđanje, anticipiranje posledica i prilagođavanje iznenađenjima)
– poboljšava socijalne veštine (o pravednosti, smenjivanju, fleksibilnosti i moralnom ponašanju)
– unapređuje psihološki i emocionalni razvoj (kako se nositi sa razočaranjima, zadržati pažnju i shvati svet oko sebe).
Jednostavan čin igranja služi kao zaštitni faktor kada je reč o regulisanju emocija.
Igrice inspirisane predloženim strategijama iz knjige
Meni je ova knjiga mnogo pomogla u osmišljavanju igrica za dete u procesu pripreme za polazak u školu.
Ono što sam ja uradila jeste da sam predložene strategije iz knjige date uz opis svake karakteristike pozitivno oblikovanog mozga preoblikovala u igre.
Ukoliko želite da vam pošaljem opis 4 igrice za razvoj 4 karakteristika pozitivno oblikovanog mozga (inspirisane opisima iz knjige), to možete učiniti tako što ćete se prijaviti na moju mejling listu.
Ukoliko vam je pak potrebna podrška ili konsultacija u vezi sa pripremom za polazak u školu ili vrtić, zakažite individualni razgovor slanjem poruke na kontakt@maminovreme.org
Tekst nije sponzorisan. Knjigu sam kupila jer mnogo cenim rad ovih autora.
NAPOMENA: Ovaj tekst i fotografije su moje autorsko delo, što znači da je zaštićen Zakonom o autorskim i srodnim pravima. Preuzimanje teksta ili dela teksta je moguće isključivo uz moju pismenu dozvolu.
Autor teksta: Manuela Kamikovski
